Švajcarski fudbal decenijama je bio daleko od evropskog vrha, jer reprezentacija te zemlje od 1954. do 1994. nije učestvovala na velikim takmičenjima. Generacija Sforce, Sutera, Šapize i Turkjilmaza plasirala se sredinom prošle decenije na dve vezane smotre, a ovog juna će povezati tri prvenstva Evrope ili sveta. Sponu između te dve generacije činio je golman Paskal Cuberbiler, koji će i sa 37 godina biti u sastavu i ovog leta (mada kao drugi golman).

Od kada su dobili domaćinstvo EP Švajcarci su krenuli u veliku smenu generacija ciljanu na 2008. godinu. Selekcija te zemlje osvojila je 2002. šampionat za igrače do 17 godina, a igrači iz te generacije – Barneta, Senderos, Cigler – predstavljaju osnovu tima. Njima su se na narednim turnirima mlađih kategorija pridružili Behrami, Džemailji, Đuru, Želson, Vonlanten, Margera, pa su oni odrastajući zajedno izgradili čvrst timski duh, najjače oružje ekipe Jakoba Kuna. U narodu omiljeni „Kebi“ vodi selekciju još od 2001. godine, postepeno prepuštajući sve veću odgovornost dečacima. Brzoj i tehnički izuzetno jakoj ekipi iskustvo pružaju Jakin, Špiher i Hugel, a daleko najstariji deo tima je napad, u kojem su Fraj, Štreler i N’Kufo.

Kun će morati da savlada dva velika problema. Iako je reprezentacija Švajcarske igrala na prethodna dva turnira, bez ključnih igrača Fogela, Vikija i Kabanjasa (ni Cuberbiler se neće naigrati, a Milerov povratak posle povrede je neizvestan) oni nemaju mnogo iskustava iz seniorskih mečeva na najvišem nivou, a posao im ne olakšava činjenica da su poslednji takmičarski meč igrali još u Nemačkoj 2006. godine. Dalje, Švajcarci često malodušno ulaze u mečeve sa vrhunskim ekipama, a ovog puta nema Toga i Koreje da im olakšaju posao. Na ruku im ne ide ni forma – izgubili su pet od poslednjih šest prijateljskih mečeva, a dali samo jedan gol na poslednja četiri.

Ključna reč vezana za novi švajcarski fudbal je – multikulturalnost. Ta zemlja i inače ima četiri zvanična jezika, ali nijedan od njih nije maternji bar polovini igrača koji će nositi crveni dres ovog juna. Neki od njih su deca useljenika, ali su drugi rođeni u Tetovu, Kosovskoj Mitrovici, Obali Slonovače ili na Zelenortskim ostrvima. Malo ko među njima igra u Švajcarskoj, a igrači iz jačih liga obično nastupaju u klubovima srednje klase (izuzetak Senderos, koji relativno često igra za Arsenal).

Taktika: Osnova igre Kunovog tima je čvrsta odbrana. Na SP u Nemačkoj Švajcarska nije primila nijedan gol pre penal-serije u osmini finala, ali upravo tri promašena jedanaesterca protiv Ukrajine upozoravaju na neefikasnost. Standardna taktika je 4-2-3-1 ili 4-4-1-1, pri čemu je prvi izbor u napadu Fraj, a iza njega igra Jakin. Po bokovima Kun ima mnogo opcija (Vonlanten, Barneta, Gigaks, Behrami, Degen), koji mu daju priliku da se po potrebi prebaci na 3-4-1-2. Patrik Miler je bio stub odbrane, a bez njega još nije nađeno pravo partnerstvo. Pokušaj sa 4-3-1-2 protiv Nemaca završio se porazom 0:4, pa će Švajcarci gotovo izvesno igrati veoma zatvoreno.

Ključni igrači: Trankilo Barneta je kao junior preskakao generacije, a već tri godine sa velikim uspehom igra za Bajer Leverkuzen. U stanju je da igra na više pozicija, ofanzivno ili defanzivno, daje golove i asistira. Dijego Benaljo je novi prvi golman švajcarskog tima, posle sjajne sezone u Portugalu i Nemačkoj. Benaljo je dobar u situacijama 1 na 1, kod šuteva sa distance i kod centaršuteva. Aleksander Fraj je kapiten reprezentacije od proleća 2007, ali je mesec dana kasnije morao na operaciju, pa se fudbalu vratio tek ovog proleća. Ako se potpuno oporavi nekadašnji prvi strelac francuske lige značajno bi dorpineo uspehu svog tima. Iskusan i inteligentan, spretan u šesnaestercu, dobar u skoku, ali i solidan šuter sa distance, Fraj je čovek na koga se ekipa može osloniti.

Kvalifikacije: Kao domaćini nisu imali potrebe da se trude da bi stigli na završni turnir. Pripremni mečevi su dugo dobro funkcionisali – sa Argentinom su igrali nerešeno, Holandija je pobeđena, baš kao i Čile. Međutim, septembarski neuspeh u duelu sa Japanom (3:4) kao da je odneo samopouzdanje. Austrija je pobeđena 3:1, ali su minimalni porazi doživljeni protiv SAD i Nigerije. U februaru su Švajcarci porazom na Vembliju uveli Fabija Kapela u novi posao, a debakl u Bazelu protiv Nemačke poslao je najozbiljnije upozorenje.

Istorija EP: Švajcarskoj je bilo potrebno da se kontinentalno takmičenje proširi na 16 timova da bi se plasirali na njega. Debitovali su u Engleskoj, remijem na otvaranju turnira sa domaćinom, usledili su porazi od Holandije i Škotske i brz povratak kući. Drugi put „Hop Švic!“ čulo se u Portugalu pre četiri godine, ali ni tada dalje od prve faze – ovog puta dalje su otišli Englezi i Francuzi, a kući sa Švajcarskom putovala je Hrvatska. Na šest mečeva oni još nisu ostvarili nijednu pobedu, a dva postignuta gola su delo najboljeg strelca u istoriji nacionalnog tima Kubilaja Turkjilmaza i najmlađeg strelca u istoriji EP Johana Vonlantena.