Kežman za B92: Gol levom u 90' mi je napravio karijeru

"Jug” će dugo pamtiti 19-godišnjeg mladića koji je ušao kao rezerva u "večitom" derbiju, a onda u 90. minutu doneo pobedu nad najvećim rivalom.

Nema navijača koji vam neće reći da bi radije dobio Crvenu zvezdu golom razlike ali u poslednjim sekundama, nego sa 3:0. Upravo zbog toga će se još dugo na tribini čuti pesme o Mateji Kežmanu.

“Taj prvi derbi i gol u 90. minutu su sigurno doprineli da mi karijera izgleda tako kakva je bila. To je bila neka prekretnica. Čuveni, fantastičan gol levom nogom koji mi je preokrenuo celu karijeru. Dobio sam minutažu u Partizanu, postao sam idol navijača. To je derbi, jedna utakmica može da doprinese da mladi igrači dobiju vetar u leđa i da im ta jedna utakmica, jedan potez, jedan gol preokrenu celu karijeru, što se u mom slučaju i desilo”, kaže Kežman za B92.

Taj derbi koji mu je obeležio život bio je posebno stresan za Kežmana.

Odrastao sam na "jugu"...

“Došao sam u Partizan kao klinac, borio sam se sve vreme za minutažu. Kolo pre tog derbija smo dobili u Kragujevcu 2:1, ja sam ušao s klupe jer se povredio Nenad Bjeković i dao sam dva gola. Sledeći vikend je dolazio derbi, očekivao sam da ću početi utakmicu, ali to se nije desilo. To je bila prava psihološka drama za mene, bio sam ljut, razočaran. Dugo sam telefonom razgovarao s ocem i on mi je objasnio da treba da budem miran, strpljiv, da će doći tih nekoliko minuta i da ih iskoristim na najbolji mogući način. Njegova priča mi je pomogla, vratila mi samopouzdanje i mir. Čekao sam svoju šansu. Sećam se da je na tom derbiju Đorđe Tomić dao „strašan“ gol, oni su izjednačili i ja sam dobio šansu u 70 i nekom minutu. Posle znamo šta se desilo”, seća se Kežman 111. obračuna najveći hrivala.

On je jedan od onih koji su celog života na tribini sanjali da jednog dana budu dule na terenu i da zbog njega navijači slave.

“Velika je nervoza pred derbi, ali pozitivna, bar s moje strane. Ja sam veliki navijač Partizana, odrastao sam na „jugu“ sa drugarima iz kraja, imali smo i navijačku grupu. Bio sam fanatični navijač Partizana, išao sam na sve utakmice. Taj derbi je za mene imao specifičnu težinu, svi ti drugari su bili na tribini, a ja prvi put na terenu što je za mene bio san”, kaže bivši reprezentativac.

Krajem devedesetih Partizanova škola je iznedrila jednu od najboljih generacija, igrače koje “grobari” i danas dobro pamte.

“Imali smo tada sjajnu generaciju, od starijih momaka Nenad Bjeković, Vuk Rašović, Nikola Damjanac, Đole Tomić, Đorša Svetličića, Saleta Stanojević, pa mi mlađi Sale Ilić, Vlada Ivić, Ivica Iliev... Bili smo spoj različitih generacija, ali smo imali veliku podršku i sjajnu atmosferu. To nam je značilo mnogo da te sate i dane pre derbija izguramo na pravi i pozitivan način, što se na terenu i videlo igrom i rezultatima, ne samo na toj utakmici nego i te sezone i ostalim derbijima”, rekao je Kežman.

Nekada se zvala...

On je jedni igrač uz Kostu Tomaševića iz Crvene zvezde (od 6-13) koji je postizao gol na najmanje pet uzastopnih derbija.

“Kako su te utakmice prolazile i golovi dolazili rasla je i kod mene tenzija, sledeći derbi sam dva od dva, pa naredni tri od tri, pa da li je moguće da može i četiri od četiri, pa je došao i peti derbi u Kupu pa se i tu desio gol. To je stvarno bilo fantastično”, ističe sjajni golgeter.

Prošlo je 15-ak godina od tih derbija u kojima je postizao golove, ali i danas navijači Partizana pevaju čuvenu pesmu o Kežmanovoj ulici.

“Ti golovi ostaju doveka, oni su doprineli da dobijem svoju pesmu koja traje i trajaće sigurno zauvek na „jugu“ što nije toliko često. Nema mnogo igrača koji mogu da se pohvale tim. Skoro sam bio na derbiju pre nekoliko meseci, kada sam ušao u dvoranu svi su pevali tu pesmu. To je neopisiv osećaj, govori ti da si uradio nešto veliko i lepo za taj klub, za sve te ljude, navijače, da si ostavio veliki trag, doneo veliku sreću i radost. Ta pesma mora da te čini ponosnim, zadovoljnim. Hvala svima na podršci koja traje godinama”, ponosan je Kežman.

Već godinama mnogi govore da je derbi izgubio onu draž koju je imao pre 10-20, a posebno pre 30-40 godina.

“O kvalitetu uvek možemo da diskutujemo, to je za neku dublju analizu. U suštini, derbi ne gubi draž u smislu važnosti navijačima i ljudima u klubu i oko kluba. Derbi je derbi, za te dve utakmice u sezone se živi, one kreiraju i narednih godinu dana. Mislim da je zadržan taj intenzitet navijanja i fanatizma i to je dobro”, smatra Kežman.

Čelsi, Atletiko, Fener, PSŽ...

U karijeri je igrao gradske derbije Londona, Madrida, Istanbula, kao i velike francuske i holandske derbije.

“Meni je lično beogradski derbi najvažniji jer sam tu odrastao sa drugarima, familijom. Atletiko – Real je takođe veliki derbi, sjajno je igrati i Čelsi – Vest Hem, kao i duel PSŽ – Marsej, oseća se tenzija svih tih derbija, ali po atmosferi i pristupu navijača može da se s njim poredi samo istanbulski derbi Fener – Galata u Turskoj, koji je fanatičan. Ljudi ispune stadion satima pred utakmicu, pravi se atmosfera i kreira se raspoloženje ljudi u narednih nekoliko meseci u zavisnosti od rezultata”, rekao je bivši igrač Čelsija, Atletiko Madrida, PSŽ-a, Fenerbahčea, PSV-a, Zenita…

Kaže se da velike utakmice stvaraju velike igrače, tako je i sa derbijem, Kežman je pravi premir za to, pa se pitamo koga bi 150. mogao da “stvori”?

“U ovom trenutku Marko Grujić je iskočio, to je pokazatelj da evropski klubovi vole naše igrače. Ja sam u tom poslu dve-tri godine, već sam uradio dosta transfera. Naši igrači su na ceni zbog temperamenta i mentaliteta, treneri ih jednostavno vole. Imamo nešto što druge evropske nacije nemaju, zbog toga i plaćaju toliko naše igrače. Od tih mladih igrača koji su tu, ne bih nekoga posebno izdvojio, pogotovo u Partizanu. Ne vidim nekoga ko može u ovom trenutku da napravi neki veći transfer, sem Živkovića ali nažalost znamo celu tu priču. Mali Dušan Vlahović dolazi, ali to je mnogo prerano, ne znam koliko mogu ti momci sa 16 godina, jedan je Mesi koji je u tim godinama napravio karijeru”, smatra Kežman.