Fudbalska reprezentacija Hrvatske jedna je od najmladjih na starom kontinentu, ali iako je na zvaničnim listama od 1992.godine ( prvi meč odigrala sa selekcijom SAD 1990.godine u Zagrebu) ima zavidnu biografiju u kojoj centralno mesto zauzimaju nastupi na EURO 1996.godine i na SP 1998.godine. u Francuskoj.

Posebno vredan podatak predstavlja učešće na svim Svetskim prvenstvima od kada postoje kao nezavisna država ( 1994.godine nisu mogli da učestvuju jer su u punopravno članstvo FIFA primljeni 1992.godine, kada su već počele kvalifikacije za Mundijal u SAD).

Svakako najznačajniji rezultat na EP predstavlja četvrtfinale u Engleskoj, a plasman u polufinale Mundijala u Francuskoj kada ih je sa dva “prvenca” u polufinalu zasutavio Lilijan Tiram.

To su bile zlatne godine ekipe u kojoj su igrali Šuker, Boban, Jarni, Vlaović, braća Kovač, Šimić…

Nastupi “vatrenih” kroz prethodne kvalifikacije sve govore o kvalitetu tima, iako su im na ruku išli sada već legendarni eksperimenti bivšeg menadžera Engleske Stiva MekLarena, kao i busen na Maksimiru koji je iznenadio Robinsona.

Novi “izbornik” Slaven Bilić sa svojim pomoćnicima Asanovićem, Prosinečkim (svi aktivni učesnici najvećih uspeha Hrvatske tokom 90-tih) vrlo staloženo i iskusno vodio je ekipu kroz kvalifikacije. Iako debitant na trenerskoj seniorskoj sceni, jedan od najvećih ljubimaca navijača na prostorima bivše SFRJ, (ne samo zbog svoje beskompromisne igre, već i imidža i harizme koju ima van terena) iskusno je predvodio celinu koja je bila vrlo čvrsta i kompaktna tokom kvalifikacija. Nije se ustručavao da ukaže šansu mladima, da istrpi Kranjčara koji je prelaskom iz Dinama u Hajduk svojevremeno podelio fudbalsku Hrvatsku (Niko je igrao vrlo malo u Portsmutu). Čekao je i Pletikosu dok je imao krizu u Šahtjoru, Modrić je imao zavidnu minutažu…

Ali…

Jedan start u Premijerligi, zbog koga se mnogima i danas prevrće utroba, ostavio je Hrvatsku bez prve napadačke opcije. Eduardo Da Silva doživeo je otvoreni prelom noge i njega neće biti na EP. U odsustvu naturalizovanog Brazilca napadači će biti Olić, Budan,Klasnić , Rakitić i Petrić, a svi su već iskusni (svi imaju 28 godina) i sa dosta, uglavnom bundesligaških mečeva.

Najveća snaga Hrvatske ipak leži na sredini terena. Tu je nagomilano višedecenijsko iskustvo u braći Kovač, Šimiću (rekorder Hrvatske sa 98 mečeva) Šimuniću, ali tu je i kvalitet mladog Vedrana Ćorluke. Imaju puno radnika poput Srne, Vukojevića, ali i jednog umetnika– Luku Modrića.

Očekivanja javnosti su velika, Bilić je do sada uspevao da sačuva ekipu od nerealnih očekivanja i pritiska, a da Hrvatska ima tim pokazuje i činjenica da su izbacili Engleze sa EP, iako im taj rezultat osim prestiža, i kasnije mnoštva funti, kroz angažmane pojedinaca na Ostrvu - nije doneo ništa.

Igraju godinama u formaciji 3-5-2, koju je forsirao svojevremeno i legendarni Ćira Blažević.

ZVEZDA:

Zvezda tima, bar prema naklonosti javnosti je Luka Modrić. Medjutim, kapiten Dinama koji je potpisao astronomski ugovor sa Totenhemom, nije igrao teške utakmice u kontinuitetu. Hrvatska liga je slaba, Dinamo je dominirao, a sav kvalitet je iskazivao na medjunarodnim mečevima Hrvatske i Dinama, ali i imao dovoljno vremena da se odmori. Ipak, sada se od njega očekuje visok nivo u kontinuitetu i ogroman pritisak koji ga posebno očekuje na “Vajt Hart Lejnu”. Neko ko bi mnogo verovatnije mogao da iskoči kao junak su igrači poput Mladena Petrića ili Ivana Rakitića. Prvi igra u Borusiji iz Dortmunda iz godine u godinu trese mreže, prvo kao napadač Bazela, sada Borusije. Ima iskustva, zna šta nosi pritisak (Vestfalen i žuti uvek žele najviše). Drugi je bio izuzetno opasan prošle sezone kao napadač Šalkea. Hrvatska ima kvalitet za drugu fazu, a da li će to i dostići, i možda otići i korak dalje, zavisi od Bilića i hemije u timu. Kvalitet imaju…