Nemanja Đorđević

B92 Drim tim: Širer, Klinsman ili Van Basten?

Kao što smo vas već i navikli, svaki specijal sportske redakcije B92 sadrži nekoliko iznenađenja.

Komentari 29
Uobičajena scena pre pojave interneta (SS)
Uobičajena scena pre pojave interneta (SS)

Ovoga puta, u čast Evropskog prvenstva, jednog od dva najveća događaja u svetu fudbala, odlučili smo da zajedno sa vama izaberemo najboljih jedanaest igrača koji su u prethodnih 56 godina pisali istoriju Starog kontinenta.

Onih koji su majstorstvom obradovali svoju zemlju,učinili desetine miliona ljudi ponosnim i našli svoje mesto među velikanima najvažnije sporedne stvari na svetu.

B92 Drim tim: Jašin, Zof ili Kasiljas?

B92 Drim tim: Bekenbauer, Blan ili Faketi?

B92 Drim tim: Đentile, Ramos ili Tiram?

B92 Drim tim: Brajtner, Breme ili Maldini?

B92 Drim tim: Rajkard, Makelele ili Kuman?

B92 Drim tim: Ćavi, Figo, Gaskojn, Pirlo Šeki i Inijesta

B92 Drim tim: Platini, Zidan ili Gulit?

B92 Drim tim: Ponedeljnik, Anri ili Džajić?

B92 Drim tim: Tores, Galić ili Krojf?

ampionat u Francuskoj 15. je u istoriji takmičenja u organizaciji Evropske fudbalske unije (UEFA), prvo na kome gledamo 24 nacionalna tima.

Simbolično je da je prvi završni turnir najboljih selekcija Evrope održan upravo u zemlji vina i sira 1960. godine.

Vaš i naš tim 'igraće' u formaciji 3-4-3, pošto smo odlučili da na uštrb zadnje linije tima damo malo više prostora svima onima koji su svojim umećem rešavali one najveće utakmice.

Posle detaljne analize gotovo stotinu kandidata, kroz njihov učinak na Evropskim prvenstvima, jedino što je preostalo jeste da od 33 trojice velikana izaberemo onih jedanaest najboljih.

Konačno, došli smo da kraja našeg puta kroz istoriju. Hvala vam što ste nas pratili i učestvovali u našoj anketi. Ostanite uz nas, nastavite da nas čitate i pratite naš specijal posvećen Evropskom prvenstvu.

U čast velikog finala naredne nedelje
– vaših najboljih jedanaest saznaćete tačno u podne.

Vaš B92 Sport

Lion of Gosforth

Getty Images
Getty Images

Nadimak 'well'And', što u bukvalnom prevodu znači – snažan u telu, snažan u glavi zaradio je tako što je 'glavnog' školskog siledžiju nokautirao iz jednog udarca.

Kada se pojavio na velikoj sceni, Englezi su u njemu videli legitimnog naslednika legendarnog Džofrija Hersta. Važio je za jednog od najboljih centarfora svoje generacije. Najbolji je strelac u istoriji, najkvalitetnije lige sveta, Premijer lige, a veliko je pitanje da li će iko ikada uspeti da ga dostigne. I on može da se pohvali da je član društva najvećih 125 živih igrača. Ipak, od svih navijača koje je uveseljavao, najviše će ga pamtiti navijači Blekburn Roversa – Alan Širer.

Rođen je 13. avgusta 1970. godine u Njukaslu, u ozloglašenom delu grada Gosfort. Fudbal je počeo da igra na ulicama rodnog grada, a da ostane na tom putu potrudio se njegov otac Alan. Isprva je mislio da je njegovo mesto na terenu u veznom redu jer je želeo da uvek bude uključen u igru, s loptom u nogama, ali se sve promenilo posle jednog srednjoškolskog turnira.

Predvodio je svoje drugove kao kapiten, igrajući sve bliže i bliže protivničkom golu, da bi na kraju postigao dva gola u finalu na Sent Džejms Parku i tako Gradskoj školi Njukasla doneo titulu prvaka. Odmah po okončanju školske godine priključio se amaterskom klubu Valsend Bojs, gde ga je nedugo zatim primetio skaut Sautemptona Džek Hikson i pozvao ga da se priključi treninzima 'Svetaca'.

