Vizionar koji je spasao Filipa Krajinovića

Andrea Petković, Ivo Karlović, Filip Krajinović – svo troje su pravili velike rezultate u karijeri, ali imaju nešto što ih povezuje. Zajednički imenilac za spomenuti trojac je Petar Popović, čovek čije je srednje ime uspeh.

Nikola Đukić Srbija
Podeli
Photo by Alex Grimm/Bongarts/Getty Images
Photo by Alex Grimm/Bongarts/Getty Images

Popović je Petkovićevu doveo do samog vrha ženskog tenisa, potom je "vaskrsao" Karlovića koji je igrao najbolji tenis pred ulazak u petu deceniju, pre nego što je preuzeo Filipa Krajinovića i ekspresno ga vratio na pravi put.

Jedan od najboljih srpskih teniskih trenera u ekskluzivnom razgovoru za B92.net govorio je o čudesnom turniru u Parizu, veru koju od prvog dana ima u Krajinovića, početku njihove saradnje, ali i o mnogim drugim temama…

"U poslednjih 10 godina vodio sam troje igrača – tri kompletno različita profila, vizije na terenu i potpuno drugačiji sistem treninga. Sa Andreom Petković smo dosta radili na promeni ritma – kako da spusti slajs, da digne loptu, ubrza kada je potrebno i igra raznoliko. Karloviću sam pokušao da objasnim da treba da mnogo više da rizikuje kod drugog servisa, napada servis-volejom i što manje udara lopticu. Filip je drugačiji od njih – pokušali smo da ga gurnemo bliže liniji kako ne bi davao prostor protivnicima. Oduvek je imao izuzetne udarce i što se tiče toga mu ništa nisam promenio, ali je imao neverovatan problem sa povlačenjem iza osnovne linije. Pošto ima čistu igru, davao je vremena protivnicima, a to ne može da prođe ni protiv 70. na svetu. Sada stoji na liniji, igra tenis sličan Nikolaju Davidenku i to retko ko može da isprati. Krajinović je ekstremno brz, talentovan i tehnički neverovatno doteran, ima mogućnost da isprati takav način igranja. Za svakoga napravim poseban sistem u odnosu na to šta mu treba, ne možete isto trenirati Nadala i Karlovića. Svako treba da radi na tome da protivniku nametne svoj stil igre. Sistem je ono što odvaja top 20 igrače, oni ga imaju, dok su svi ostali umetnici", počeo je priču Petar Popović za B92.net.

Za one koji ne znaju, Nemica i Hrvat su najbolje rezultate postizali dok im je Srbin bio glavni trener i on je, naoružan velikim iskustvom, odlučio da napravi novi korak u karijeri.

"Počeo sam sa Karlovićem i radili smo godinu dana, kada je nastao problem sa ahilovom tetivom koju je morao da operiše. Prekinuli smo i počeo sam da radim sa Andreom koja nikada pre toga nije bila u prvih 30 na svetu, niti pobedila neku iz top 20. Uspeli smo da dođemo do 10 najboljih, što je bio izuzetan uspeh. Potom sam uzeo Karlovića kada su svi mislili da je pred penzijom jer se četiri godine vrteo oko 100. mesta. Borio bi se do poslednjeg turnira u godini da uđe u glavni žreb Australijan opena, koji se igra u januaru. Ivo i ja smo napravili čudo – ušao je u top 20, oborio sve svetske rekorde, kao i onaj Džimija Konorsa kao najbolje rangirani teniser u tim godinama. Bio je u prvih dvadeset sa 38,5 godina, što je neverovatno".

Starsportphoto
Starsportphoto

A kako je uopšte došlo do saradnje sa Filipom?

