Terzić: „Hajka protiv mene“

Terzić više od godinu dana nije u zemlji. Vlasti ga traže, na snazi je crvena poternica, ali mu nema traga, iako se špekuliše da je u Crnoj Gori, Republici Srpskoj... Ovaj ekskluzivni razgovor sa Terzićem vođen je putem mejla, koji je otvorio pre gotovo deceniju i nije ga menjao do dana današnjeg.

Niste na sudu, ali da jeste, kako biste se izjasnili: kriv ili ne?

„Naravno da se ne osećam krivim. Ponosan sam na sve što sam uradio u OFK Beogradu, a za to sam i dobio priznanje Skupštine kluba pre četiri meseca.“

Ako niste krivi, zašto ste otišli iz Srbije?

„Otišao sam zato što bi otišao svaki drugi čovek kada dobije informaciju da je “pripremljen za odstrel”, bez obzira na to da li je kriv ili ne. Šta imam od toga što će sud utvrditi kasnije da sam nevin ako me pre toga moja deca vide vezanog lisicama na naslovnim stranama novina.“

Međunarodna poternica govori o ozbiljnosti prekršaja koji vam se pripisuju?

„Domaća ili međunarodna, ne menja ništa, to ide po automatizmu.“

Vaš advokat je optužio ovih dana bivšu vlast i bivšeg ministra policije da vam se svete. Zašto?

„Određene službe svesno proizvode afere, guraju ih u medije da bi se skrenula pažnja javnosti sa pravih problema koje vlast ne zna da reši. FSS nije imao jaku specifičnu težinu zbog neodlaska na EP, na stadionima Zvezde i OFK Beograda pevale su se kompromitujuće pesme tadašnjem ministru policije, desio se sukob “delija” i žandarma. Nikada nisam krio bliskost sa određenim osobama u Crnoj Gori, a koje su bile anatemisane od tadašnje garniture u Beogradu, pogotovo posle referenduma u Crnoj Gori. Sve se namestilo tako da ja budem glavni negativac njihovog filma. Kada je list “Politika” 6. decembra objavio naručen tekst na svojoj naslovnoj strani, sve je bilo jasno.“

Da li postoji protivpravno sticanje imovinske koristi, koje vam se stavlja na dušu?

„Istražni organi hoće da me utamniče zato što sam oštetio OFK Beograd, a taj isti OFK Beograd za to isto delo mi odaje priznanje i zahvalnost. Osumnjičen sam da sam oštetio ne državu već klub u tri transfera. OFK Beograd je udruženje građana sa svojim legitimnim organima, među kojima je najviši Skupština kluba. Na moj pismeni zahtev da se Skupština kluba izjasni o pomenutim optužbama, ona je jednoglasno donela odluku da Zvezdan Terzić nije oštetio OFK Beograd, nego da sam obogatio klub. Za mene je to bila najveća satisfakcija, jer ako se 80 ljudi, koji su stvarali OFK Beograd, okupi u periodu onakve hajke i donese takvu odluku, ja sam već bio moralni pobednik. Pošto su se i Grubač i Stanić i Ivanović pred istražnim organima izjasnili da nisu oštećeni, dolazimo do činjenice da niko nije oštećen. Ni država, ni klub, ni igrači. A, ako nema oštećenog, nema ni dela. Sva tri transfera su urađena potpuno transparentno, uz znanje svih klupskih organa.“

Kako je vreme prolazilo, a vi niste bili dostupni organima vlasti, sve je bilo više priča i optužbi. Počev od transfera Vanje Grubača?

