"Bunjo moj, brate moj, rastajati se neću..."

Komemoraciji je prisustvovao veliki broj Zvezdinih legendi, bivših trenera, igrača, kao i članova porodice.

Predsednik kluba Svetozar Mijailović podsetio se nekih od osobina zbog kojih je Bunja bio poseban. Bunjevičević je spadao u malobrojnu grupu ljudi koji umeju da sasvim hladno i realno procene svoje sposobnosti, smatra Mijailović.

Bunjevčević je sa klubom iz Ljutice Bogdana osvojio četiri trofeja – dve titule prvaka države i dva Kupa na 169 zvaničnih mečeva. Baš u trenutku kada je dolazio, u Zvezdi je bio i Dejan Stanković.

"Gorane moj, Bunjo moj, brate moj, rastajati se neću. Posebno ne na mestu na kojem smo se upoznali tog leta 1997. godine kad si ušetao u naše karijere i živote, tiho i pošteno, vaspitano i nenametljivo a onda nam pokazao da bez tebe nećemo moći, ni u životu ni na terenu. Taj tvoj nežni i pošteni karakter je iz dana u dan osvajao srca trenera, saigrača, navijača… Plakali smo zajedno one noći protiv Ekerena, po onoj kiši, baš kao što plačemo sada svi zajedno. Opet zbog promašene šanse, šanse da svi mi još uživamo u životu sa tobom i pored tebe. Naša Crvena zvezda je mesto sastanaka, ne rastanaka, sastanka najboljih, zato ti je to mesto i toliko pristajalo, zato što si najbolji. Najbolji sin, najbolji brat, najbolji otac, suprug, saigrač… Nasmejan, vredan, pun poštovanja prema svakome. Nikad povišen ton, nikad svađa, nikad nijedan neprijatelj na terenu i u životu. Čovek bez mrlje, čovek bez ružne reči.

O tome kakav si igrač bio i koliko si značio našoj Zvezdi svedoče navijači koji su na stadion dolazili zbog tebe. Igrati pored tebe značilo je imati leđa, potporu, podršku u svakom trenutku, boriti se u duhu fer-pleja, pošteno i srčano. Bunjo moj, znaš to dobro, nisam ja igrač za ove zadatke, ni glumac za ove uloge, ali ima situacija kad kapiten, a ti to dobro znaš, mora da preuzme odgovornost. Ipak ja se od tebe rastajati neću. Ni ja, ni bilo ko ovde, dok živim živećeš i ti. Dok dišemo svi mi, tvoji drugovi, disaćeš i ti kroz nas. Zaborava nema, nikada ga neće biti. A srešćemo se, to je sigurno…“, bile su reči Dejana Stankovića.

Bunjevčević je preminuo u četvrtak uveče, a bio je u teškom stanju malo više od mesec dana kada mu je pukla aneurizma.

Sahranjen je u 15 časova na groblju na Bežaniji.