Upoznajte Zlatana Ibrahimovića

Već sada legendarni švedski reprezentativac pričao je o teškom odrastanju u imigrantskom predgrađu Malmea, ocu, deci, rekordima u reprezentaciji, Ajaksu, Italiji, Barseloni, PSŽ-u, Arsenu Vengeru, Engleskoj, Žozeu Murinju, disciplini...

Nedavno je napunio 33 godine. A sve je počelo u Rosengardu, imigrantskom predgrađi Malmea gde je živeo s ocem, izbeglicom iz Bosne.

"Kako je propalica iz Rosengarda prešla sam ovaj put? Niko nije verovao u to. Svi su me vređali. Mislili su da ću da propadnem zbog dugačkog jezika. Niko me nije pitao: 'Kako si danas mali Zlatane?' Mislili su da je moja vizija luda. Da se neće ostvariti. Ali ja sam imao san gde ću da budem. I sada sam tu. Sada mogu da pojedu svoje reči. To je moj pravi trofej", rekao je Ibrahimović.

Bio je šampion Holandije, Italije, Španije i Francuske, ali nema nameru da se zaustavi sa osvajanjem trofeja. Ima 23, ali mu jedan nedostaje.

"To je moja glad. Ako se opustim i izgubim to onda bolje da prestanem da igram fudbal. Potrebna mi je ta glad. I dalje osećam da moram da radim i budem deset puta bolji od drugih igrača. Da budem prihvaćen i da napredujem. Pokušavam sa PSŽ da osvojim i Ligu šampiona. Ali ako ne uspemo neće biti strašno. Već imam 23, s obzirom odakle sam krenuo to je neverovatna avantura", nije nezadovoljan Zlatan.

Ibrahimović je pre nekoliko godina izdao autobiografiju, ali je snimanje dokumentarca o njemu bilo posebno iskustvo.

"Bilo je emotivno, snimali smo šest meseci. Navikao sam na kameru ispred lica, ali ne i da me stalno prati. Kada sam radio knjigu, jedan čovek me pratio. Sada je bio ceo tim oko mene. Ali uradio sam to kako bih svima pokazao koliko se moj život razlikuje od spoljneg, i kako sam došao od Rosengarda do nacionalnog rekorda. Uz to je i lično. Upoznate mog oca".

Šefik Ibrahimović ima centralno mesto i Zlatanovom životu.

"Jednom mi je kupio krevet u Ikei, ali nije imao novca za dostavu. Zajedno smo ga nosli, bilo je fantastično. Provodio sam vreme s majkom, ali sam u stvari živeo s ocem. Jednom je dao celu platu da bih išao na trening kamp. Nije imao za kiriju, ali je to uradio. U poslednjih nekoliko meseci otac mi sve više priča o porodici. Pre pola godine preminuo mi je brat koji je bio referentna tačka mog oca, mnogo su pričali. Imao je 40 godina, ali nije bilo neočekivano, bio je mnogo bolestan".

Rosengard nije bilo idealno mesto za odrastanje, mada ga Ibrahimović sada opisuje kao "raj".

"Možda sam bio prestrašen od svog tog alkohola i druge pa sam ih se klonio. Bio sam drugačiji. Ako si drugačiji, ili imaš minimalne šanse, možeš da uspeš. Ja sam živi dokaz za to. Ja nisam imao 'neverovatan' život, nisam bio 'neverovatna' osoba, nisam živeo u 'neverovatnom' okruženju. Tako da je moja poruka onima koji se osećaju drugačijim, ili nesrećnim, ako verujete u sebe možete uspeti. Uvek postoji šansa. Sve zavisi od vas".

Nekada austajder, sada je rekorder Švedske po broju utakmica i golova. Srušio je rekord star 82 godine.

