Autogol UEFA

I to ima svoje dobre i loše strane, kako za samu organizaciju UEFA, učesnike, navijače, ali i za sfere, koje nisu mnogo povezane sa fudbalom – ili čak uopšte nemaju nikakve veze sa njim.

Ovo takmičenje trebalo je prošle godine da proslavi šezdesetogodišnjicu, međutim, iz dobro poznatih razloga nije održano.

To je bio povod evropskoj kući fudbala da pokaže inovativnost u organizacionom smislu i utakmice "zakaže" u 11 različitih gradova širom kontinenta.

Domaćini su, od Sevilje do Bakua (četiri vremenske zone, 4.700 kilometara), redom još i Glazgov, London, Amsterdam, Minhen, Rim, Kopenhagen, Budimpešta, Bukurešt i Sankt Peterburg.

I to je dobro maltene samo za te gradove, pre svega u finansijskom smislu, te za UEFA, u tom, ali u smislu popularizacije fudbala.

Neosporna činjenica je da će se najvažnija sporedna stvar na svetu približiti ljudima, koji verovatno nikada ne bi imali prilike da jedno ovakvo takmičenje gledaju.

Devet od 11 domaćina, svi osim Azerbejdžana i Rumunije, plasirale su se na završni turnir, koji će okupiti najbolja 24 tima, pružajući priliku desetinama hiljada navijača da vide najmanje bar dve domaće utakmice.

U tom pogledu, mnogo je bolji ovakav tip organizacije od recimo Francuske 2016. ili Nemačke 2024, koja bi, da se takmičenje održava ovog leta, verovatno morala granice da zatvori za sve navijače.

"Velika je prednost što imamo mnogo gradova-domaćina", rekao je direktor UEFA takmičenja Marin Kalen.

Tako će, na primer, 50.00 mađarskih navijača imati priliku da na Puškaš Areni u Budimpešti na delu vidi svetskog i evropskog prvaka, Francusku i Portugal, ili oko 30.000 Rusa trebalo bi da bude pušteno na stadion u Sankt Peterburgu na duel sa Belgijom ili susednom Finskom.

Kalen je priznao da je logistika prelaska i organizacije prvenstva u jednoj zemlji "u principu bila nemoguća", zbog pandemije koronavirusa.

UEFA je angažovala jednog švajcarskog zvaničnika, izvesnog dr Danijela Koha, kao saveznika po pitanju rizika zbog kretanja navijača iz 24 zemlje po Evropi.

"Mislim da je pogrešna procena bila da bi mnogo lakše bilo organizovati EURO na samo jednom mestu", rekao je on.

I to je donekle to, što se tiče koristi od organizacije Evropskog prvenstva na ovaj način.

Raštrkanost gradova domaćina donosi nove probleme, reprezentacijama, njihovim navijačima koji bi da ih gledaju, ali i – životnoj sredini.

Tako će, na primer, nacionalni tim Švajcarske morati da pređe čak 13.115 kilometara, više nego ijedan drugi.

Protiv Velsa igraju u Bakuu, sa Italijom će se sastati u Rimu, dok ih meč poslednjeg kola čeka ponovo u prestonici Azerbejdžana. Za ta tri duela "sajdžije" će preći veću distancu nego što su na poslednja četiri prvenstva zajedno – 6.760km.

Ukoliko bismo otišli još malo dalje, i ukoliko bi Švajcarska nekim slučajem stigla do finala, celokupna "posada" reprezentacije prešla bi čak 20.377 kilometara, što je otprilike kao od Londona do Njujorka i nazad – i tako dva puta.

Najviše vremena provedenih u avionima čeka i selekcije Turske, Ukrajine, Poljske i Belgije, a najmanje Holandiju, Škotsku, Mađarsku, Finsku i Englesku.

U suštini, 13 timova od 22, koji su u prošlosti učestvovali bar jednom, očekuje više puta nego u svim prethodnim nastupima zajedno.

Ovo su bili samo neki od podataka, kada gledamo čisto "sportsko-geografski" karakter predstojećeg EURO-a.

U prvi plan naučnika, političara i ostalih, koji nemaju veze sa fudbalom, izbila je nova tema – zaštita životne sredine.

Od Sevilje na Zapadu do 4.766 km udaljenog Bakua na Istoku, biće uključene sve moguće avionske linije, kako za igrače, tako i za hiljade navijača koji će želeti da gledaju svoj tim.

Iako postoje ograničenja zbog korone, obim saobraćaja će i dalje biti prilično visok, smatraju stručnjaci.

Ukoliko bismo sve to stavili u kontekst zagađenja, ispuštanja ugljen-dioksida, procenjuje se da bi jedan prosečni švajcarski navijač "napravio" CO2 otprilike u količni kao jedna osoba za celu godinu.

"Ovakav turnir ima prednost u odnosu na tradicionalni. Nije bilo potrebe za gradnjom novih stadiona niti infrastrukture koja im je potrebna, a koja ima ogroman uticaj na životnu sredinu", rekao je Aleksander Čeferin, predsednik UEFA.

Klimatolozi i aktivisti za zaštitu životne sredine demantuje UEFA-u, smatrajući da im nedostaje kredibiliteta da govore o ovome, napominjući i jednu vrstu licemerstva.

"Ovakav EURO je totalna glupost sa ekološkog stanovišta. Kažu da je novi format pokazatelj evropskog jedinstva, ali zaboravljaju da postoji vanredna klimatska situacija", rekla je Karima Deli, poslanica u Evropskom parlamentu.

Ovakav format je, takav kakav je, najavljen bio još pre osam godina – i promena zasigurno neće biti.

Autor: Milan Tomić