'Plavi' za B92: Klubovi najorganizovaniji u nedelji derbija

Već kao devetogodišnjak i polaznik omladinske škole Partizana skupljao je lopte na najvećoj utakmici u našoj zemlji, posmatrao legende svog kluba i nadao se da će jednog dana zaigrati protiv Crvene zvezde.

Goran Stevanović uspeo je to da ostvari sredinom osamdesetih godina, čak i da u nekoliko navrata zatrese mrežu najvećeg rivala, a onda i da se kao trener ‘crno-belih’ nađe u ulozi pobednika. I to na ‘Marakani’.

Tokom igračke i trenerske karijere radio je u Portugalu, Španiji, Gani, Grčkoj, Kini i bio učesnik Svetskog prvenstva i Kupa afričkih nacija. Međutim, jedan klub mu je u srcu, a u razgovoru za B92 podelio je utiske i očekivanja pred jubilarni 150. ‘večiti derbi’.

“Od devete sam godine u Partizanu i san svakog deteta je da igra na derbiju. To je uveliko odredilo moju sudbinu kao igrača. Ja sam na prvi seniorski derbi došao veoma dobro pripremljen – kroz čitavu selekciju, od petlića, pionira i svih ostalih sekcija. Čak i skupljanje lopti na utakmicama mi je pomoglo jer sam bio aklimatizovan na atmosferu i pun stadion. I tada niste bez emocija zbog navijanja i svega što krasi derbi. Jedan sam od retkih igrača koji je bio pripremljen na atmosferu derbija i kroz mlađe kategorije. Nažalost, malo je sličnih primera za razliku od velikih klubova poput Barselone. Možda je to i razlog uspeha Barselone, što je veliki broj fudbalera potekao iz njihove škole. Partizan poslednjih godina ima mnogo prvotimaca iz svog pogona, ali oni brzo odlaze u inostranstvo. Svaki od njih ima po dva-tri derbija što je izuzetno malo”, počeo je ‘Plavi’ priču za B92.

Kao mlad je dobio priliku da debituje za Partizan, a iako naglašava da je osećaj proslave gola protiv Crvene zvezde nešto neopisivo, od samog početka razgovora insistirao je na velikom poštovanju prema najvećem rivalu i uopšte prijateljskom odnosu dva kluba.

“Rivalstvo se rađa još u mlađim kategorijama i kada postigneš gol u derbiju nema boljeg osećaja. Mislim da je onaj volej koji sam postigao u Kupu uvršten u tri najbolja gola na derbijima. Ponosan sam na svaki gol u najvećoj našoj utakmici, ali se stalno vraćam na međusobni respekt i poštovanje igrača na terenu i van njega. To se osetilo, rivalstvo nije bilo ništa manje žestoko nego danas, ali je poštovanje bilo na mnogo višem nivou. Ukoliko izađeš na derbi sa osećajem mržnje ili bilo kojim osećajem koji nije osećaj rivalstva i želje za pobedom, imaćeš pogrešan motiv”.

Kada se priključio prvom timu imao je priliku da deli svlačionicu sa jednim od najboljih igrača u istoriji kluba – Draganom Manceom. Trećeg septembra 1985. godine Mance je poginuo u saobraćajnoj nesreći jer je kasnio na trening, ali je njegovo fudbalsko umeće ostalo urezano u pamćenju budućih geracija navijača Partizana…

“Čast mi je i zadovoljstvo što sam imao priliku da igram sa Draganom Manceom. Kada se pojavio, bio je prototip modernog centarfora – imao je harizmu, brzinu, šut, osećaj za gol… On bi bio pravi naslednik sada pokojnog Slobodana Santrača koji nas je napustio pre nekoliko dana. Rođeni je strelac sa izuzetnim ljudskim karakteristikama. Desilo se to što se desilo i svima nam je mnogo žao. Bio sam na početku karijere kada smo bili saigrači i znam da je svima žao što nije imao priliku da pruži sve što je mogao. On je idol novim generacijama, svi žele da budu strelci poput njega i igrači koje će publika da pamti i voli kao što je volela Dragana Mancea”.