„Grubač je imao pismeni sporazum da dođe u klub kao slobodan igrač, da igra bez novca godinu dana i ukoliko se napravi neko obeštećenje, celokupan iznos pripadne njemu. Ja sam samo tehnički obavio ono što se Izvršni odbor dogovorio sa njim. Nismo mu mi pravili ugovor sa Nemcima, nego im je on pokazao sporazum, a oni mu predložili da kroz obeštećenje isplate veći deo trogodišnje plate. Taj se metod često primenjuje u celoj Evropi, jer obeštećenja nisu nigde oporezovana. Te sporazume su pravili svi klubovi prilikom transfera. Tako je Zvezda imala obavezu da isplati Drulića i taj je deo transfera u Okružnom sudu okvalifikovan kao legalan. Grubač nije imao obavezu da od tog novca plati porez ovde, jer je bio nemački poreski obveznik.“

Optuženi ste i za transfer Ivanovića, iako tada niste bili predsednik OFK Beograda, već FS Srbije?

„Ivanovićev transfer uopšte ne može biti čak ni diskutabilan, jer je klub odlukom Izvršnog odbora prodao ekonomska prava za igrača i za to dobio novac. Za koliko je novca agencija posle prodala Ivanovića, to se OFK Beograda ne tiče. Ja sam godinu dana pre transfera već otišao sa pozicije direktora OFK Beograda, ali me tužilaštvo tereti da sam podstrekavao Vladimira Bulatovića, iako on kaže da nisam. Sve ovo što sam rekao potvrđuje i dokumentacija i izjave svedoka.“

Pojavila se i tužba zbog transfera Srđana Stanića?

„Stanićev transfer u Spartak iz Moskve je urađen pro forme, da bi Rusi imali pokriće za novac koji su nam namenili. Stanić nije ni igrao u Spartaku i nedugo posle transfera pušten je iz kluba bez ikakvog obeštećenja. Od Stanićevih 1,7 miliona evra, 400.000 je uplaćeno na klupski račun, a 1,3 miliona je vraćeno firmi kojoj je OFK Beograd dugovao taj iznos za finansiranje u prethodnom periodu, o čemu postoji kompletna dokumentacija.“

Da li ćete se vratiti u zemlju i kada?

„Ja bih se vratio danas, ali to ne zavisi od mene.“

Vaš advokat traži da Okružno javno tužilaštvo odustane od krivičnog gonjenja. Šta ako ne odustane?

„Mislim da je to ludilo progona nevinih ljudi iza nas i da ću se vratiti uskoro.“

Želite da se branite sa slobode. Postoje li garancije koje to mogu da vam omoguće?

„Nemam ja od čega da se branim. Stvar je jasna i brucošu pravnog fakulteta.“

Šta ako odgovor, ipak, bude negativan, nećete valjda čitav život provesti van Srbije?

„Ne može da se ne reši pozitivno!“

Vaš advokat govori o “selektivnoj pravdi”. Da li je tačno da su na meti samo Crvena zvezda i OFK Beograd i zašto?

„U Srbiji postoji 2.200 klubova, 2.198 su radili po propisima, a samo Zvezda i OFK Beograd nisu. Treba li komentar?“

Koliko je na vašu odluku da odete iz zemlje uticao način na koji su uhapšeni Dragan Džajić i Vladimir Cvetković?

„Ja sam otišao iz zemlje pre tog mučnog slučaja. Ali se nisam vratio kad sam rekao, jer nisam hteo da dozvolim da moji roditelji i moja deca gledaju onakve mučne scene kao što su to doživele porodice Džajić i Cvetković.“

Odla iz FS Srbije je sigurno bio bolan?

„Ja nikada nisam ni odlazio iz FSS i još se osećam delom te porodice. Formalno sam otišao, ali ne svojom voljom ili voljom onih koji su me izabrali. Otišao sam voljom političkih moćnika koji ne znaju ni gde se nalaze stadioni Zvezde, Partizana ili OFK Beograda, koji ne znaju ni koliko igrača igra na terenu. A tragedija srpskog društva je što se pojedinci dočepaju vlasti pa pomisle da je Srbija njihova privatna država u kojoj oni to odlučuju zbog svojih ličnih ili stranačkih interesa.“