Legende Partizana i Zvezde se zajedno oprostile od Moce

Vukotić je preminuo pre četiri dana u 72. godini posle duge borbe sa kancerom.

Komemoraciji su prisustvovali i predstavnici večitog rivala Crvene zvezde na čelu sa predsednikom Svetozarom Mijailovićem, direktorom Zvezdanom Terzićem i sportskim direktorom Mitrom Mrkelom, kao i legende crveno-belih Vladimir Petrović Pižon, Dušan Savić i Boško Đurovski.

Na oproštaju od Moce bili su i predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić, ministri Vanja Udovičić i Branko Ružić, predsednik KK Partizan Ostoja Mijailović, košarkaški trener Duško Vujošević, legendarni košarkaš Zoran Moka Slavnić i mnogi drugi.

"Na blistavom nebu velikih zvezda Partizana, zvezda Moce Vukotića sija velikim snažnim sjajem, i sijaće tako dok je Partizana, dok je njegovih navijača i ljubitelja. Momčilo Moca Vukotić je po svim današnjim vladajućim pravilima bio pravi tihi velikan. Tiha, a prava fudbalska zvezda. Ništa vanfudbalski njega nije interesovalo, nije gledao da ništa dobije van fudbalskih terena i takmičenja, nego samo na bojnom polju koje je fudbalsko igralište", rekao je predsednik Partizana Milorad Vučelić.

On je dodao da u blistavoj karijeri i životu Moce Vukotića nije bilo nikakvog skandala, afere ili nedoličnih reči i ispada, po čemu se razlikuje od današnjih "selebriti" igrača u sportu, koji se gladijatorski bore za medijsku pažnju.

"Moca je bio fudbalski velemajstor, potpuno posvećen, pored porodice koju je obožavao, takmičenju, sportu, viteškom nadmetanju, golovima. Svet je zadobio znanjem i igrom u svom Partizanu. Bogomdani talenat on je iskazivao i potvrđivao samo na fudbalskom terenu, i iskreno je potvrđivao ljubav prema Partizanu, što kao što znamo, nije uvek lako", istakao je Vučelić.

Predsednik Partizana je kazao da je imao generacijsku sreću da bezbroj puta gleda Momčila Vukotića na terenu, kao i da mu se divi i aplaudira, pa će u znak zahvalnosti, kada se završi komemoracija, zapaliti jednu cigaru, što bi i Moci bilo drago.

"Tu naizgled tišinu pravog velikana Moce Vukotića, ukrašava veličanstvena muzika, arije iz grla miliona navijača Partizana, koji mu oduševljeno kroz 800 utakmica kliču, aplaudiraju i daju mahove i snagu, a on im sa terena uzvraća tu energiju koja se onda i stapa, ne kao neki huk ili buka sa tribina, nego kao veličanstveni beskrajni koncert. Razaznaju se u tom sazvučju i borbene reči navijača "Napred Partizan" i "Ide Moca sa Balkana", na koje se Moca, odlazeći u driblingu prema protivničkom golu, plemenito osmehuje, i daje gol, ono zbog čega se fudbal i igra", rekao je Vučelić.

Predsednik Partizana je na kraju rekao da mu celo sportsko društvo odaje poštovanje kao jednom od svojih najvećih igrača u istoriji, i da će ga se večno sećati i biti ponosni na njega.

"Kad zauvek odlazi velikan kao što je naš Moca, reči su nemoćne da izrazu svu tugu i opišu prazninu koja ostaje iza njega. Pre svega u njegovoj porodici, a onda i u našem Partizanu, čiji će simbol vernosti i vrednosti ostati zauvek. Vest o njegovoj smrti je rastužila sve ljubitelje ove igre. Na vrhuncu njegove slave, Stojan Protić je napisao "kad bi se u fudbalu kao u šahu dodeljivali nagradu velemajstora, Moca bi je među prvima dobio". Bio je simbol želje da svakom pomogne i da poduči mlađe", rekao je Saša Ilić, koji je nadmašio Mocin rekord po broju odigranih utakmica za Partizan.

