Najveće zvezde Evrobasketa – ko nam je ostao?

Međutim, svojevrsna euforija pomalo je utihnula posle događaja u poslednjih mesec dana, kada smo redom ostajli bez najvećih zvezda evropske, ali i svetske košarke.

Poslednji u nizu jesu otkazi prvog 'dirigenta' reprezentacije Srbije Miloša Teodosića, odnosno jednog od najvećih talenata planete – grčkog krila Janisa Adetokumba.

Detaljnije o pravom egzodusu preko 40 igrača sa Evrobasketa moći ćete da čitate na stranama našeg specijala u četvrtak, a mi vam sada predstavljamo deset, preostalih, velikih zvezda koje će nastupiti na šampionatu Starog kontinenta.

Neki od njih već su obeležili igru pod obručima i ušli u istoriju košarke, dok se drugi nalaze na tom putu – posedujući potencijal da isto učine u godinama koje slede.

Na našoj listi nalazi se devet NBA igrača, jedan Srbin i jedan Hrvat, dominiraju Španci, a čast evropske košarke brani igrač moskovskog CSKA...

Denis Šreder – Nemačka/Atlanta Hoks

Dirka Novickog, jednog od najboljih igrača u istoriji Evrope, više nema u nacionalnoj selekciji Nemačke. Legendarni 'Dikrenštajn' odlučio je da je kraj posle prošlog Evrobasketa, čime su svetla reflektora prebačena na dvadesettrogodišnjeg momka iz Branušvajga – Denisa Šredera.

Tamnoputi plejmejker je već tri sezone član Atlanta Hoksa, a i čelni ljudi tima iz Džordžije vide ga kao jednog od ključnih igrača za budućnost.

Na šampionatima Starog kontinenta debitovao je pre dve godine, kada je onaj deo publike koji ne prati NBA ligu mogao da vidi čime raspolaže u svojoj igri. Ipak, i pored nekoliko veoma dobrih partija nije uspeo uz pomoć Dirka da odvede 'Elf' u nokaut fazu, pred domaćim navijačima u Berlinu.

Prva je opcija svog tima, koji pored smene generacija ima i značajnih problema sa povredama, ima veliki broj poena u rukama, ali je pitanje da li ima i ekipu koja može da ga 'isprati', kao i dovoljno iskustva, posebno u evropskoj reprezentativnoj košarci, da pomogne Nemcima da naprave iskorak na završnom turniru.

Svakako, Nemci od njega očekuju još bolje brojke nego pre dve godine, kada je za pola časa na parketu u proseku ubacivao 21 poen, uz šest asistencija i 4,6 skokova.

Dario Šarić – Hrvatska/Filadelfija 76ers

Hrvati se nadaju, kao i pred svako prvenstvo u prethodne dve decenije, da će upravo ovo biti to – Evropsko prvenstvno na kom će napokon skinuti kletvu i popeti se na postolje. A, kao glavnog junaka svoje potencijalne bajke vide igrača Filadelfija 76ersa – Darija Šarića.

Dvadestrogodišnje krilo odlučilo je da se još dve sezone provede u Evropi pre nego što se oproba u najjačoj ligi sveta, što se i te kako ispostavilo kao ispravna odluka.

Usled delikatne situacije u Fili, ali i sopstvenih sposobnosti, koje mu nije bilo previše potrebno da ispolji, dobio je nešto više minuta i to u potpunosti iskoristio – odigrao je 81 meč, prosečno je bio 26,3 minuta u igri i beležio 12,8 poena, 6,3 skokova i 2,2 asistencije.

Odlična sezona u NBA donela mu je drugo mesto u izboru za najboljeg novajliju, ali istovremeno i još veća, ogromna očekivanja hrvatske javnosti da, zajedno sa kolegom 'od preko bare' Bojanom Bogdanovićem, bude predvodnik 'Kockastih' ka toliko željenoj medalji.

Ipak, pred njim je izuzetno težak zadatak, što zbog daleko većeg pritiska nego ikada pre u dresu nacionalnog tima, ali i činjenice da selektor Aco Petrović ne može da računa na Anta Žižića, Ivicu Zubca, Marija Hezonju, Mira Bilana...