U biografiji, poglavlje koje opisuje spomenuti period u kome je trenirao sa mlađim kateforijama tima sa stadiona The Dell, nazvano je 'stvaranje mene'. Sjajne fizičke predispozicije i osećaj za gol brzo su privukle pažnju brojnih članova elite, redom su stizale ponude Vest Bromič Albiona, Mančester Sitija i Njukasl Junajteda, ali je Alan odlučio da kao šesnaestogodišnjak potpiše stipendijski ugovor sa 'Sotonom' i na taj način ispoštuje čoveka koji ga je otkrio, gospodina Hiksona.

Het-trikom protiv 'Tobdžija', sa 17 godina i 240 dana, srušio je rekord čuvenog Džimija Grivsa star tačno tri decenije, postavši najmlađi igrač koji je postigao tri gola na jednom meču. Sa 11 het-trikova u najjačem rangu engleskog fudbala takođe je rekorder.

Još dve godine kalio se u mlađim kategorima, nastupajući za B tim, pre nego što je 1988. godine dobio priliku da debituje ušavši u igru sa klupe u meču protiv Čelsija na Stamford Bridžu. Samo četrnaest dana kasnije našao se na naslovnim stranama gotovo svih sportskih medija, ali i u isotriji Premijer lige. Maloletni Širer započeo je duel na domaćem terenu protiv Arsenala i het-trikom doneo trijumf svom timu (4:2).

Iako su mu to bila tri jedina pogotka te sezone, u ukupno pet susreta, to je bilo dovoljno da mu uprava kluba ponudi prvi profesionalni ugovor. Ipak, nije se nastavilo onako kako je počelo. Sledeće sezone odigrao je svega deset mečeva, bez postignutog pogotka, a ni naredna nije bila previše plodonosna.

Međutim, to što je u mlađim kategorijama igrao u sredini omogućilo mu je da se sjajno uklopi tik iza Roda Valasa i Mata le Tisijea, a to su prepoznali i navijači – nagradivši ga zvanjem igrača godine. Ali, onda je opet turnir uticao na promenu toka njegove karijere. Našao se u nacionalnom timu za igrače do 21 godine, bio je prvi napadač tima na prestižnom turniru u Tulonu, gde je sa sedam golova na četiri meča najavio ono što je sledilo.

Zalet iz dresa 'Gordog Albiona' preneo je i na klupski nivo, da bi posle 15 golova na 42 meča zaslužio poziv i u seniorski sastav reprezentacije. Uporedo s tim, Mančester Junajted i Lids Junajted bili su odlučni u nameri da dovedu novu mladu zvezdu ostrvskog fudbala, ali je ona to kategorički odbijala. Ipak, neizbežno se dogodilo 1992. godine, kada su Blekburn Roversi postavili novi rekord dovevši ga za 3,6 miliona funti.

Getty Images
Getty Images

"U fudbalu nisu važni golovi, samo pobede" -- Alan Širer

Upravo je na severu, na travi Evud Parka započeo svoj neverovatni uspon. Za četiri meseca postigao je 16 golova na 21 meču, pre nego što je protiv Lidsa pokidao prednji ukršteni ligament, ali ga ni to nije sprečilo da se vrati sa 31 golom na 40 mečeva u godini koja je usledila. Roversi su sezonu završili kao vicešampioni, Engleska nije bez njega uspela da izbori prolaz na Svetsko prvenstvo u Sjedinjenim Američkim Državama, ali on nije menjao ritam. Šta više, samo ga je pojačavao.

Zajedno sa Krisom Satonom predvodio je tim iz Lankašira do prve titule posle 81 godine, ključnim pogocima u poslednjem kolu ostavio je Junajted na drugom mestu, a do danas niko nije postigao više pogodaka u jednoj sezoni od njega – 34. Za četiri godine u dresu 'Svetaca' odigrao je ukupno 173 meča i upisao neverovatnih 130 golova. S druge strane, u dresu 'Tri lava' se mučio, preko deset mečeva nije uspevao da pogodi mrežu, a još se i pred EURO 1996. u domovini povredio... Međutim, uspeo je da se oporavi na vreme, tačno da upiše svoje ime i u istoriju evropskog fudbala.