"Nakon ovogodišnjeg Vimbldona sam završio saradnju sa Karlovićem i objavio sam na društvenim mrežama, a Filip mi je poslao poruku 10 minuta kasnije. To je bio prvi zvanični kontakt, rekao mi je da bi voleo da radimo zajedno, ali sam hteo da se malo ‘oladim’. Razmatrao sam opcije, u kom smeru ću nastaviti karijeru – tačnije, da li ću raditi pri nekom savezu jer su me tražili mnogi. Razmišljao sam, a on je nastavio da bude uporan. Video sam da je ekstremno motivisan i da bi mnogo voleo da radimo zajedno. Posle četiri-pet dana sam mu poslao poruku da sam spreman, istog dana je došao u Novi Sad, otišli smo na večeru i dogovorili se o svemu. Sve ostalo je istorija".

A ta istorija je neverovatna – dve titule na čelendžerima uz još dva finala, pre neverovatnog turnira u ‘Bersiju’ u kojem je stigao do finala.

"Prosto je neverovatno šta je uradio na Mastersu u Parizu, ja sam jedini od početka verovao u njega, ali je on sve iznenadio prošle nedelje. Igrao je fantasično i pokazao da može da se nosi na svima. Bio je to turnir iz snova, pobedio je nekoliko odličnih igrača. Posebno je bio impresivan protiv Džona Iznera u polufinalu koji je servirao iznad 80 procenata. Verovao sam i govorio da može vrlo lako s njim jer ima neverovatnu ‘liniju’. Niko nije u stanju da isprati taj nivo tenisa kada je agresivan i kada stoji blizu osnovne linije. Možda zvuči čudno kada to kažem, ali sam znao da je to imao u sebi, samo je trebalo da pokaže na terenu i drugima. Ono što je najvažnije jeste da je pokazao sebi".

Redom su padali Juiči Sugita, Sem Kveri i Nikola Mau, četvrfinale mu je predao Rafael Nadal, pre nego što je u trileru eliminisao Džona Iznera.

"Šta je Filip tu izdržao… Pobediti Iznera u dvorani, u Parizu gde uvek igra dobro, sa procentom servisa od preko 80% i brzinom većom od 220 kilometara na sat – to je neverovatno. U tom meču je uspeo i mene da iznenadi. Nikada nisu igrali međusobno, ali mu takav tip igrača uopšte ne odgovara. Filip voli kada ima ritma. Tokom takvih situacija ne razmišljate ni o čemu, već se sve dešava u trenutku. Sada potpuno razumem fudbalere koji skidaju dres kada daju gol, iako znaju da će dobiti žuti karton. Budete u transu i ne možete da se kontrolišete".

That was amazing fairytale in Paris #memoriesforlife #Bercy2017 @krajinovic_filip #33

Објава коју дели Petar Popovic (@spajn) дана

Popović nam je tu dao šlagvort sa sledeće pitanje, a ono je moralo biti postavljeno – nakon poslednjeg poena u duelu sa visokim Amerikancem, Filipov trener je u transu skinuo majicu i momentalno postao hit na društvenim mrežama.

"Drugi put sam doživeo nešto tako, prvi put se desilo 2009. kada je Ivo Karlović ušao u četvrtfinale Vimbldona. To su bili moji trenerski počeci i takve emocije… Mnogo sam posvećen, pravi sam teniski fanatik i taj sport predstavlja ceo moj život. Znači mi svaka pobeda, posebno posle tako ludog meča kao što je bio sa Iznerom".

Sam je spomenuo fudbalere, a oni umeju da kažu da im je mnogo teže van terena kada su povređeni, i da je tako i trenerima jer u datom trenutku ne mogu mnogo da pomognu na terenu. Srpski trener ipak ističe da nije sve baš tako…

"Ipak je teže igračima, treba imati m**a i odigrati ono što je on odigrao, ali nije jednostavno ni trenerima jer ne možete da utičete na to šta se dešava na terenu. Meni je u taj brejku trećeg seta puls sigurno bio oko 200. Znao sam koliko je to bitno, uprkos svim mojim uspesima i iskustvu, a posebno što sam bio besmoćan. Ipak, ponavljam da jeste teško, ali ne mogu da kažem da je bilo teže nego Filipu jer je potrebno pobediti igrača poput Iznera. Ogromne se emocije jave tada, uskočili biste na teren jer i kada sam igrao tenis, nikada nisam došao do stepena da mi zakuca srce kao tokom tog polufinala".