Možda baš u subotu, na velikom jubileju, dobijemo nekog novog heroja.

“Kao i uvek, derbi stvara nekog novog igrača i to je utakmica o kojoj se priča. Jedan od najvećih događaja u našoj zemlji, a ovo će biti 150. po redu. Smatram da će navijači i igrači, kao i svi ostali učesnici, dati doprinos kako bi duel prošao u najboljem redu i kako bismo gledali lep i dobar fudbal”.

Retko kada susret dve ekipe nije imao takmičarski značaj, ali prednost Crvene zvezde od 29 bodova i već rešeno pitanje šampiona znače nešto drugačiji ambijent pred ‘večiti derbi’.

“Fudbal je takva igra da svima daje šansu. Kada dođe derbi, treba sve zaboraviti – šta je bilo pre i šta će biti posle, i samo se treba koncentrisati na derbi jer je on nešto posebno. Ko nije igrao u ‘večitom derbiju’, teško mu je i objasniti kakav je to osećaj. Ne bih mnogo govorio o taktici i drugim problemima – treba ući u ovaj derbi dobrog raspoloženja i sa mnogo pozitivnih emocija. Svako ima šansu i zašto Partizan ne bi u subotu mogao da pobedi? Igra na svom stadionu i biće motivisan. Ja nisam neko ko može da bude realan jer je moj odnos sa Partizanom ličan i želim da pobedi. Sigurno ima svoju šansu, ni u kom slučaju podcenjujući izvanrednu sezonu Crvene zvezde prema kojoj gajim veliki respekt. Navijam za Partizan i voleo bih da trijumfuje”.

Upravo zbog toga je poznato da sezone u kojima se osvajaju titule umeju da budu nepotpune bez pobede u derbiju.

“Svako ima svoju šansu, ali ne sa tim razmišljanjem šta je bilo, šta se trenutno dešava ili šta će biti. Svaki derbi je priča i sezona za sebe. Uvek postoji ono pravilo, a važilo je i kada sam ja bio igrač – kada smo osvajali titule, a gubili derbi, postojala je mala ‘rana’ ako tako mogu da kažem. Takođe, kada nismo bili šampioni, ali pobeđivali u derbiju, osećali smo se ponosniji. Derbi je prvenstvo i priča za sebe”.

Sitaucija na tabeli umnogome određuje i pripremu za meč – ‘crveno-beli’ mogu sebi da dozvole i nešto zatvoreniju varijantu, dok će ‘crno-beli’ morati da napadnu kako bi spasli utisak katastrofalne sezone. Ipak, Stevanović smatra da taktika dvojice trenera neće igrati najznačajniju ulogu, ali i apeluje na vitešku borbu i odnos kakve ovaj događaj zaslužuje.

“Ne bih se mnogo mešao u taktiku, svako ima svoju priču, ali će ona malo toga da odluči. Ponavljam, emocije su izuzetno važne i derbi će dobiti ona ekipa koja uđe sa više strasti. To će biti najveća taktika – neko ko bude više želeo, ko bude bolje pripremljen, onaj tim koji bude imao više iskusnijih igrača u derbijima… Sve to može da odluči. Sistemi igre su samo jedan udarac i predstavljaju početni raspored igrača na terenu. Taktiku čine i emocije, samopouzdanje, hrabrost. Jedino što ne smeju da dozvole jeste da ‘organizuju’ derbi. Moraju biti na nivou sa etičke tačke gledišta jer smo svedoci da poslednjih godina svi imaju više učešća u derbiju od samih igrača na terenu. Nadam se da se u subotu to neće desiti i da će se više pričati o fudbalu, lepim potezima i golovima, a manje o tim sporednim stvarima. Namerno neću da ih imenujem – svi znaju o čemu se radi”.