"Ovih 100 utakmica su dokaz da je san stvaran. To sam očekivao. Znao sam da ću oboriti švedski rekord. On je postao važan kad sam rekao da ću to uraditi. To je bio rekord od 49 golova start 82 godine. Niko nije razmišljao o njemu dok nisam rekao da će biti moj. Kapitenska traka je postala bitna kada sam postao kapiten. Pre toga je bilo: 'OK, bićeš kapiten nekoliko utakmica, potom ti'. Ali sad sam kapiten Švedske i vlasnik rekorda. Ja sam živi dokaz za sve koji su raziličiti da mogu da uspeju. 49 gol je bio posle kornera, ali je 50 bio poseban. Postigao sam ga petom. Svi su rekli: 'Tipični Zlatan'. Ali to nije bio moj plan, samo sam želeo da postignem gol".



Spektakularni golovi petama, makazicama i volejima su njegova specijalnost.

"Rizikujem dok igram pa ponekad to izgleda 'neverovatno'. Kada uspeš on izgleda sjajno, ali kada ne uspeš onda je loše".

Možda i gol karijere postigao je makazicama protiv Engleske. Za to je imao poseban motiv.

"Ako ne možeš da daš gol engleskom timu onda nisi dobar igrač. Uvek je bilo tako. Kad god sam igrao protiv Engleza nisam bio strelac. Pa su oni pričali da nisam dovoljno dobar. Sledeća utakmica, ista stvar: 'Vidite, nije dovoljno dobar'. Ali to mene pokreće, podiže mi adrenalin. Ljudi misle da će me slomiti, ali je suprotno od toga. Tada još više želim da im pokažem ko sam. A onda je došla Engleska. Pomislio sam da je sjajno što prvi meč igramo na našem novom stadionu. Kada sam dao prvi gol bio sam srećan. Posle drugog sam poludio. A kada samo postigao treći pogledao sam oko sebe i rekao: 'OK, šta ćete reći sada?' Nakon četvrtog, makazicama, pomislio sam: 'To je to. Ne znam šta još mogu da uradim' To je poseban osećaj", opisao je Ibrahimović legendarni meč.

Ono što se možda češće prepričava od tog gola je naredni dan u Ibrahimovićevoj karijeri.

"Radio sam tog dana jače nego ikad, i takođe postigao gol makazicama na treningu. Padala je kiša, a ja sam opet pogodio i to male trening golove. Niko nije mogao da veruje. Rekli su mi da je lepši od onog Engleskoj. Ali ja biram gol Engleskoj. Rekao sam: 'Idemo na JuTjub da pogledamo'. Ja tako treniram. Uvek želim da budem još bolji. Ako nisam zadovoljan onda imam problem. Bar je dobar problem".

Nažalost, Ibrahimović nije stigao do Svetskog prvenstva, eliminisao ga je Portugal, tačnije Kristijano Ronaldo. Ibrahimović je dao dva, a Ronaldo četiri gola u direktnom duelu u baražu. Nakon toga Ibrahimović je rekao da neće biti interesantno gledati SP bez njega, ipak ga je gledao.

"Bio sam na utakmicama Engleska – Urugvaj i Španija Čile. Bila je dobra utakmica između Urugvaja i Engleske, ali veoma teška za Engleze. Uvek je veliki pritisak na njima. Svi u Engleskoj očekuju da osvoje SP. Sviđa mi se u tom timu Vejn Runi. Uvek je gladan kada igra, što je dobro za tim. Ostali? Ne mogu da sudim o njima jer ih ne znam".

Kako li bi izgledala karijera Zlatana Ibrahimovića da je pre 13 godina postao član Arsenala?

"Danas Arsen Venger kaže da je bio nesporazum. Ali ja nikad nisam želeo da se nekome dokazujem. Znam da sam dovoljno dobar. Ne treba mi da se pokazujem. Ili znaš ili ne znaš ko sam ja. Sećam se da sam bio u Vengerovoj kancelariji, videlo se da je šef. Bio je to Venger! Ali mislim da nisam bio blizu potpisa. Sledećeg dana sam prešao u Ajaks".

