Dnevnik fudbalskog navijača (FOTO)

To je posledica činjenice da je na tribinama veoma smanjen broj ljudi koji dolaze samo da bi gledali fudbal.

Još manje je onih koji obilaze stadione po zemlji i širom Evrope iz čiste ljubavi. Redak primerak na tlu Srbije je Subotičanin Saša Grujić, koji više od dve godine vodi dnevnik svojih poseta stadiona u raznim rangovima srpskog fudbala, od Superlige, do šestog nivoa takmičenja.

Ljubitelj fudbala od detinjstva, 38-godišnji Saša se u groundhopping (aktivnost u kojoj je cilj posetiti što veći broj stadiona, primarno tokom utakmica) uključio 2011. godine, pokretanjem bloga na kojem objavljuje izveštaje sa mečeva kojima je prisustvovao, uz obilje fotografija.

Na njima možemo da se direktno uverimo kakvo je stanje infrastrukture u srpskom sportu, ali i kakve su lokalne navike.

Dok navijači u najvišem rangu koriste pirotehniku, na zonske mečeve u Bačkoj navijači često dolaze na biciklu i neretko ulaze na stadion sa svojim dvotočkašem.

Posebno je interesantno videti petoligaške stadione sa krovom, u trenucima kada u Superligi još uvek postoje stadioni na kojima publika kisne.

Saša je za ove dve i po godine obišao 138 stadiona u Srbiji, od Subotice do Niša i Užica, a serija je tek započela.

Iako je često imao mogućnost da uđe besplatno, bloger iz Subotice insistirao je da plati kartu na svakom od stadiona i tako pomogne klubovima čije mečeve gleda.

Obišao je i 29 stranih stadiona u Švedskoj, Mađarskoj i državama ex-YU.

Na nekim lokalnim mečevima bio je u grupi od 20 gledalaca na tribinama.

Drugi mečevi koji bude lokalne rivalitete okupljaju i preko hiljadu gledalaca.

O svim stadionima koje je Saša posetio čitajte na http://groundhoppingsrb.blogspot.com/ . Sve slike iz ovog teksta i još stotine drugih možete pronaći na tom blogu.

Kada sledeći put poželite da kritikujete stanje u srpskom fudbalu, setite se da se njim bavi i neko u neposrednoj blizini vaše kuće, u nekom klubu neuporedivom sa Zvezdom i Partizanom.

Idite na svoj lokalni stadion, tamo nema huligana.