Tragedija u Egiptu, preko 70 mrtvih

Ekipa Al Masrija iz tog grada pobedila je šampiona Al Ahli sa 3:1 u meču egipatske lige. Navijači oba kluba posle utakmice počeli su da bacaju kamenice, posle čega je usledila masovna tuča.

Meč su obezbeđivale slabe snage lokalne policije, a strani mediji javljaju da su u stadion masovno unošeni noževi. U najtežoj stadionskoj nesreći u istoriji Egipta oko 1000 ljudi je povređeno.

Haos se mogao naslutiti tokom drugog poluvremena, jer je domaća publika uletela u teren kada su njihovi ljubimci izjednačili. Obe ekipe poslate su na sedam minuta u svlačionicu, ali je sudija doneo fatalnu odluku da se meč nastavi.

Usledio je totalni preokret i prvi poraz Al Ahlija posle 14 meseci, a odmah posle poslednjeg zvižduka navijači su se sjurili u teren. Usledilo je ludilo - dok su na jednoj strani slavili i na ramenima nosili svoje igrače i trenera, na drugoj strani terena odvijao se bukvalno lov na igrače Al Ahlija, koji se zatim preneo i na tribinu sa gostujućim pristalicama.

Po tvrdnjama domaćih, incident su isprovocirali gosti, uvredljivim pesmama na račun domaće publike, koji su uzvratili uletanjem na teren i brutalnim napadom najpre na igrače, a zatim i navijače Al Ahlija.

Među mrtvima nalaze se i ljudi zaduženi za obezbeđivanje utakmice. Meč je bio slabije obezbeđen od uobičajenog, a mediji strahuju da će broj mrtvih biti i veći, jer je veliki broj prisutnih povređen.

Policija je mnogo manje primetna u javnosti u poslednjih godinu dana, posle smene Hosnija Mubaraka.

Navijači u Egiptu su veoma nasilni, a ekstremno krilo Al Ahlijevih pristalica, pod imenom „Ultras“ posebno je poznato. Oni su bili veoma primetni u političkim previranjima u zemlji tokom poslednjih 15 meseci i u više navrata su ulazili u sukobe sa policijom, pa već postoje spekulacije u zapadnim medijima da je to odigralo ulogu u ovoj tragediji.

Abu Trika: "Ovo je rat"

Direktor jedne od lokalnih bolnica izjavio je da su tri osobe preminule na samom stadionu, a ostali u nekoliko gradskih bolnica.

Neki od poginulih stradali su u stampedu, drugi su se ugušili, a ima i žrtava koje su pretrpele teške povrede lobanje.

Reakcije su najpre stigle preko klupskog kanala Al Ahlija, na kojem su se obratile neke od zvezda egipatskog fudbala, još uvek u očiglednom šoku.

"Redari nas uopšte nisu štitili, samo su se sklonili i prepustili nas napadačima", rekao je veteran Mohamed Abu Trika, bivši najbolji fudbaler Afrike. "Jedan navijač poginuo je pred mojim očima, ispred same svlačionice. Ovo nije fudbal, ovo je rat".

Zatim se obratio i Mohamed Barakat, najbolji igrač egipatske reprezentacije.

"Ljudi su izginuli, videli smo leševe. Nema obezbeđenja, niti vojske da nas zaštiti. Sami smo krivi zbog toga što smo pristali da igramo meč. Čelnici egipatskog fudbala samo misle na novac, dozvoljavaju da seskih život igra iako za to ne postoje uslovi. Nije im stalo do ljudi"; optužio je Barakat.

Drugi igrači preneli su da su svi dobili batine i da ne znaju šta je sa klupskim trenerom.

U međuvremenu je generalštab egipatske vojske reagovao slanjem dva vojna aviona, koja su iz luke na ulazu u Suec prebacili u Kairo igrače šampiona.

Prekid egipatske lige

Po prijemu vesti iz Port Saida, prekinut je meč u Kairu između Ismailije i Zamaleka.

Reagujući na prekid navijači Zamaleka, zakleti protivnici Al Ahlija, u znak protesta počeli su da pale tribine, iako su se oko prekida složili njihovi igrači i uprava.

"Ovo je užas za nas. Morali smo da pokažemo solidarnost sa navijačima Al Masrija i Al Ahlija", rekao je psole prekida trener Zamaleka Hasan Šehata, inače najuspešniji selektor u istoriji Egipta.

Kompletno kolo najviše egipatske lige je otkazano, saopštio je predsednik FS Egipta Samir Zaher. Klubovi iz Aleksandrije Itihad i Smouha saopštili su da napuštaju ligu.

Vlada Egipta najavila je vanrednu sednicu za četvrtak, a tek posle toga znaće se kada će se šampionat nastaviti.

Egipatski fudbal dominirao je u prethodnoj deceniji afričkom scenom, reprezentacije je triput u nizu bila šampion Afrike, a Al Ahli je 4 od 6 kontinentalnih titula osvojio u ovom veku.

Međutim, promena vlasti dovela je celu zemlju do previranja, koje još uvek traje, sa stalnim nasiljem na verskoj i političkoj osnovi. U takvoj atmosferi branioci titule nisu uspeli ni da se plasiraju na Kup afričkih nacija, prvi put posle tri decenije, a i klubovi su značajno popustili.

Liga se cele godine igra često iza granice regularnosti, upadi navijača na teren su postali uobičajeni, a na sličan način završen je prošle nedelje meč Ismaili - Al Masri.

Ekstremni navijači Al Ahlija i Zamaleka ostavili su rivalstvo po strani i tokom revolucije stali na stranu demonstranata, obezbeđujući slavni trg Tahrir, i boreći se sa snagama odanim Mubaraku.

Stvari se posle Hosnijeve ostavke nisu promenile, jer je u uticajnom vojnom vrhu još uvek mnogo ljudi iz prethodnog trodecenijskog režima, a protesti još uvek traju, i dalje sa navijačima u prvim borbenim redovima.

Dodatni ugao predstavlja činjenica da je većina fudbalera, stručnjaka i funkcionera nedvosmisleno stala na Mubarakovu stranu tokom revolucije, uz manje grupe koje su se držale po strani i još manje na strani demonstranata.