Šampionat je otvorio golovima protiv Švajcarske i Škotske, da bi za potvrdu prolaza dva puta pogađao gol Holandije. Protiv Španije sreća je na 'penal ruletu' bila na njihovoj strani, ali ih je već protiv Nemaca izadala. Širer je posle samo 180 sekundi igre bio precizan za vođstvo, ali je Stefan Kunc ubrzo izjednačio. Kao i protiv 'Crvene furije', Alan je pogodio iz penala, ali je Garet Sautgejt promašio i san je bio gotov. Turnir završio kao najbolji strelac, dok se zajedno sa Stivom Mekmanamanom i Dejvidom Simom našao u odabranom timu. Na naredom Mundijalu bio je kapiten, da bi se od dresa reprezentacije oprostio porazom od Rumuna na EURO 2000.

Posle Evropskog prvenstva pred domaćim navijačima još jednom je pokazao odanost Blekburnu, odbivši ser Aleksa Fergusona po treći put i ispunivši očev, ali i svoj san. Njukasl je oborio svetski rekord izdvojivši 15 miliona funti za njegov transfer, a on im je uzvratio sa 206 golova na 395 mečeva. Iako mu je titula još jednom zamalo izmakla, verovatno će zauvek ostati zapisano da je Alan Širer najbolji strelac u istoriji Premijer lige sa 260 golova na 441 susretu. Kada se tome dodaju i golovi u ostalim takmičenjima, dolazi se do podatka da je davao 0,66 golova u proseku od 90 minuta. – neverovatnih 422 puta varao je protivničke golmane. Tačno i da Lionel Mesi i Kristijano Ronaldo dođu u Njukasl, 'Lav iz Gosforta će za 'Svrake' uvek i zauvek biti najveći...

Der Kommissar

Getty Images
Getty Images

Kao jedan od ključnih ljudi za Klinsmanovu karijeru ističe se Horst Alman, fizio Kikersa, koji je individualnim treninzima načinio Jirgena jednim od najeksplozivnijih, najagilnijih i najbržih igrača devedesetih godina prošlog veka.

Jedan je od najboljih i najubojitijih napadača u novijoj fudbalskoj istoriji. Postizao je golove na svih šest velikih takmičenja na kojima je nastupao, a jedan je od retkih koji može da se pohvali da je osvajao titule i prvaka sveta i Evrope. Mnogi ga smatraju idejnim tvorcem reprezentacije Nemačke kakvu danas gledamo. Prvi posao u životu bio mu je onaj u porodičnoj pekari, a on danas svoje fudbalsko znanje prenosi na ljubitelje najvažnije sporedne stvari na svetu u Sjedinjenim Američkim Državama – Jirgen Klinsman.

Rođen je 30. jula 1964. godine u Gepingenu, kao jedan od četiri sina čuvenog pekara Zigfrida Klinsmana i pekarke Marte. Pored oca našao se već kao četvorogodišnjak, ali je uskoro svima postalo jasno da se mnogo bolje snalazi sa loptom, nego sa kvascem i brašnom. Sa osam godina počeo je da trenira fudbal u lokalnom Gingenu, u čijem dresu je šest meseci kasnije postigao 16 golova, na jednom meču.

Prešao je u poluamaterski Geislingen, a tu je odlučio i da ostane i svaki dan putuje na treninge, iako mu je otac kupio pekaru u Štutgartu, posle čega su se preselili. Njegove partije sve više su privlačile pažnju, a najbrže je reagovala uprava Štutgart Kikersa i ponudila mu ugovor sa 16 godina.

Klub je na insistiranje trenera želeo da ga već tada priključi prvom timu, ali Zigfrid i Marta nisu želeli da čuju, zahtevajući da prvo završi sa stažiranjem u porodičnom poslu, a tako je i bilo. Jirgen Klinsman dobio je 1982. godine odobrenje oca da je njegov posao u pekari završen i mogao je da se okrene onome što je najbolje umeo da radi.

Pre tačno dvanaest godina preuzeo je nacionalni tim i započeo, ispostaviće se, veliki projekat. U potpunosti je podmladio ekipu, napravivši plan razvoja za narednih deset godina. Žestoko su ga kritikovali posle poraza na EURO 2004. i Mundijala u domovini dve godine kasnije, ali su mu danas večno zahvalni. Njegov pomoćnik, Joakim Lev samo je nastavio njegovu viziju....

