Slaviša Jokanović za B92: Cilj – Premijer liga

Nekadašnji reprezentativac Jugoslavije Slaviša Jokanović dobio je početkom jeseni ponudu koju nije mogao da odbije, ponudu o kojoj sanja gotovo svaki menadžer, da bude na klupi tima sa Ostrva, tima koji se bori sa ulazak u najjaču ligu sveta – Premijer ligu.

Jedini čovek koji je u istoriji Partizana odbranio duplu krunu, 2008. godine, pričao je za B92 o tome kako je raditi u naciji koja živi za fudbal, kakvi su planovi Votforda, kako je igrati na punom Vikaridž Roudu, ali se i osvrnuo na situaciju u klubu gde je najpre postao igrač, a zatim i trener.

Nemanja Đorđević
Podeli

Na klupi 'Stršljenova' je debitovao ubedljivom pobedom u gostima na Šefild Venzdejom, tim se nalazio na prvom mestu najjače druge lige na planeti, da bi posle serije loših rezultata usledila četiri poraza. Međutim, Slaviša je uspeo da konsoliduje ekipu, da se upozna sa igračima i nametne svoj stil.

Rezultat je bio četiri pobede u poslednjih pet susreta, za peto mesto Votforda, a još dva trijumfa mogla bi da ih popnu na mesto koje direktno vodi u Premijer ligu. Ipak, ono što je simptomatično – ekipa na Vikaridžu ima mnogo više problema da dođe do bodova, nego kada se nalazi u ulozi gosta. Tako je bilo i u poslednja dva kola, poraženi su od Vulverhemptona minimalnim rezultatom, da bi samo dva dana kasnije zablistali u Velsu protiv Kardifa (4:2).

"To nam se dešava već neko vreme, očigledno je da imamo problem kada igramo kod kuće, ali to ćemo nastojati da promenimo radom na treningu i kroz određene situacije, kao i otklanjanjem psihičkih barijera. Tako je bilo i protiv Vulvsa, kada smo poraženi minimalnim rezultatom, ali poraz je lako mogao da bude daleko ubedljiviji. Loše smo stajali na terenu, kretanja i koordinacija linija tima nisu bile na potrebnom i očekivanom nivou, pa je poraz bio neminovan", počeo je Slaviša Jokanović priču za B92.

"To kažem iako smo u poslednjih nekoliko minuta imali dve prečke, uz još dve-tri prilike, pa je sve ipak moglo da bude drugačije. Ali, gosti su bili bolji rival tokom većeg dela meča i potpuno zasluženo su stigli do sva tri boda. Međutim, već dva dana kasnije, odlično smo izgledali na gostovanju Kardifu. Odigrali smo sjajan meč, ekipa je odgovorila na najbolji mogući način i upisala nova tri boda. Ipak, opet se ponavlja ono što nas nekako prati cele sezone – jako teško stižemo do bodova na domaćem terenu, dok u gostima sve ide dosta lakše. Posebno je zanimljivo da kada gubimo to vrlo često bude sa samo jednim pogotkom na meču, da bi onda u narednim susretima i po nekoliko puta tresli mrežu rivala i samim tim lako dolazili do bodova".

On je na proleće, posle odbranjene duple krune u Humskoj, potpisao jednogodišnji ugovor sa Erkulesom, sa kojim ipak nije uspeo da izbori opstanak u Segundi, pa je napustio Španiju. U karijeri je još trenirao bugarski Levski i tajlandski Muangtong Junajted, s kojim je stigao do titule.

Sada je dobio priliku da radi u Engleskoj, gde je sve od samog 'imena' trenera (menadžer) drugačije, gde sâm izlazak na stadion budi posebne emocije u jednom fudbalskom fanatiku.

"Generalno, veliko je uživanje raditi na Ostrvu i taj osećaj se izdvaja u odnosu na bilo koji tokom moje trenerske karijere. Svi žive za fudbal, stadioni, uslovi za trening i rad su perfektni, ali da biste ovde opstali traži se kontinuitet. Cene se vredan rad, stručnost i predanost poslu, ali vrlo lako se ulazi u problem bez adekvatnih rezultata i bodova na kontu. Iza kluba je turbulentna jesen jer se za kratko vreme promenilo nekoliko menadžera. Posle odlaska prvog šefa struke na njegovo mesto je došao čovek koji nije bio ni planiran za tu poziciju. Posle nekoliko dana on se razboleo, pa faktički nije ni vodio ekipu, da bi njegov naslednik zadržao na klupi samo osam dana. Ništa vam ne vredi ako ekipa igra lepo i efektno, a rezulat izostane".

Votford je ove godine prošao kroz agoniju sa menadžerima – Bepe Sanino počeo je sezonu, ali je napustio ekipu 31. avgusta, zbog lošeg odnosa sa igračima. Zamenio ga je Oskar Garsija, ali je posle samo jedne utakmice završio u bolnici, pa ga je menjao asistent Ruben Martines.