Ilić je istakao da je uvek bio ponosan kada su ga poredili sa Vukotićem.

"To sam osetio toliko puta, i zato sam mu zahvalan, ne samo ja. Milutin Šoškić je jednom rekao da je Moca najvoljeniji igrać u istoriji crno-belih. Svi su ga voleli i nije čudno da kad je Vukotić bio prva zvezda tima da je Partizan dobio najviše navijača. S ponosom mogu da potvrdim te Šoletove reči.Zbog velike razlike u godinama nisam imao priliku da neposredno uživam u Mocinim majstorijama, ali sam slušajući priče o njemu bio ponosan što sam nosio dres u kom se on proslavio. Iako sam slutio da novinari preteruju upoređujući me s njim, to mi je bilo veliki motiv. Uvek je bio posvećen mladima, čak i kad ga je teška bolest stigla. Iako će njegov večni spomenik biti njegovo delo, uveren sam da će naš zajednički i veliki klub naći način da ostvari spomen na našeg Mocu. Spomen koji bi bio putokaz budućim generacijama Partizana kako se postaje velikan i ostaje čestit čovek. Nikad ga neću zaboraviti, čoveka koji je poštovao mudrost da je skromnost vrlina. Neka mu je večna slava i hvala za sve što je uradio za Partizan i srpski fudbal".

O Moci je u suzama pričao i Nenad Bjeković.

"Dragi prijatelji, porodico moja. Ko je i šta je bio Moca, svetu i Srbiji će jednom možda neko uspeti da ispriča a da ništa ne izostavi. Da ponovi tu priču neponovljivog virtuoza, simbola jednog vremena i vrednosti. Koliko je bio legenda koja je trajala decenijama, najbolji na terenu i pored njega, toliko je bio i idol milionima. On je bio čovek koji je generacije učio ne samo svemu na terenu, već i kako treba živeti van terena. Moca je bio simbol najviših vrednosti kao prijatelj, muž, otac i deda. Njegova kuća je dom da životne vrednosti postoje i da su nezamenjive, najvrednije. Moca je bezrezervno voleo svoju Bosu sa kojom je više od pola veka delio život. Bosa je bila uz njega nenametljivo i tiho, a tako snažno čuvajući njegov mir i spokoj, jer je njemu njegov dom bio svetinja i hram. Taj hram ostao je sačuvan, nedodirljiv, uz njegovu Bosu. Svako ko ga je poznavao znao je da su njegov ponos bili sinovi Dejan i Nikola, dobri, jednostavni, posvećeni i pošteni ljudi. Ako bi iko ikada mogao da opiše sreću i da ih dodirne, to bi bili Mocini momenti sa njegovim unucima. Tu sreću kad je Moca s njima mogli ste gotovo da dodirnete, takva je bila. Moca je bio velikan, virtuoz života, slikao je život, posvećen svakom detalju i svakom ko je bio deo njegovog života. Ja sam imao tu privilegiju da sa mojim Mocom živim, ali bukvalno. Biti njegov prijatelj značilo je da imate bezrezervnu podršku, da pomogne da stignete do svakog uspeha. Njegov pronicljiv talenat da probudi najbolje u vama bio je takav da se činio vanvremenskim. A opet, bio je tako jednostavan, skroman, nenametljiv, gospodin u svakom smislu te reči. Toliko poštovan, a tako pristupačan, iskren, otvoren srcem koji je nosio na dlanu. Svako ko je bar jednom upoznao Mocu, zna zašto ne ispraćamo danas samo legendu fudbala, već čoveka koji je bio mnogo više. Zato dragi moj prijatelju, brate moj, mi ne pristajemo na rastanak, ne umemo i ne možemo bez tebe. Zato ti ne govorim zbogom, bićeš u našim srcima zauvek".