Posle tri godine došlo je vreme za novu selidbu, ali ovoga puta nije menjao grad, pošto je otišao samo malo severnije – postao je igrač VfB Štutgarta. Pored brzine, odlična tehnika i osečaj za prodor činili su ga izuzetno nezgodnim za čuvanje, a već prve sezone bio je najbolji strelac tima sa 15 golova. U naredne dve dodao je još po 16, a potrudio se da mu poslednja u dresu 'Švaba' bude posebna.

Devetnaest puta upisivao se u strelce, postao najbolji igrač i strelac lige, a posebno upečatljiv bio je spektakularan pogodak makazicama protiv minhenskog Bajerna. Priliku da se bude apsolutno savršeno sprečio je najbolji igrač svih vremena Dijego Armando Maradona, trijumfom sa svojim Napolijem u finalu UEFA Kupa. Ipak, priliku da mu se revanšira dobio je već sledeće sezone, i to dva puta.

Milanski Inter pokušao je da odgovori gradskom rivalu na njegov holandski super-trio – Frank Rajkard, Rud Gulit, Marko van Basten – tako što je Oliveru Birhofu i Lotaru Mateusu pridodao mlađanog Klinsmana. 'Nerazuri' nisu u potpunosti uspeli da naude 'rosonerima', donekle i zbog defanzivnog pristupa Đovanija Trapatonija, ali su ipak uspeli da osvoje Kup UEFA i Superkup Italije. Međutim, dolaskom trenera Korada Orika ekipa se u potpunosti raspala, pa je Jirgen počeo polako da se pakuje.

Već tada stekao je renome jednog od najboljih napadača Evrope, postigavši preko 100 golova u dve od Liga 5, a ni naredne dve godine koje je proveo u Monaku nisu bile izuzetak. Bio je najbolji strelac 'Kneževa' predvodivši ih do drugog mesta na tabeli, da bi ih naredne godine u polufinalu Lige šampiona zaustavio kasniji šampion MIlan. Do kraja klupske karijere nastupao je još za Totenhem Hotspur, Sampdoriju i Bajern Minhen, a sa Bavarcima je stigao do novog pehara Kupa UEFA i svoje jedine titule u Bundesligi.

Getty Images
Getty Images

"Pekar ne može da živi od hleba od juče, pa isto tako ni igrač ne može da 'živi' od dobrog nastupa u prošloj utakmici" -- Jirgen Klinsman

Ne može se reći da nije imao uspešnu karijeru na klupskom nivou, ali ona ni približno ne dočarava koliko je u stvari veliki igrač bio. Koliki je majstor mogli su da se uvere svi na planeti, ali i na Starom kontinentu, pošto je bio jedan od ključnih za osvajanje nove 'duple krune' u istoriji nemačkog reprezentativnog fudbala. Samo su Lotar Mateus, Miroslav Klose i Lukaš Podolski više puta od njega nosili dres sa državnim grbom, a ponovo su tu od njega uspešniji samo Klose i Podolski, ali i neprikosnoveni Gerd Miler.

Za nacionalni tim debitovao je 1988. godine, bronzom na Olimpijskom igrama u Suelu, a samo dve godine kasnije postao je prvak sveta. Zapadna Nemačka prošla je grupu na Mundijalu u Italiji, da bi u osmini finala usledio okršaj sa Holandijom, koja ih je dve godine ranije porazila na putu ka osvajanju Evropskog prvenstva. Jirgenov nastup smatra se najboljim kada je u pitanju bilo koji nemački pojedinac, na nekom od dva najveća takmičenja.

Rudi Feler isključen je već u 22. minutu, pa je Klinsman ostao sâm u špicu. Ronald Kuman, Beri van Erle i Andi Van Tigelen nisu mu mogli ništa, uvek je bio korak ispred njih, a upravo je njegov gol najavio ono što je Andreas Breme potvrdio osam minuta pre kraja. Bio je to njegov peti i poslednji gol na šampionatu, a Nemačka je po treći put postala prvak sveta.