Garsija je poziciju definitivno napustio 29. septembra, a umesto njega stigao je Bili Mekinli. Škot se u klubu zadržao osam dana (pobeda i remi), čime je ušao u top 3 liste najkraćih menadžera u istoriji engleskog fudbala. Kraće od njega ostali su Liam Rosinior, koji je posle 10 minuta napustio klupu Torkija 2007, i Dejv Baset, čiji je boravak u Kristal Palasu 1984. godine trajao četiri dana. i Oskar Garsija je visoko rangiran na toj listi – šesti.

"Naš cilj, ali i cilj još desetak timova iz Čempionsipa, svakako je plasman u Premijer ligu. Svima je jasno šta znači igranje u jednom takvom takmičenju, a svi u Votfordu, koji je savršeno organizovan i živi samo za fudbal, žele da taj cilj ostvarimo. Sezona je duga, a pravi izazovi su tek pred nama. Ima još dosta da se igra, posebno ključan može da bude januar – kada se po pravilu igra najvise mečeva. Ipak, mislim da je realnije da se promocije domognemo kroz baraž, pre nego kroz plasman u prva dva mesta na tabeli. Ali, za takve ambicije potrebna su mi dva ili tri pojačanja. Imamo tu sreću da je naš gazda vlasnik još nekoliko jakih evropskih klubova, da je situacija u klubu, kao i u još nekolicini ekipa iz Čempionsipa, veoma dobra pa ćemo videti šta će nam doneti januarski prelazni rok".

Đampaolo Poco privlači poslednjih godina veliku pažnju, otkako je formirao mrežu klubova u vodećim zemljama Evrope – vlasnik je Udinezea, Granade i Votforda. Pronašao je rupu u zakonu i već u prvoj sezoni poslao iz Udina na Vikaridž Roud dvocifren broj igrača na pozajmicu, posle čega su čelnici engleskog fudbala promenili pravilo i ograničili broj igrača koje klub može da pozajmi iz inostranstva. Uprkos tome, Poco je rešen da ekipu uvede u Premijer ligu, pre svega zbog fantastičnih finansijskih mogućnosti koje donosi to takmičenje.

Četvrtog januara njegov tim očekuje duel sa ekipom Čelsija u FA Kupu, Votford će u goste na Stamford Bridž, stadion na kome je bivši vezista proveo dve sezone.

"Meč za Čelsijem vidimo kao svojevrstan novogodišnji poklon, kako nama tako i navijačima, a uradićemo sve kako bi se iz Londona vratili – ponosni. Znamo kome idemo u goste, ali nema sumnje da ćemo i u taj meč uči sa željom da pobedimo ili barem izborimo ponovni susret na našem terenu. Oni su jedna od najboljih ekipa sveta, imaju sjajnog trenera, fenomenalno pojedince, a ni bolji i jači timovi od našeg nisu uspevali da naprave dobar rezultat. Ali, ne predajemo se i želimo da se odužimo našim navijačima za činjenicu da su uvek uz nas. Karata za taj susret, logično, odavno nema, a na tribinama bi trebalo da bude oko šest hiljada naših navijača. Moram da napomenem da su uvek uz tim i da uvek daju bezrezevnu podršku. Naravno, uvek ima prostora za kritiku, ali kada su na stadionu čine sve da podignu i pomognu ekipi".

Za kraj, naš jedini stručnjak koji radi na Ostrvu osvrnuo se i na situaciju u Partizanu, ali i u celokupnom domaćem fudbalu.

"Naravno da pratim, apsurdno bi bilo da nije tako. Vrlo dobro znam šta se desava u Partizanu, pratim, gledam utakmice, kada god mi obaveze ti dozvole. Evo sada sam ih gledao protiv Totenhema u Londonu, u okviru Lige Evrope. Takođe, upoznat sam i sa kvalitetima drugih timova u ligi, kao i celokupnom situacijom u domaćem fudbalu, koja, kao i kada sam i ja radio u Srbiji, nije nimalo dobra ni laka. Ipak, nije ni tim ljudima lako, posao im je maksimalno otežan, bore se za boljitak srpskog fudbala, daju sve od sebe da se situacija promeni, ali je veliki problem kada uzročnik poteškoća nije isključivo fudbalske prirode. Činjenično stanje je da nešto mora da se promeni, ali ostaje da se vidi koliko je to sve realno i izvodljivo. Potrebno je da se sve menja iz korena, kako bi se postavio novi, zdraviji sistem. Ono što sam i tada isticao, kažem i sada, jedino rešenje je – privatizacija", zaključio je Slaviša Jokanović za B92.

strana 1 od 2 idi na stranu