Olimpiko, Rim (Italija)

Nalazi se u sportskom kompleksu Foro Italico na severu Rima, koji je svojevremeno građen za italijanskog vođu dučea Benita Musolinija.

U vlasništvu je Olimpijskog komiteta Italije, ali se prevashodno koristi za fudbalske utakmice, ali rekordna poseta zabeležena je na muzičkom koncertu italijanskog poveča Klaudija Balonlija 1998. kojem je prisustvovalo 100.000 gledalaca.

Olimpiko je dom rimskih rivala Rome i Lacija, kao i finala Kupa Italije, ali su se na njemu održavali brojni veliki sportski događaji.

Između ostalih – Olimpijske igre, Evropsko prvenstvo u fudbalu, Evropsko atletsko prvenstvo, Svetsko atletsko prvenstvo, Svetsko prvenstvo u fudbalu, letnja Univerzijada...

Izgrađen je 1927, delimično otvoren 1932, a potpuno 1953. Aktuelni izgled i kapacitet dobio je rekonstrukcijom za Mundijal 1990.

Prvobitni naziv je bio Stadio dei Cipresi, da bi za nakon rekonstrukcije koja je počela 1951. bio preimenovan u Stadio dei Ćentomila i tada je imao kapacitet 100.000 gledalaca.

Olimpiko konačno postaje 1960. u čast Olimpijskih igara na kojima je imao kapacitet 65.000 mesta.

Na ovom stadionu je Juventus 1996. drugi put, i za sada poslednji, postao šampion Evrope, kada je na penale savladao holandski Ajaks.

Olimpiko je restilizovan 2008. zbog domaćinstva novog finala LŠ (Barselona – Mančester junajted 2:0).

Među drugim čuvenim utakmicama ističu se pobeda Italije nad Jugoslavijom 2:0, u finalu EP 1968, finale KEŠ 1977. između Liverpula i Borusije Menhengladbah (3:1), finale Mundijala 1990. u kojem je Zapadna Nemačka savladala Maradoninu Argentinu 1:0.