EURO klasik

EURO konačno ulazi u samu završnicu posle "skakanja" iz jednog u drugi grad širom Starog kontinenta.

Sada sledi ono najvažnije – polufinala i finale, a prvo je zakazano za utorak između Španije i Italije, dan pre nego što izađu Engleska i Danska.

"Crvena furija" i Azuri imaju jedan je od najvećih evropskih rivalstava, što se ogleda u činjenici da je pred njima čak 33. sudar.

Ono datira od daleke 1924. godine, pa sve do 2017, kada su se poslednji put sastali u kvalifikacijama za Mundijal u Rusiji, uz trijumf Španije 3:0.

Gledajući ukupan zbir, Španija je uspešnija sa 12 pobeda, isto toliko remija, uz devet slavlja Italije.

Bliža istorija nam "garantuje" da nas čeka novi spektakl, iz koga će neko morati da plače, a neko da ode po titulu prvaka Evrope.

Upravo je Evropsko prvenstvo bilo poprište bolnih poraza Azura od Španije, one Španije koja je dominirala reprezentativnim fudbalom kao nijedna ekipa pre – u tri ciklusa od 2008. do 2012.

A baš su Italijani dobro to zapamtili, prvo u četvrtfinalu EP u Beču kada su pali na penal ruletu od Španije, a onda deklasirani u polufinalu četiri godine kasnije u finalu EP u Kijevu 4:0.

Uspela je Italija da se revanšira na prošlom EP u osmini finala (2:0), ali je već sledeće ostao gorak ukus kada ju je "furija" poslala u baraž na Svetsko prvenstvo u Rusiji, u kome je ostala bez najveće smotre posle više od pola veka.

Sledi novi spektakl, iako na prvi pogled dve selekcije nisu ni približno iste kao tih godina.

Nova Italija, Roberta Mančinija, igra neprepoznatljiv fudbal za tu zemlju – atraktivan, direktan i tačan. Sve što nije bila, možemo da kažemo, i kroz istoriju.

Azuri su "pregazili" u grupi Tursku, Švajcarsku i Vels, pomučili se malo sa Austrijom u produžecima (ostalo malo od "stare" Italije), a onda i bez većih problema izbacili jednog od favorita turnira Belgiju.

Utisak je da igraju najgledljiviji fudbal na ovom turniru (gle čuda!) i velika većina neutralnih navijača je uz njih, među kojima nije mali broj onih koji Italiju smatraju "drugom domovinom".

Preko puta biće joj tim sličnog profila, možda iznenađenje kontinentalnog šampionata.

Španci su se mučili na startu, remizirali sa Švedskom i Poljskom, potom "zgazili" Slovačku, da bi kroz "iglene" uši prošli Hrvatsku u produžecima i Švajcarsku na penale.

Ekipa Luisa Enrikea ne blista, ima jedan od najmlađih sastava, pa je i normalno da puno oscilira, čak i kada joj se otvorio put do same završnice.

Ono što je najznačajnije u celoj priči je da će joj Italija biti najveći test, koliko god možda smešno zvučalo pred polufinale.

Nekako, bar je moj utisak, fudbaleri Španije deluju kao košarkaši na Mundobasketu u Kini. Niko nije ozbiljno računao na njih, a popeli su se na postolje kao najbolji.

Da li će isti podvig napraviti fudbalska selekcija?

Pita se nešto i Italija... I to dosta.

Priredio: Miloš Simanović