Krajinović je sa 77. skočio na 33. mesto na ATP listi, a koliko nije verovao u svoj uspeh potvrđuje i priča da je imao karte za utakmicu Arsenala i Crvene zvezde u Londonu. Logično, samo se nametnulo se pitanje – da li je ta neozbiljnost jedan od razloga što se ranije nije probio?

"Nije ga neozbiljnost sputavala, on je rođeni pobednik. Sa 16 godina je bio među prvih pet juniora na svetu, krasila ga je sportska drskost, ali je sticajem okolnosti to izgubio. Omele su ga povrede, igrao je manje turnire i vremenom je to nestalo. Do sada je odigrao možda desetak mečeva protiv najboljih igrača i nikad nije pobedio. Samo ih je gledao na televiziji i mislio da je to drugi sport koji je za njega nedostižan. Sa njima nije imao nikakav kontakt, pa mu je verovatno pomoglo moje iskustvo, pošto sam u poslednjih deset godina radio na vrhunskom nivou. Znam da, kada igra svoj tenis, nema nikakve razlike u odnosu na mnogo bolje plasirane igrače. Kada je tako, za njega nema limita".

Obojica su više puta isticala da je najbolji srpski sportista Novak Đoković konstantno pružao podršku 25-godišnjem Somborcu.

"I meni znači Novakova podrška, ne samo Filipu. Volim da se družim sa njim, u Parizu smo bili na večeri i proveli tri sata zajedno. Uvek kažem da treba što je više moguće vremena da provodimo sa takvim ljudima jer nas oni vuku nagore. Veliki su šampioni, uvek imaju prave savete i svaki trenutak proveden s njima je zlata vredan".

Za kraj, ostalo je pitanje kakvi su planovi za dalje, a oni su, po svemu sudeći, veoma veliki.

"Srpskim medijima sam govorio planove i svugde možete da nađete ono o čemu sam pričao. Verovatno sam zvučao kao potpuni ludak, ali sam vizionar i znao sam da će biti top 20 igrač kada je ušao među 100 najboljih i osvojio turnir u Rimu. Ubeđen sam da će se to ostvariti, a ja bih voleo da bude među prvih 16 do Rolan Garosa. To će biti ekstremno teško jer znači da su mu potrebna četiri bljeska na turnirima do maja, ali zašto da ne. Zajedno sanjamo da dođemo u top 10 – to je cilj, ali i potpuno nova dimenzija. Sledeće godine će biti mnogo teže jer se vraćaju Đoković, Endi Mari, Stan Vavrinka, Kei Nišikori, Miloš Raonić… Cilj je teško ostvariv, ali mi sanjamo. Što se treninga tiče, posle prvih mesec dana sam znao na čemu moramo da radimo kada je u pitanju tenis, fizika i ostali segmenti. Ima odličnog kondicionog trenera Saleta Jankovića sa kojim ću napraviti plan, kako bismo pokušali da sve dignemo na još viši nivo. Nadamo se da će Filip pre svega biti zdrav, ali sada moramo da uzmemo u obzir i to da će igrati na drugom nivou, pa će biti više poraza. Moraće i na te situacije da se navikne jer ove sezone je igrao pretežno čelendžere i nije gubio. Tu će pokazati da li će biti šampion – ako uspe da zadrži intenzitet treninga, pozitivnost i volju, uprkos porazima, dokazaće mi da je spreman za top 10", zaključio je Popović za B92.net.

Nikola Đukić (@NikolaDjukic43)

Sportski intervju