Tačku na savršenu internacionalnu karijeru stavio je šest godina kasnije na EURO u Engleskoj, na putu do finala tri puta je bio strelac, postavši prvi igrač u istoriji koji je bio strelac na tri različita EP, a posao protiv Čeha u finalu završio je Birhof 'zlatnim' golom. Osim pobrojanih ljudi, njegovo društvo je još i Luis Nazario Ronaldo da Lima jer je samo još on na tri Mundijala dao barem tri gola...

De zwaan van Utrecht

Getty Images
Getty Images

Pre pojave modernog fudbala (čitaj: Ronalda i Mesija), samo su Johan Krojf, Mišel Platini i on po tri puta proglašavani pobednicima u izboru za 'Zlatnu loptu'.

Da biste znali njegovo ime i ne morate da budete preterani fudbalski fanatik. On je toliko velik, u svakom smislu te reči, da se može reći da je zasebna fudbalska institucija. Čovek za koga će vam 99,9 odsto ljubitelja fudbala reći ukoliko ih upitate ko je najbolji centarfor svih vremena. Bez i sekunde razmišljanja. Simbol je jednog vremena, dva grada i jedne zemlje. Strelac možda i najlepšeg gola u istoriji ove divne igre. Svakako najneverovatnijeg. Postigao ih je preko 300 u karijeri, a ko zna koliko bi ih bilo da povrede nisu na tragičan način prekinule njegovu karijeru – Marsel van Basten.

Rođen je 31. oktobra 1964. godine 1964. godine u Utrehtu, kao najmlađi sin bivšeg fudbalera Jopa van Bastena i Lene, koja je krajem pedesetih godina prošlog veka emigrirala iz Surinama. Za ime po kome ga svi znamo zadužna je gospođa baba Van Basten, očeva majka, kojoj se nije svidelo ime koje su mu roditelji dali, pa je odlučila da ga jednostavno zove Marko.

On je već od rane mladosti pokazivao naklonost ka sportu, a kako košarka nije bila popularna u Holandiji, što se značajno nije ni promenilo do danas, poput svojih drugara zaljubio se u fudbal. Toliko je bio lud za fudbalom da je napravio dogovor za ocem da će otići s njim da se prijavi u osnovnu školu, samo ukoliko ga ovaj pre toga upiše u školu fudbala gradskog niželigaša EDO Utrehta.

Već sledeće godine primetili su ga skauti najvećeg kluba iz grada, pa je Van Basten u narednih devet godina postao njihov učenik, a dve i po decenije jedna od dve najveće legende u istoriji kluba. Pre odlaska u sredinu koja je bila 'obavezna' za svakog ekstra talentovanog igrača, amsterdamski Ajaks, odigrao je jednu sezonu za USV Elinkvijk, zbog svađe sa trenerom koji je favorizovao igrač imućnijih roditelja.

"Marko je bio najveći i najbolji napadač koga sam ikada trenirao. Njegovo rano povlačenje prava je tragedija – za njega, Milan, ali i svetski fudbal" -- Fabio Kapelo

Visoki momak iz Utrehta (188 centimetara) našao se u društvu Franka Rajkarda, Vima Jensena, Vima Kifta i Johana Krojfa i savršeno se uklopio. Upravo mu je čuveni holandski golgeter Kift bio konkurencija za poziciju u napadu, a koliko je bio dobar svedoči podatak da je već u drugoj sezoni uspeo da se izbori za dvadeset nastupa u dresu 'Kopljanika' i da sa devet golova dodatno skrene pažnu na sebe.

Ubrzo, po odlasku Vima u Pizu, postao je udarna igla strašne generacije tima iz Amsterdama, a njegove partije pretvorile su ga u zvezdu planetarnih razmena. Neverovatna kordinacija pokreta, tehnika, šut s obe noge, igra glavom, pozicioniranje, kretnja i domišljatost načinile su ga najboljim napadačem sveta, iako je imao samo 23 godine.