Nando de Kolo – Francuska/CSKA Moskva

Denis Šreder ima pakleno težak zadatak u pokušaju da barem delimično nadomesti odlazak Dirka Novickog, a slično se može reći i za glavnog igrača francuske reprezentacije, momka koji je pretprošle sezone bio MVP finalnog turnira Evrolige – Nanda de Koloa.

Jeste dijametralna razlika samo poređenje mlađanog Nemca i iskusnog Francuza, ali tim pre – pritisak posle odlaska Tonija Parkera još veći je za Nanda, od koga se sada očekuje da bude vođa ekipe, od koga će kretati i zavisiti većina akcija 'Galskih petlova'.

Iako legendarni Toni nije bio na svom nivou na prethodna dva Evrobasketa, odnosno – De Kolo je već tada polako počeo da dobija sve veću odgovornost, shodno svom statusu u evropskoj košarci, a sada se očekuje da u potpunosti preuzme brigu nad ekipom.

Ulogu 'matorca' preuzeo je Boris Dijao, posle otkaza Rudija Gobera i Nikole Batuma, igrač moskovskog CSKA pomoć će imati u vidu Tome Ertela i Lea Vestermana, dok se očekuje da će zajedno sa Evanom Furnijeom činiti jedan od najbolji bekovskih parova na šampionatu.

'Trikolori' su svoj narod navikli na medalje u poslednjoj deceniji, a ni sada ne očekuju ništa manje, i pored oslabljenog sastava i nikad 'kraće' klupe. S druge strane, De Kolo mora još jednom, posle Olimpijski igara 2012. godine, kada je bio u sličnoj situaciji, da pokađe kakav je igrač, posebno posle nešto slabije sezone u Evroligi.

Riki Rubio – Španija/Juta Džez

Deluje da je na velikoj sceni duže nego što zaista jeste, u oktobru će započeti svoju sedmu NBA sezonu, a ima tek 27 godina. Jedan je od najbolji dodavača na svetu, a – s obzirom da povrede, otkazi i 'čudne' okolnosti nisu zaobišle ni Španiju – i pred njim je veoma zahtevan posao – Riki Rubio.

Momak koji se u dresu Minesota Timbervulvsa dokazao kao jedan od najboljih 'dodavača' na svetu, ali mu i dalje nedostaje 'ono nešto' kako bi potvrdio da je u stanju da bude predvodnik novog talasa 'Furije'.

Upravo je takav i stav navijača na Iberijskom poluostrvu, pogotovo posle teške povrede Serhija Ljulja, pa će Serhio Ćaćo Rodriges i on biti zaduženi, pored čuvenog Huana Karlosa Navara, za nesmetani tok akcija aktuelnih prvaka Evrope.

U Minesoti je prošle godine dobio daleko veću slobodu, a očekuje se da selektor Serđio Skarijolo primeni isto.

Riki ima sjajnu priliku da zakorači u društvo onih najvećih zvezda, iako je nesporno da je veliki majstor, a da bi tako i bilo – mora da pokaže da je sazreo, što je za plejmejkera možda i najkrucijalnija osobina, ali i da je sposoban da u kontinuitetu, pod pritiskom, pronalazi 'put' ekipi.

Jonas Valančunas – Litvanija/Toronto Reptors

Za razliku od večine timova na šampionatu, Litvanija je među retkim selekcijama koje nemaju problema sa odsutim igračima, pa je potpuno prirodno da se, posle dva poraza u finalima, nadaju zlatu. Iako im se igra ne bazira na individualizmu, značajan broj navijača najveće nade polaže u centra Toronto Reptorsa – Jonasa Valančunasa.

Dvestatrinaest centimetara visoki centar spada među mlađe igrače na našoj listi sa 25 godina, ali se, isto tako, već pet sezona unazad bori sa najboljim igračima sveta u NBA ligi.

Upravo ta činjenica odvajaga od ostatka izuzetno kvalitetne ekipe 'Giganta s Baltika', čineći ga prvom zvezdom tima i igračem od kojeg se očekuje da bude kičma i oslonac tima.

Kada je 2011. godine stigao u nacionalni tim, doprineo je svojim partijama na Evrobasketu da Litvanci izbore peto mesto i kvalifikacije za Mundobasket, gde su posle bili četvrti, bio je deo svih reprezentativnih akcija koje su sledile, a 2015. godine je izabran i u najbolju petorku turnira.

