Jovanović za B92: "Radom do seniorskog tima"

Dolasci sa međunarodnih takmičenja okićeni medaljama, slavlje na ulicama gradova širom Srbije, doček ispred Skupštine... Praksa koju su 1995. započeli košarkaši, a poslednjih godina nastavljali vaterpolisti, odbojkaši, takmičari u pojedinačnim sportovima... Mađutim, pored zlatnih vaterpolista i plivača, i naša juniorska košarkaška selekcija osetila je ovacije više od 20.000 ljudi koji su ispred gradske Skupštine pozdravili njihovo osvajanje šampionata Evrope u Francuskoj.

Mina Pavlović Srbija
Podeli

Selektor naše juniorske reprezentacije Vlada Jovanović pokušao je da nam prenese utiske sa dočeka, kao i iz Meca.

Kakav je bio osećaj kada vas i vaš uspeh pozdravilo više od 20.000 ljudi ispred Skupštine?

"Utisci sa dočeka su sjajni, ali sam ipak bio srećniji kada smo u finalnoj utakmici savladali Francusku. Posle toga je sledio dolazak u Beograd, doček novinara na aerodromu, prijatelji, mame, tate, rodbina...Velika medijska pažnja. Posebno me iznanadila ta pozitivna energija sa kojom su nas dočekali, kao i način na koji je taj šampionat kod nas propraćen, medijski i pojedinačno, navijački.

Mogu da kažem da smo izabrali dobar tajming, na neki način, budući da su za taj pompezan doček, pred tolikim brojem ljudi, zaslužni i naši svetski prvaci u vaterpolu i osvajači medalja u plivanju, Nađa Higl i Milorad Čavić. Posebno mi je drago zbog mojih mladi košarkaša. Sada znaju kakav je to osećaj i u buduće će se posebno potruditi da ponovo dožive nešto slično."

Koliko Vama, kao mladom stručnjaku, znači zlato, samo učešće na Evropskom prvenstvu, i doček koji vam je pripeđen?

"Kada me je selektor nacionalnog A tima Dušan Ivković pozvao na razgovor i saopštio da ću preuzeti juniorsku reprezentaciju, niko nije bio srećniji od mene. Naravno, preuzeo sam na sebe obavezu da iz momaka koje povedem sa sobom u Francusku izvučem maksimum. To mi je u tom trenutku bilo dovoljno. Već u startu sam bio srećan, sve što se dalje dešavalo samo je upotpunilo osećaj zadovoljstva."

Da se vratimo na sam turnir... Za mnoge je finalni meč bio najteži, posebno jer ste od početka priprema izgubili dva puta od Francuza, na koji način ste savetovali mlade košarkaše pred susret za zlato?

"Od prvog dana našeg uigravanja za taj šampionat uvodio sam ih u priču. Što se tiče finala protiv domaćina, bilo je jasjno: u pripremnom periodu smo iz uela protiv njih izašli poraženi, a isto se desilo i u prvoj utakmici na Prvenstvu. Dodatni motiv našim mladim igračima nije bio potreban. To mi je olakšalo posao. Takođe, iznenadio me je karakter i inat mlade ekipe koji se javio posle poraza od Španije. Tada mi je bilo jasno da im dodatna objašnjenja nisu potrebna."

U prvoj utakmici ste poraženi pred domaćom publikom, koliko vas je to poremetilo?

"Loš start svakako da nije dobro uticao, ali od početka priprema imali smo oscilacije u igri. Tome smo temeljno pristupili, razgovarali, tražili uzroke slabih izdanja... To je bilo ključno u rešavanju problema na terenu. Momci su svojim stavom i na parketu i van njega pokazali da to zlato zaslužuju."

Koji je bio odlučujući momenat u Mecu kada ste shvatili da stvarno možete do najsjajnijeg odličja?

"Presudno je bilo četvrtfinala kada smo pobedili Italiju. Pred taj meč sam bio najmirniji. Još u svlačionici na sastanku pre samog meča video sam da će igrači uraditi sve da dobiju Italijane od kojih su, kao i protiv Francuza, poraženi u pripremnom periodu."

Za koji segment igre kod naših juniora smatrate da je bio odlučujući u pobedama nad njihovim vršnjacima?

"Bilo je osam ekipa koje su na Prvenstvu Evrope mogle da uzmu zlatnu medalju: Turska, Litvanija, Španija, Italija, Grčka (koja se borila za poziciju od 12. do 16. mesta, a šest njihovih igrača je nastupalo sa selekcijom koja je osvojila drugo mesto ove godine na SP za košarkaše do 19 godina), tako da je Šampionat bio zahtevan sam po sebi. Ono na čemu su momci od samog starta insistirali i šta mislim da nas je izdvojilo, je potreba da budemo tim. Na nekim pozicijama smo bili kvalitetniji od drugih reprezentacija, na nekim manje kvalitetni, ali smo funkcionisali kao celina, tim. To se vidi i po ststističkim podacima, posle svake utakmice izdvajao se neko drugi, skokovima, asistencijama, pogocima... Osim vremena koje treba da prođe, ovakvim radom ovi momci su već na pragu najjačeg tima Srbije "- zaključuje Vlada Jovanović.

Danilo Anđušić, juniorski reprezentativac, nije očekivao da će sa 18 godina doživeti ono o čemu je maštao gledajući Bodirogu,Danilovića, Đorđevića, Rebraču...

Najupečatljiviji trenutak sa dočeka ispred Skupštine?

"Ostvarilo mi se ono o čemu sam maštao još kao mnogo mlađi igrač. Bilo je neverovatno. Naravno, zaslužniji su vaterpolisti i plivači za podršku tolikog broja ljudi, ali ni naše zlato nije zanemarivo. Uspeh je još veći jer imamo samo 18 godina,a već smo doživeli tako nešto, rečima teško opisivo."

Osim zlatne medalje, šta još smatraš uspehom iz Francuske?

"Ovo je za sve nas bilo veliko iskustvo. Zlatnom medaljom smo nastavili niz koji smo kao kadeti započeli u Grčkoj, a i izlaznu godinu juniora završavamo zlatom. Kontinuitet u igri za reprezentaciju je takođe važan. Volelo bih da nastavimo ovako u mladoj i u A reprezentaciji. Pored toga, mislim da sam ja, i svi moji saigrači, dvomesečnim radom sa pomoćnikom Duleta Vujoševića Vladom Jovanovićem i kondicionim trenerom Radonjićem, unapredili svaki element igre."

Dve vezane trojke, pogođena slobodna bacanja, krajnji učinak 22 poena, doprineli su da Danilo Anđušić bude najbolji pojedinac u finalu, ali on pre svega ističe zasluge cele ekipe:

"Timski duh i vera u uspeh je ono što nas je vodilo do zlata, bez obzira na to ko se individualno isticao"- završava mladi Anđušić, očekujući da će imati priliku da se dokaže i u seniorskoj konkurenciji.