Da li će ikad zaigrati u Premijer ligi?

"Ne. Srećan sam u Parizu. Poštujem Premijer ligu. Ona je jedna o najboljih na svetu, ni jedna nije toliko medijski interesantna. Ali sam srećan što sam igrao u toliko različitih liga".

Nakon Švedske, preselio se u Holandiju.

"U Holandiji igraju prelep fudbal, na Ajaksov način. Jedan kontakt, pas, gol. Sistem je veoma interesantan. Ne pričaju o veznim igračima i napadačima. Sve je u brojevima. Broj 7 je desno krilo. Broj 9 je centarfor. Broj 10 je iza njega. Takmičenje nije kao u drugim zemljama, ali je savršen start".

Potom je prešao u Italiju, u Juventusu, Interu i Milanu je dobio status "pola balerina, pola gangster".

"Italija je najteža liga za napadača. Oni i dalje misli da je važnije ne primiti nego dati gol. U Španiji traže jedan gol, pa drugi, pa onda treći".

A onda se preselio u Barselonu.

"Igrao sam verovatno u najboljem timu u istoriji fudbala. Igra je bila predivna. Kada sam se spremao za utakmicu već sam znao da ćemo pobediti. Gledao sam igrače oko sebe – Mesi, Inijesta, Šavi, Pujol, Pike, Alves, Buskets. Neverovatno! Bio je to fudbal s druge planete i ovožavao sam ga. Bio je tehnički perfektan. Igrači Barse su se ponašali kao školaraci spremni da prihvate svaku naredbu. Bili su veoma disciplinovani. Bili su superzvezde, ali veoma disciplinovane. Bili su spremni da rade sve što je trener želeo. U Italiji je drugačije. Imaš 22 velike ličnosti i svaka misli da je najbolja na svetu".

Radio je sa mnogo trenera, a posebno se divi jednom koji ga nije vodio, Žozeu Murinju, koji ga je koštao Lige šampiona.

"Murinjo je veoma inteligentan. On ne tretira sve jednako. On zna kako da tretira ljude kao individualce i izvuče 100% od njih. Način na koji prilazi igračima, manipulacija je pogrešna reč, ali ih veoma motiviše. Nema sumnje u to".

Porodica je za njega sve. On je kao mali krao bicikle, ali to ne bi oprostio svojim sinovima.

"Bili bi odmah kažnjeni. Da, ja sam to radio, ali nisam bio kontrolisan. Bili smo na dnu, ali to nije pravi način ponašanja. Za mene, disciplina i poštovanje su sve. Kada napune 18 godina mogu da rade šta žele, ali su do tada pod mojim krovom i mojom pravilima. Želim da im budem otac i kada shvate ko je Zlatan Ibrahimović. Želim da im se dokažem sam. Čak i kada me u šali zovu Zlatane ne sviđa mi se. Moraju da me zovu tada. Na to sam veoma osetljiv. Ne želim da me gledaju kao što me vide navijači. Želim da budem tata kod kuće. Ne želim da budem Zlatan. Tamo kao Zlatan Ibrahimović predstavljam klub, kod kuće sam 100% porodični čovek".

Ibrahimović ima 33 godine. Sve je bliži kraju karijere. Da li će moći da živi 'običnim' životom čovek koji postigne četiri gola na jednoj utakmici?

"Ne plašim se toga, naprotiv. Radujem se tome. Kada igraš fudbal mnogo vremena provedeš u hotelima i mnogo gubiš. Moj stariji sin ima osam godina, mlađi šest. Nije kao da sam bio s njima svakog dana njihovog života. Želim da budem porodičan čovak i stanem kada budem na vrhuncu. Moraću pronaći način da živim normalno bez fudbala. Videćemo. Znate me, ja uvek nađem način", zaključio je Ibrahimović.