Sada, iza sebe ima sve veće iskustvo, uključujući ono i u plej-of serijama najjače lige sveta, pa je potpuno prirodno da se 'Zemlja košarke' uzda u njega i njegove izvanredne poentersko-skakačke sposobnosti, a nama ostaje da sačekamo i vidimo da li je spreman da preuzme odgovornst u onim najvažnijim trenucima...

Kristaps Porzings – Letonija/Njujork Niks

Za dve godine prešao je ogroman put – od totalnog anonimusa, izbora Fila Džeksona koji su svi izviždali na draftu, do igrača budučnosti Njujork Niksa i najveće zvezde u rodnoj Letoniji – Kristaps Porzingis.

Dvadesetdvogodišnjak iz Lijepaje verovatno je najnetipičniji košarkaš na svetu, pošto sa 221 centimetar visine igra kao da je bek i potpuno opravdano se smatra jednim od najtalentovanijih igrača današnjice.

Ekspresno je sve one koji su mu zviždali u Brullinu naterao da mu aplaudiraju i da žele da kupe upravo njegov dres, dok je on nastavio u istom ritmu – pružajući sve bolje i bolje partije na terenima širom Sjedinjenih Američkih Država.

Na impozantan način koristi svoje fizikalike, ne libeći se da 'pobije' sa daleko snažnijim rivalima, a ogromna prednost su mu neverovatna agilnost, ali i mogućnost da iz kontre opali trojku, sa devet metara...

U prvoj sezoni u NBA ligi našao je svoje mesto u timu najboljih novajlija, dok je od njega u tom parametrku bio sam Karl Entoni Tauns. U godini za nama bio je još bolji – prosečno beleživši 18 poena, 7,3 skokova i skoro dve blokade, a nacionalni tim mu je samo još jedna pozornica na kojoj želi da dokaže zašto ga vide kao buduću zvezdu svetske košarke.

Bogdan Bogdanović – Srbija/Sakramento Kings

Jedini je iz 'elitne petorke' srpske košarke koji će nastupiti na predstojećem prvenstvu, imao je idealan razvoj, onakav kakav svaki mladi igrač može samo da poželi, ali je tokom ne previše druge karijere doživeo i neke veoma teške trenutke. Sve to načinilo ga je jednim od najboljih igrača Evrope, a svi mi se nadamo da će to po ko zna koji put i da potvrdi – Bogdan Bogdanović.

Posle odlaska iz Partizana, Željko Obradović oblikovao ga je iz odličnog u sjajnog šutera, ali i približio činjenicu njemu samom s koliko oružja je u stanju da napadne protivničku odbranu.

Sve to pomno su pratili i skauti mnogobrojnih NBA franšiza, ali Vlade Divac, generalni menadžer Sakramento Kingsa, nije dozvolio da njegov zemljak od bilo gde drugde – učinivši ga najplaćenijim rukijem u istoriji tamošnje lige.

Sa Fenerom se posle bolnog poraza uzdigao, počeo još više da preuzima odgovornost i to mu se isplatilo. Bio je jedan od najzaslužnijih za neverovatnu sezonu turskog sastava i u Ameriku putuje kao aktuelni klupski prvak Evrope, ali i vicešampion Olimpijskih igara i Svetskog prvenstva...

Posle tragičnog poraza u finalu pokazao je karakter specifičan za sportiske sa našeg podneblja, a sada će nastojati da učini isto – da pokaže da ga je kobno proklizavanje načinilo još boljim igračem. Tea nema, Pefi se povukao, ali Bogdan voli loptu i voli kada mu je u rukama, a mi ne sumnjamo da će ovoga puta otići do kraja i suvereno položiti od tablu, ma zakucati – za medalju.

Goran Dragić – Slovenija/Majami Hit

Ovo je možda i njegova poslednja šansa da ostvari zapažen uspeh u dresu nacionalnog tima, gotovo svaki put jbio je tu za 'Zmajčeke', ali mu je uvek nešto nedostajalo na putu ka samom vrhu. Sada je rešen da uz pomoć Luke Dončića i Entonija Rendolfa to promeni – Goran Dragić.

