Adebajor prohodao trčeći za loptom

Adebajor nije mogao da hoda sve do četvrte godine, sve do trenutka kada mu se ukazala 'bubamara'. Kao dečak je ležao ispred crkve sa uplakanom majkom, kada je u dvorište iznenada zalutala lopta i pala blizu njega. To je, ispostaviće se, bio presudan trenutak u njegovom životu jer je Emanuel tada prvi put prohodao trečeći za loptom.

"Nisam mogao da hodam do četvrte godine. Mama me je vodila u Nigeriju, Lagos, Ganu i sva sela u Africi, ali ništa nije pomoglo. Jednoga dana odvela me je u crkvu, u kojoj su joj rekli da će se moliti za mene nedelju dana i da, ako posle toga ne prohodam, ostaću nepokretan ceo život", počeo je ispovest 24-godišnji centarfor.

"Počeli su da se mole na ponoć u nedelju. Cele sedmice nisam hodao. Na isteku naredne subote moja mama je neprestano plakala jer je mislila da je sve gotovo. Vodila me je po celoj Africi, a ništa nije dalo rezultate. U svakom slučaju, ležao sam u crkvi oko 9 ili 10 časova narednog dana i čuo sam drugu decu kako se igraju napolju. Neko je iznenada šutnuo loptu u crkvu, a ja sam bio prva osoba koja je potrčala ka njoj jer sam želeo da je dotaknem. Mama mi se uplašila zato što me nikada nije videla kako hodam, a ja sam tada trčao. Svi ljudi koji su se molili za mene u crkvi rekli su joj da sam prohodao zbog fudbala. To je značilo da u meni ima fudbalske krvi. Ovo jeste neverovatna priča, ali je istinita. Mama mi govori o tome celog života".

Adebajor kaže da zna da ceni sve što mu je pruženo.

"Za sve što sam uradio u životu zahvalan sam Bogu, koji me je stvorio. On mi je dao šansu da budem ovde gde sam sada i on je jedini koji mi sve to može oduzeti. Zato se u timskom hotelu svaki put molim pre spavanja i ujutru kada ustanem. Meni nema važnije stvari od Boga. Pre osam godina sam počeo da zarađujem i znam kako je kad nemaš ništa. Nikada neću zaboraviti odakle sam došao".