Čileanci – odgovor na "šta da je ostala Juga?"

Voleli smo da igramo fudbal protiv dečaka iz donjeg dela ulice, onog iza zgrade i sa njima se "nismo mirisali".

Gol! Pobeda! Lava emocija se stihijski stišava tek do sledećeg okršaja između dva golića kad nanovo slavimo kao da smo postali prvaci sveta, ili tugujemo kao da smo ostali bez najrođenijih.

Tooo je fudbal za decu koja su uvek uz drugare iz ekipe, kada dobijamo ili gubimo, kada se ljutimo jedni na druge u timu, ili se na druge ljutimo zbog nepravde prema našoj ekipi.

Bezrezervno i iskreno smo voleli to loptanje mada većina nije imala dovoljno talenta. Neki su postali advokati, neki su se politički aktivirali, neki su postali i novinari, ali niko vrhunski fudbaler.

Niko iz te družine nije postao prvak sveta, ali je svaka “utakmica” bila kao da je finale Svetskog prvenstva po uloženom žaru za pobedom.

Ako ste ikada osetili taj žar, onda možete samo da zamislite kako li je tek to sve izgledalo “čileancima” pre tačno trideset godina, na današnji dan, 25. oktobra 1987. godine u Santjagu.

Više o čuvenoj generaciji pročitajte u našoj temi Čileanci – odgovor na pitanje "šta da je ostala Juga?"