Na košarkaškoj sceni je gotovo deceniju i po, dok će naredne sezone proslaviti deset godina od kako igra u NBA ligi. Tridesetjednogodišnji plej u potpunosti je sazreo i može se reći i čak do kraja iskazao svoj potencijal, pre svega igrama u dresu Finiks Sansa u dva mandata.

Igrama u Arizoni zaslužio je zvanje igrača koji je najviše napredovao u najjačoj ligi planete, a iste godien izabran je i u idealni treći tim lige.

Sve što je postigao samo je potvrdio u poslednje dve sezone kao član Majami Hita, kada je izrastao u pravog vođu ekipe.

Iza sebe ima sezonu karijere, u kojoj je upisivao 20,3 poena, nešto manje od šest asistencija i četiri skoka, a sve to pokušaće da prenese na igru nacionalnog tima. Dodatno je unapredio šut, ali su ipak prodori, specifični za košarku u NBA, ono što ga odvaja od ostalih organizatora igre na šampionatu.

Mark Gasol – Španija/Memfis Grizlis

Kada pogledate njegovu sliku iz srednjoškolskih, studentskih dana – nikada ne biste pomislili da će taj momak postati jedan od najautentičnijih centara u istoriji igre i zajedno sa rođenim bratom obeležili epohu svetske i evropske košarke – Mark Gasol.

Posle stasavanja u domovini, u NBA ligu stigao je 2007. godine kao tek 48. pik na draftu, a danas je jedan od njenih najboljih pojedinaca. Trostruki ol-star, defanzivni igrač godine, član najbolje petorke, osvajač svetskog i evropskog zlata, dvostruki olimpijski vicešampion...

Tridesetdvogodišnji Španac se takođe može opisati kao jedan od najatipičnijih centara današnjice, pre svega zbog proste činjenice da ima 216 centimetara i 116 kilograma – što ga nimalo ne sputava da na parketu 'izgleda' kao visoko krilo.

Ipak, ono što ga izdvaja od kolega jeste istančan osećaj i inteligencija u igri, a i on poseduje mogućnost da protivnika dodatno kazni pogotkom za tri poena, ako već to ne učini u fazi skoka ili maestralnom asistencijom.

Godinama je izrastao u franšiznog igrača Grizlija, prošle sezone je blistao, istovremeno činivši kičmu 'Furije' zajedno sa bratom Pauom. Ni pred ovaj šampionat ništa se nije promenilo, pa Španci s pravom ponovo gledaju u braću i misle na najsjajnije odličje.

Pau Gasol – Španija/San Antonio Spars

Za kraj smo ostavili, bez ikakve sumnje, najveću zvezdu jubilarnog šampionata Starog Kontinenta. Igrača koji je simbol svoje zemlje i nacionalnog tima, dvostrukog NBA šampiona i jednog od najboljih evropskih igrača od kada se igra košarka – Pau Gasol.

O pet godina starijem Gasolu zaista je teško bilo šta reći, a da to već nije bezbroj puta ispričano. Isto tako, u ovakvoj kratkoj formi, gotovo je nemoće opisati sve ono što Pau donosi ekipi kada je na terenu, ali i koliko utiče na ceo kolektiv samim svojim prisustvom.

Još jedan NBA veteran, ali potpuno drugačiji od svih ostalih. Već po samom dolasku u Ameriku pokazao je svima šta mogu da očekuju, osvojivši titulu za najboljeg novajliju, postavši tako tek treći ne amerikanac kome je to pošlo za rukom.

Poput mlađeg brata, svoju odiseju u SAD, posle dominacije u dresu Barselone, otpočeo je u Mamfis Grizlisima, da bi najblistavije trenutke u karijeri doživeo kao saigrač jednog Kobija Brajanta, s kojim dva puta osvaja najvredniji prsten na svetu.

Iako šestostruki ol-star ima 37 godina i realno nije blizu nekadašnjeg punog potencijala – nikako ne treba zaboraviti o kakvoj se veličini radi. Uostalom, pre dve godine u Francuskoj bio je samo dve godine mlađi, a svi smo videli šta je usledilo. I, sada svi očekuju isto, a na nama je da se zavalimo i uživamo u igrama velemajstora iz Katalonije.

Nemanja Đorđević (@ElGrandeDiego)