Kada je taktika u pitanju, Goran je imao prilike da ih sluša od svojih trenera, upija dok je bio pomoćnik, a onda i osmišljava u sezoni 2009-2010. kada je kao šef stručnog štaba vodio tim iz Humske. U trenerskoj karijeri izdvaja se jedna utakmica…

Krajem novembra 2009. Partizan je u gostima savladao Zvezdu sa 2:1, strelci su bili Dijara i Kleo u meču koji su obeležile Stevanovićeve izmene koje su naišle na veliko interesovanje sportske javnosti.

“Ogromna je razlika, u to nema sumnje. Mnogo je lakše biti igrač, to je sada već fraza, ali je istinita i ne treba bežati od nje. Kada si trener, utičeš samo pored terena i dok traje igra, ali nemaš mogućnost da reaguješ kada se nešto konkretno desi. Nije to odbojka, vaterpolo i košarka gde možeš da tražiš tajm-aut i momentalno rešavaš problem jer i za to vreme može da počne da se dešava nešto drugo. Priprema utakmice je nešto mnogo teže. Imao sam sreće da pobedimo na ‘Marakani’ u derbiju koji se prepričavao. Ostali smo sa desetoricom igrača, napravio sam poprilično čudnu izmenu – izveo sam Dijaru, iako smo imali igrača manje. To je bilo dosta komentarisano. Na takvim primerima dobiješ ‘ličnu kartu’ kao igrač i kao trener koja te prati kroz karijeru”.

49-godišnji stručnjak iz Sremske Mitrovice imao je priliku da oseti nešto što i igrači ne mogu, a to je kako funkcioniše klub tokom nedelje derbija. Fudbaleri su obično koncentrisani na pripremu, ali se treneri ti koji se susreću sa članovima uprave i znaju organizaciju čitavog događaja.

“U Partizanu i Crvenoj zvezdi je nemoguće raditi bez pritiska. Ko nije navikao na to, bolje i da se ne prihvata posla. Stalno se traže samo pobede i trofeji. Klubovi žive od uspeha i navikli su na to, nastali su na tim principima. Sigurno je da je pritisak veći na derbijima, ali mi se nekako čini da su u nedelji pre derbija klubovi najorganizovaniji. Tada, možda više nego ikad, svako radi svoj posao i želi da doprinese na najbolji način. Svako želi da doprinese stvaranju pobedničkog ambijenta i dobrog rezultata. Ako mogu slikovito da objasnim, derbi je kao svaka teška situacija u društvu, poput bombardovanja 1999. Tada su se svi skupili zbog jednog cilja i tako je u srpskim klubovima. Kada su u pitanju, nazovimo slabije utakmice, svi misle ‘lako ćemo’. Koliko god nosio pritiska, kada je derbi, klubovi funkcionišu u najboljoj i najradnijioj atmosferi atmosferi”.

Možemo li onda da kažemo da derbi ujedinjuje klubove?

“Svakako, ujedinjuje klubove. Zato od početka insistiram na sportskom aspektu”.

Znači, prisustvovali ste i nekim nesportskim situacijama?

“Bila je jedna situacija pred taj derbi koji smo dobili 2:1. Igrači se pred izlazak na teren skupljaju u tunelu i tu je prvi kontakt među njima. Ne znam šta su tada govorili jedni drugima, ali nije ličilo na bilo šta što je fudbalsko. Tada mi je čitava igračka karijera prošla pred očima i setio sam se kako smo mi maltene zagrljeni izlazili na teren i želeli sreću jedni drugima. Sada je aktuelno vulgarno ponašanje i rečnik koji ne pripada i ne priliči igračima. Nadam se da će u subotu igrači i navijači dati doprinos da derbi opravda svoj naziv i ostane svetkovina srpskog fudbala koju će svi dolaziti da gledaju”.

Nikola Đukić (NikolaDjukic43)