Fudbalska reprezentacija Turske poput mnogih selekcija imala je kroz istoriju svoje uspone i padove. Turci, poznati kao fanatici, često i nerealni u proceni svojih dometa, danas imaju selekciju koja mnogima može da "pokvari račune" i zabeleži visok plasman na EURO 2008.godine. Kvalitet, sada već zavidno evropsko iskustvo i brojne teške utakmice u nogama koje imaju turski internacionalci, uz milionsku armiju gastarbajtera, koji će biti glasna podrška u Austriji i Švajcarskoj, daju opasnu kombinaciju za mnoge.

Turski fudbal imao je svoj uspon još tokom 50-tih godina prošlog veka. Turci su bili učesnici Mundijala 1950 i 1954.godine, interesantno je da su posle pobede nad Sirijom od 7-0 morali da se povuku sa Svetskog prvenstva zbog finansijskih problema. Četiri godine kasnije uspeli su da se domognu Mundijala kroz plej of mečeve sa Špancima, ali im je plasman donela čista sreća. Posle poraza 1-4, onda i pobede od 1-0, u trećem meču bilo je 2-2. Tada se bacao novčić, Turci su imali više sreće...( u grupi sa Nemačkom, Madjarskom i Južnom Korejom).

Usledile su sušne godine, Turcima je uvek nedostajala jedna pobeda da se domognu većeg takmičenja. Osamdesete su obeležila dva katastrofalna poraza od Engleza od po 8-0.

Medjutim, u medjuvremenu, Turci su ulagali ogroman novac u domaće prvenstvo, priče o punim stadionima, fanatizmu i odanim navijačima istanbulskih klubova i tada Altaja iz Izmira koji je svoje mečeve igrao pred skoro 70 hiljada gledalaca, slušali smo od Simovića, Prekazija, Ješića, koji su krajem 80-tih godina bili prve zvezde turskog fudbala.

Ozbiljan fudbalska priča u Turskoj počela je sredinom 90-tih. Turci su se domogli EP u Engleskoj 1996.godine (savladali Švajcarsku i Švedsku po 2:1 na tom putu), ali su na ostrvu završili takmičenje bez boda i gola...

Prvi miris uspeha doneo je još veća ulaganja u domaći fudbal, a sa Bosmanovim zakonom, i Turci su počeli da odlaze u Zapadnu Evropu. Već 2000.godine stiže prvi značajniji rezultat na EP u Belgiji. Remizirali su sa Švedjanima 0:0, izbacili domaćina Belgiju pobedom od 2-0, a kasnije ispali od Portugalije (0-2).

Taj uspeh, bio je uvod u najbolji rezultat koji su ostvarili Turci u istoriji svog fudbala. Na SP 2002. godine u Japanu i Južnoj Koreji otišli su kao ekipa koja je mogla da napravi ozbiljniji rezultat, ali niko nije računao na treće mesto. Odigrali su dve dobre utakmice sa Brazilcima (poraz u grupi 2:1), a lakim trijumfom nad Kinom 3:0 obezbedili su prolaz u drugu fazu. "Minimalcima" nad Japanom i Senegalom stigli su do polufinala, gde su poraženi 0-1 od Brazila. U borbi za treće mesto savladali su drugo najprijatnije iznenadjenje takmičenja Južnu Koreju sa 3:2. Nakon tog šampionata, mnogi prvotimci su pojačali najveće evropske klubove (Emre, Šukur, Redžber...)

NIje ih bilo na Euro 2004.godine, kiksnuli su u grupi sa Letonijom, "promašili" su i Svetsko prvenstvo 2006.godine uz ružne slike posle utakmice sa Švajcarcima. Sada se  vraćaju na glavnu pozornicu željni novog dobrog rezultata...

Taktika: Trener Turske je iskusni Fatih Terim. Nekadašnji trener Galatasaraja i Milana ( ako je neko zaboravio) po drugi put je na klupi nacionalnog tima, a poznato je i da se posle šampionata ponovo povlači sa mesta trenera Turske.

Nije poznat kao preveliki ljubitelj defanzive, a i sastav koji ima ne daje mu mnogo mogućnosti da igra isključivo tvrdo. Utakmice u kvalifikacijama pokazale su da su Turci najopasniji kada igraju napadački fudbal, i kada im igra, ofanzivni vezni red gde su svakako medju najjačima u Evropi (Altintop, Basturk, Nihat,Emre...). Iako su "kaskali" u kvalifikacijama, kada su morali, pravili su rezultat, što govori i o karakteru ekipe. U "utakmici svih utakmica" pobedili su Grčku sa 4:1 u Atini, a u presudnoj utakmici za odlazak na EURO, savladali su Norvešku u Oslu 2:1.

ZVEZDA: Selekcija igrača koje je pozvao Terim nema jednu zvezdu, ali je u ekipi mnogo dobrih fudbalera. U klubu sa najjačim "renkingom" igra Altintop (Bajern), ali je najstandarniju formu tokom sezone prikazivao Kaveči u iznenadjenju Primere, Viljarealu. U selekciji nema najboljeg strelca, mnogi su mislili "večnog" Šukura, dok bi "rak rana" mogli da budu golmani, iako je Volkan postao nacionalni heroj posle odbranjenih penala u Sevilji u LŠ.