Španija je na svetskoj sceni još od 1930. godine, ali iako uvek važe za jednog od favorita, na velikim takmičenjima imaju samo jednu titulu. Na drugom evropskom prvenstvu 1964. godine uspeli su da na svom terenu u madridu savladaju Rusiju sa 2:1. Na samo dva šampionata nisu učestvovali, a na poslednjem u Portugalu nisu prošli u drugi krug. U Austriju i Švajcarsku idu kao prvoplasirani u kvalifikacionoj grupi F, gde su na 12 mečeva ostvarili devet pobeda, jedan nerešen rezultat i dva poraza.

Ono što krasi selekciju Španije je mali broj „legionara“, a zanimljivo je da je ekipa selektirana samo od igrača koji igraju u Španiji i Engleskoj. Najviše ih je iz tima koji se ove godine borio da ne ispadne, Valensije, a čak četvorica dolaze iz Liverpula. Zanimljivo je da su dvojica članovi šampiona Reala i da je Aragones sa spiska izostavio najboljeg strelca svih vremena Raula, koji je za „Furiju“ postigao 44 gola, a u sezoni 2007-08 čak 23 puta je bio strelac.

Taktika: Aragones bazira svoju igru na čvrstoj odbrani, sjajnom veznom redu, sa jednim isturenim napadačem. Ali, kada se u obzir uzme da je opcija u napadu Fernando Tores, koji je u debitantskoj sezoni u Engleskoj postigao 24 gola i da su u veznom redu Fabregas, Inijesta i Ćavi, koji su u kvalifikacija zajedno sedam puta bili strelci, slika da je u pitanju defanzivna postavka, značajno se menja.

Ključni igrači: Pored sjajnog „Nanda“, tu je i sjajni David Vilja koji je u profi fudbalu osam godina i već je postigao 159 golova. U kvalifikacijama je postigao čak sedam od ukupno 23 njegove reprezentacije. Iza napadačkog tandema igra Sesk Fabregas, plejmejker koji je u zrelo doba ušao pre 19. rođendana. On vodi igru Arsenala, a dobar nastup na EP možda će ubediti Real ili Barsu da ispune ogromne Vengerove prohteve i ulože desetine miliona evra u Katalonca. Iker Kasiljas je čovek kojeg često zaobilaze nagrade, ali je svakako jedan do najboljih svetskih golmana već godinama.

Kvalifikacije: Veliko iznenađenje bio je poraz 3:2 u Severnoj Irskoj, dok je onaj od Švedske 2:0 mogao da se očekuje, mada je u to vreme izgledalo da im sledi mnogo teži posao. Na revanšima Španci su „pregazili“ Šveđane 3:0, a za pobedu nad severnim Ircima bio im je dovoljan jedan gol. Dve pobede nad Danskom omogućile su im mirnu završnicu.

Istorija EP: Tokom prvog Kupa evropskih nacija Španci su se povukli, jer Franko nije želeo da njegov tim igra sa SSSR-om. Četiri godine kasnije sa Sovjetima su igrali u finalu, na svom terenu, i pobedili ih 2:1. To je do danas jedini trofej u istoriji španske reprezentacije, čija je sposobnost da podbaci zaista ušla u legendu. Najbliže novom uspehu stigli su 1984, kada su izgubili finale od Francuske.