www.minus19.com/poslednja_opomena

A i atmosfera mi nije bila na nivou značaja takmičenja: malo Guče, malo Ravne Gore, malo pozorišta, puno zvižduka... Onda opet, kad razmisliš, šta i da skandiraju:

1. Ne može multietnička Vojvodina da skandira „Srbija, Srbija“. A i da može u ekipi imaš nekoliko eksplicitnih Crnogoraca
2. Ako počneš sa „Srbija i Crna Gora“, stiče se utisak kao da je u pitanju „refren“ numere nekog rep umetnika
3. „EsCeGe“, je još zabavnije i besmislenije
4. „Plavi, plavi“, podjednaka doza retardiranosti i daltonizma (jer momci igraju u belim dresovima)
5. „Beli, beli“, zvuči kao skandiranje u „Više od igre“.

Kompletnoj konfuziji i agoniji dodatni doprinos dao je članak, koji su objavile jedne dnevne novine, prema kome je većina naših igrača posle utakmice otišla u zezanje. Ne želim da verujem u istinitost teksta, ali već sama sumnja da je tako nešto moguće, nije dobra.

Najbolja utakmica koju sam video u petak, bila je ona u Vršcu između Italije i Nemačke, odnosno duel između Novickog i Bazilea. Meč je imao sve u sebi, dinamiku, preokrete, majstorije, pa na kraju i produžetak. Lepo igraju Grci, Litvanci deluju ubedljivo, ovo je jak turnir, nema sumnje.

Nekako bi bilo lakše, da ovi naši ne znaju basket, pa da kažeš „simpatični domaćini“. Valjda će biti bolje protiv Izraela, mada ko zna... Davno je konstatovao Santrač (a ostali KopiPejstirali): „Danas svako zna da igra fudbal“. A tek košarku...