U periodu od 1982. do 1987. godine četiri puta bio je najbolji strelac Eredivizije, sa frapantnim učinkom – 133 meča, 129 golova. Posebno nadrealna bila je sezona 1985/1986 kada je na 26 ligaških mečeva postigao 37 pogodaka, od čega je šest dao Sparti u Roterdamu, a pet Herklesu u Amsterdamu. Osvojio je 'Zlatnu kopačku' te godine, njegov šut bio je ključan za osvajanje titule Kupa pobednika Kupova, a u svojim vitrinama već je imao tri titule i isto toliko nacionalnih kupova.

Silviju Berluskoniju, tvorcu modernog, moćnog Milana, nije preostalo ništa drugo nego da uplati traženu sumu i 'Letećeg Holanđanina' obuče u crno-crveni dres. Ipak, prva godina na 'Čizmi' bila je za zaborav, a, nažalost, ispostavilo se da je to samo bio početak jedne od najtužnijih priča u fudbalskoj istoriji. 'Rosoneri' su posle osam godina posta uspeli da vrate Skudeto na San Siro, ali je Marko odigrao svega 11 mečeva zbog hroničnih problema sa člankom. Međutim, kada je bio zdrav, priča je bila dijametralno drugačija. Druga, treća, četvrta sezona – 'Zlatna lopta', titula najboljeg strelca 'Capocannoniere' dva puta, golovi za osvajanje i odbranu 'ušatog' pehara Lige šampiona, ali opet prokleti zglob...

Getty Images
Getty Images

"Od desetorice trenera koji su me trenirali kao klinca, jedan me je načinio boljim igračem, dok me trojica nisu sputala. A, da sam slušao preostalu šestoricu – sada ne bih pričao s vama jer ne bih bio profesionalni fudbaler" -- Marko van Basten

Uporedo sa uspesima u Milanu, Rajkard, Gulit i on preneli su svoj pečat i na igru Holandije, a legendarni selektor 'Oranje' Rinus Mihels samo dodao završni detalj celoj priči. Čuveni holandski trougao spreman je i uigravan godinama za velika dela, a posle pokoravanja Evrope na klupskom nivou, jedan od najubitačnijih trija ikada ništa nije moglo da zaustavi u leto 1988. godine, na Evropskom prvenstvu u Zapadnoj Nemačkoj. Tačnije, nije postojao 'legalan' način da se Marko zaustavi, ili barem na kratko neutrališe.

No, nije sve počelo kako treba, pošto je Vasil Rats pogodio za pobedu Sovjetskog saveza na otvaranju turnira, da bi situacija postala još dramatičnija kada je Bobi Robson anulirao Van Bastenov gol za vođstvo u drugoj rundi. Ipak, Marko u razmaku od četiri minuta kompletira het-trik, Kift nanosi poraz Republici Irskoj u odlučujućem okršaju, a Holandija sa drugog mesta prolazi dalje.

Takav razvoj situacije odveo je 'Lale' na domaćina i 56 hiljada navijača na stadionu Volkspark u Hamburgu, koji je proključao kada je Lotar Matues bio siguran sa tačke za prednost 'Pancera'. Međutim, Jirgen Koler ruši van Bastena, Ronald Kuman uzvraća istom merom, a Marko u 88. minutu, posle svih batina koje je dobio, odgovara golom u svom stilu – iz klizećeg starta, u punom trku, po zemlji u kontra stranu – za veliko finale. Rival isti kao na startu šampionata, prilika za revanš nikada idelanija, a takve situacije na velikoj pozornici Marko nikada nije propuštao.

Gulit je u 32. minutu načeo Sovjete, da bi 'Labud iz Utrehta', posle devet minuta igre u nastavku, na trenutak zaustavio svet. Arnold Murhen poslao je prejaku loptu na drugu stativu sa levog krila, ali to nije sprečilo Marka da uradi ono što je naumio – uhvatio je volejčinu iz samog ćoška kaznenog prostora i zakucao je u dalji gornji desni ugao. Holandija osvojila svoj prvi i jedini veliki trofej. Šta mislite, koliko bismo se još puta uhvatili za glavu, kao svi na planeti toga dana, da zbog prokletog zgloba, koji je bezbroj puta operisao, nije morao u 28. godini da kaže zbogom fudbalu? Prevelika tuga i pre svega nepravda. Ali, i ovako je mnogo velik.

Nemanja Đorđević (@ElGrandeDiego)

Teme

prethodna strana 1 / 4 sledeca idi na stranu