Vukić: "Partizan me čini srećnim"

U Humsku 1 je stigao sa oreolom najperspektivnijeg srpskog fudbalera, specijalnost su mu bili slobodni udarci, a iako vezni igrač bio je najbolji strelac tima.

Sjajnim igrama u Partizanu, postoa je standardan reprezentativac, napravio je veliki transfer u Šahtjor, gde je sve krenulo nizbrdo.

Potom se vratio među “crno–bele”, a onda je stigla teška povrede i prelom metatarzalne kosti, baš na pripremama u Dubaiju. Četiri godine kasnije opet je na istom mestu, u Partizanovoj porodici.

“Od malena sam navijao za Partizan, zadovoljstvo mi je da igram ovde. Ni u jednom klubu nisam to osećao. U inostranstvu sam bio zbog profesionalnih okolnosti, a u Partizanu zato što za njega navijam”, rekao je Vukić za "Žurnal".

Koliko ste zadovoljni uklapanjem u ekipu, s obzirom da ste u Turskoj igrali samo 45 minuta?

“Sve ide dobrim tokom, nisam očekivao da bude ni brže ni sporije. Dovoljno je vremena do početka prvenstva, sigurno ću biti spreman. Nikad nisam imao problema sa fizičkom spremom”.

Sa Krstajićem, Ilićem, Ilievim, čak i sa trenerom Stanojevićem, igrali ste u ekipi koja je dosta obećavala, ali kojoj su, nedostajali evropski uspesi. Da li sada možete da napravite nešto što niste u prethodna dva mandata?

“Ranije smo imali jače protivnike za ulazak u Ligu šampiona – Porto i Bajern. Sada je drugačiji sistem, igramo protiv ekipa iz Belgije, Turske i sa Kipra, s kojima možemo da se nosimo. Sa nama starijima, očekuje se da Partizan uzme titulu i posle da pokušamo da uđemo u Ligu šampiona”.

Razumeju li vas Tejgo i Adija?

“Kad smo dolazili, pitali su me u avionu kakav je srpski jezik. Odgovorio sam im da svi govorimo engleski i da će se lako sporazumeti. Nešto su već učili, gledali su neke naše reči. Mislim da su odlični igrači i da će to pokazati”.

Koji vam je najdraži trenutak u karijeri – odlazak u Šahtjor, plasman na Svetsko prvenstvo?

“Ne! Najdraži trenutak je dolazak u Partizan. Svi znaju da sam partizanovac i to mi je bio vrh”.

Pretpostavljamo da je lom noge, ovde u Dubaiju, pre pet godina najteži trenutak u karijeri?

“Definitivno. To mi je najteži period u životu, ne samo zbog povrede nego i zbog stvari koje su proistekle iz povrede. Imao sam i dve ekstra ponude koje je gazda Šahtjora odbio, posle toga stigla je povreda u Partizanu, pauza zbog koje možda nisam igrao ni u reprezentaciji na Mundijalu”.