Austrijska fudbalska reprezentacija, ko-organizator EP 2008. godine, ima sličnu “priču” kao i Švajcarska reprezentacija. Čini se da bi teško stigli na najbolju kontinentalnu smotru da nisu organizatori, ali…

Za razliku od Švajcaraca koji su planski stvarali ekipu za EP, a povremeno i dobijali potvrdu da to rade kako treba ( titula u mladjim kategorijama, stvaranje nekoliko ozbiljnih evropskih igrača uz veliku podršku domaće javnosti), Austrijanci u potpuno drugačijem raspoloženju dočekuju EURO na svojoj teritoriji. Neraspoloženje domaće javnosti, možda i strah od velikog neuspeha, obeležavaju period pred start šampionata. Kako drugačije objasniti pisanje peticije, koju je potpisalo skoro 15 hiljada ljudi, u kojoj se traži da Austrija ustupi svoje mesto nekoj drugoj selekciji, kako se ne bi obrukala?

Čini se da selektora Jozefa Hikerzbergera očekuje težak posao, iako bi sama činjenica da Austrija igra svoj prvi EURO, i to pred svojim navijačima, za mnoge trebalo da bude više nego dovoljna motivacija…

Austrijska fudbalska javnost živi u prošlosti, i ne treba je kriviti zbog toga. Reprezentacija i savez su osnovani još daleke 1904.godine. Posle drugog svetskog rata, stigao je i najbolji rezultat u istoriji austrijskog fudbala, iako se mnogi radije sećaju legendarne generacije koja je igrala krajem 70-tih i početkom 80-tih godina prošlog veka. Austrija je na Svetskom Prvenstvu 1954.godine zauzela treće mesto, posle poraza u polufinalu od Nemačke.

To je ujedno i najveći rezultat Austrije na jednom takmičenju. Iako su igrali na sedam Svetskih šampionata, Austrijanci kao najsvetliji trenutak u istoriji “svog” fudbala navode pobedu nad Nemačkom na SP 1978.godine u Argentini kada je generacija predvodjena legndarnim Kranklom i Pecejem rezultatom 3:2 izbacila “pancere” sa Mundijala, a sebi obezbedila nastavak takmičenja, iako je izgubila dve utakmice u grupi. Gotovo isti sastav domogao se i Mundijala u Španiji četiri godine. Austrijanci taj sastav smatraju najboljim u istoriji austrijskog fudbala. Ponovo su u poslednjem meču u grupi igrali sa Nemcima, ali se poraz od 0-1 smatra i jednim od “najsumnjivijih” rezultata u istoriji Mundijala. Meč koji su mnogi nazvali i “pakt o nenapadanju iz Hihona” obezbedio je i Austrijancima i Nemcima da idu dalje. Ispao je Alžir koji je takodje dobio dva meča, ali mu nije odgovarao jedino poraz Austrije od 0:1. Nakon te utakmice, FIFA je donela odluku da se svi mečevi poslednjeg kola po grupama u budućnosti igraju u isto vreme. Podsetimo, Alžir je svoj meč odigrao dan ranije…Austrija je kasnije u drugoj fazi ispala od Francuske.

Nakon tih zlatnih godina za austrijske standarde, sledi period “suše” koji je trajao skoro deceniju. Toni Polster odveo je Austriju na Mundijal u Italiji, gde su ispali u prvoj fazi. Dve godine kasnije Austrijanci doživljavaju najteži poraz u svojoj istoriji. Crna stranica ispisana je u Landskroni (mesto iz koga je i reprezentacija SFRJ izbačena sa priprema pred EP u Švedskoj), a “blamažu” su im doneli fudbaleri bez travnatog terena sa udaljenih Farskih Ostrva. Javnost se nije oporavila od poraza koji su im naneli “simpatični ribari” nekoliko godina. Kao da nisu ni slutili šta se sprema krajem 20-tog veka.

Čudan nastup na Mundijalu 1998.godine u Francuskoj obeležen je golovima u sudijskoj nadoknadi u sve tri utakmice (Kamerun – Polster, Čile – Ivica Vastić, Italija – Hercog). Medjutim, dva remije uz poraz od Italije ( golovi Vijerija i Badja) nisu bili dovoljni za prolaz dalje. Austrija je bila treća u grupi.

Slede katastrofalni porazi od Španije 0:9, Izraela 0:5 krajem 1999.godine… Javnost je izgubila veru u reprezentaciju, a novi selektor Jozef Hiklzberger  tokom prvih godina 21.veka nasledio je ekipu koja je gubila utakmice od Kanade, Hrvatske, Madjarske…

U 2006.godini ekipa je uspela da “veže” tri pobede: (Lihtenštajn 2:1, Švajcarska 2:1, Trinidad i Tobago 4:1), ali je “crna” serija u 2007.godini ponovo onespokojila navijače: Malta (1:1), Gana (1:1), Francuska (0:1), Škotska  (0:1), Paragvaj (0:0), Češka  (1:1), Japan (0:0 ), Čile (0:2),  Švajcarska  (1:3), Obala Slonovače (3:2), Engleska (0:1), Tunis (0:0).

Ipak, pred svojim navijačima, mogu da naprave ozbiljniji rezultat, posebno, ako budu igrali kao u prvom poluvremenu prijateljske utakmice sa Holandjanima…

Taktika: Snaga austrijske reprezentacije je u kolektivu. Tim nema veliku zvezdu, a nedostatak kvaliteta moraće da nadoknade sa puno trčanja, obaveza i “rada” na terenu. Nisu poznati kao ofanzivna ekipa, u prijateljskim utakmicama u 2008.godini primili su 7 golova u Beču. Jedna od prednosti im je svakako i iskustvo, jer je u pitanju ekipa koja ima u svom sastavu mahom igrače starosti do 24-30 godina (uz nekoliko mladjih igrača).

KLJUČNI IGRAČI: U svakoj liniji imaju po jednog, za evropske okvire poznatog igrača. Nekadašnji golman Arsenala (trenutno na meti Juventusa) Aleks Maninger, defanzivac Emanuel Pogatec (Midlzbro), Martin Štrancl (Spartak Moskva), kao i napadač Martin Harnik (Verder) i drugi po broju mečeva u reprezentaciji, igrač sredine terena Ivica Vastić, morali bi ne samo po iskustvu, već i kvalitetu, da iznesu najveći teret u ekipi.

Ostatak selekcije čine igrači Šturma, Rapida i Austrije, domaćih klubova.

Istorija nastupa na EP: Tek treba da bude stvorena. Kao domaćini, obezbedili su nastup na prvom EP u istoriji zemlje. Možda i to dovoljno govori o mogućnostima selekcije, kao i rezultati u prijateljskim utakmicama tokom 2008.godine. Od Nemačke su izgubili 0:3 (igra mnogo bolja od rezultata), dok su protiv Holandije vodili 3:0, ali su na kraju izgubili 4:3. Ipak, zemlja koja je dala igrače poput Prohaske, Krankla, Peceja, Hercoga ( rekorder po broju nastupa sa 103 utakmice), Jare ili Polstera, zaslužila je bolje rezultate. Da li će jedan doći uz pomoć navijača na “domaćem” terenu?