Terzić: "Svi poslovali na crno"

Terzić, koji je do pokretanja istrage o nelegalnim radnjama prilikom transfera nekoliko igrača OFK Beograda u inostranstvo obavljao funkciju predsednika Fudbalskog saveza Srbije, u otvorenom pismu 'Sportskom žurnalu' naveo je da je on poslovao 'u okviru sistema koji je odavno uspostavljen' i 'koji je država na prećutan način odobravala'.

"Postojali su crni fondovi u sportu pedeset godina i država je na jedan prećutan način odobravala ovakav sistem poslovanja u sportu. Crni fondovi su stvarani na razne načine, sportisti su plaćani gotovinom na ruke, a sve sa ciljem da više ostane za sport. Niko to nije radio zbog lične koristi nego da bi sport preživeo. Ne postoji sportista koji tokom karijere nije novac primao na ruke, neevidentiran, na koji nije plaćen porez. To je bio sistem koji sam ja zatekao, prvo kao igrač, a zatim i kao rukovodilac", naveo je Terzić u pismu.

"Kada sam pre dvadesetak godina potpisao svoj prvi profesionalni ugovor kao igrač OFK Beograda, primio sam na ruke 10.000 nemačkih maraka. Primio sam ih od tadašnjeg predsednika kluba, koji je tada bio visoki državni funkcioner. Ne samo ja, nego svi sportisti, i ne samo tada nego i decenijama unazad, bili su plaćani na ovakav način".

Terzić je igračku karijeru prekinuo 1997. kada je preuzeo funkciju u OFK Beogradu.

"Zatekao sam klub u stanju raspadanja... Snalazili smo se kako smo mogli. I priznajem, primenjivali smo i mi sistem nezvanično uspostavljen decenijama unazad. Većinu plaćanja obavljali smo gotovinom. Nije se moglo drugačije".

"Ovako se poslovalo sve do 2003. godine kada je donet novi zakon o porezu sportista od 10 odsto umesto dotadašnjih 73 odsto. Tada smo prvi put igračima otvorili bankovni račun za uplaćivanje novca. U obrazloženju Ministarstva zašto je porez smanjen rečeno nam je da velike količine novca u sportu idu nelegalnim tokovima i da je zakon donet da bi taj novac ušao u legalne tokove. Na taj način država je indirektno priznala da do tada nije postojao prihvatljiv zakonski okvir za oporezivanje sportista".

Terzić se pred Okružnim sudom u Beogradu tereti za zloupotrebu službenog položaja u transferima Vanje Grubača iz OFK Beograda u nemački Hamburger (1998), odnosno Srđana Stanića u Spartak iz Moskve (2003), a istraga je u četvrtak proširena i na transfere Branislava Ivanovića i Stevana Stošića u moskovsku Lokomotivu, odnosno špansku Malagu.

Bivši predsednik Fudbalskog saveza se i dalje nalazi van domašaja organa gonjenja u Srbiji.

"Što se tiče Grubača, on je u klub došao 1997. godine kao slobodan igrač, sa čistim papirima. Ranije, u nekoliko navrata je bio igrač OFK Beograda i svaki put je naš klub njegovom prodajom prihodovao određena sredstva" rekao je Terzić i dodao da je tom prilikom postignut dogovor sa Grubačem da on igra u OFK Beogradu bez nadoknade, ali da isto tako klub ne dobije obeštećenje prilikom njegovog sledećeg transfera.

"Kada se sezona završavala, Grubač je preko svojih menadžera pronašao angažman u Nemačkoj i mi smo se samo pridržavali sporazuma iz prethodne godine. Nije nas ni interesovalo koliki je transfer. Nemci su znali za dogovor i veći deo njegove četvorogodišnje plate mu isplatili kroz pomenuto obeštećenje, a manji deo kroz minimalne plate".

"Kvalifikacija da sam ja ili neko iz mog okruženja prisvajao novac od OFK Beograda je potpuno netačna. Zlonamernici pominju koliki su bili transferi, a ne navode da su rashodi kluba bili oko 2 miliona evra", tvrdi Terzić i ocenjuje da je on 'obeležen kao krajnji cilj unapred izrežirane farse nazvane fudbalska mafija'.