Žigić za B92: Šta će mi snimci, takva sećanja ne blede

Ipak, Nikola Žigić bio je uporan i nagrada je došla – sada ima 35 godina, iza njega je istaknuta klupska i profesionalna karijera, a tokom četiri godine u Crvenoj zvezdi (2002-2006) ostao je zauvek u mislima onima kojima su crveno-bele boje pri srcu.

Žigić je dao golčinu Romi, tresao je mreže nogom, glavom, u Evropi i u domaćem prvenstvu, ali samo njegov prvi derbi bio je dovoljan da postane i ostane idol ’severa’.

“Kako se ne bih sećao toga? Bilo je fenomenalno, pobedili smo Partizan sa 3:0 na Marakani, dao sam dva gola. Pre utakmice je bio malo čudan osećaj, ali otvorilo nam se lepo. Oni su igrali Ligu šampiona i bili su stvarno dobri, ali mi smo bili skroz koncentrisani na ligu, u odličnoj smo formi bili i naleteli su nam u pravom trenutku. Sećam se da je to bila baš timska, zajednička pobeda, ja sam imao čast i sreću da sam postigao dva gola“, počinje Žigić za B92.

Golove je proslavljao tako što je oponašao šut u košarci.

“To sam odgovorio Lotaru (Mateusu, treneru Partizana) na šalu da će zvati svog prijatelja Divca da me čuva. Lepe uspomene, rado se toga sećam – ne moram ponovo ni da gledam te momente jer takva sećanja ne blede“.

Bivši Zvezdin centarfor ističe da je derbi nepredvidljiv jer su emocije drugačije u odnosu na druge okršaje.

“Svaki derbi je posebna priča i zavisi od mnogo faktora šta će se desiti – forma, mesto na tabeli, navijači, velika je razlika igraš li kod kuće ili na strani. To su detalji koji utiču na svakog igrača, ali on mora da ostane imun na publiku – grmelo je i protiv Rozenborga, pa nismo prošli, grmelo je i protiv Odenzea, pa smo jedva prošli... Kažem, svaka utakmica je nešto novo, ali svakako je potpuno drugačiji osećaj igrati derbi u poređenju sa bilo čime drugim“, kaže 35-godišnji Žigić.

Sa ’večitim’ rivalom Nikola je vodio brojne bitke, ali nijednom teren nije napustio pognute glave.

“Najteže su mi pale eliminacije od Rozenborga i Strazbura, a derbi nijedan nisam izgubio. Na to sam ponosan, kao što sam ponosan i na svaku svoju utakmicu i na sve što sam postigao u karijeri. Svaka te utakmica veže, iz svake ti ostane neki detalj, ali taj derbi (3:0) nešto je posebno u mom srcu – bila mi je prva godina u Zvezdi, kolale su i neke priče u pripremama.... Nije moglo da bude bolje“.

Navijači Partizana ne pamte Žigića po lepom, ali samo zbog golova koje je davao njihovom voljenom klubu, nikako zbog ponašanja na terenu.

“Nikada nisam imao nikakav sukob – i sa Baticom i sa Nišom Saveljićem sam vodio duele, ali fer i sportski do kraja. Meni je bilo drago što sam mogao da igram protiv njih, oni su izvrsni fudbaleri i bilo je teško nadmetati se sa njima u tom periodu posle prve sezone u Zvezdi. I Kralj je bio fenomenalan, nekoliko puta mi je odbranio nemoguće“.

Dušan Basta rekao nam je da nije mogao da spava posle derbija, ali sa Nikolom nije takav slučaj.

“To sve zavisi od čoveka. Ja sam spavao lepo i pre i posle svakog derbija. Nismo nikada posebno slavili pobedu u derbiju, to su bila samo nova tri boda ipak, slavi se na kraju kada se nešto osvoji“.

Posle je nosio dres Rasing Santandera, Valensije i Birmingema, ali nijedan od tamošnjih derbija ne može da se poredi sa beogradskim.

“U Santanderu je najveća frka kad dođu Atletik Bilbao ili Sporting Hihon, Valensijin gradski rival je Levante, a u Birmingemu su posebni dueli sa Aston Vilom. Svi su različiti, ali nijedan ne može da se poredi sa večitim derbijem. Nigde se ne piše kao o derbiju Zvezde i Partizana, ipak su to zvučnija imena od ovih derbija u kojima sam kasnije učestvovao“, zaključio je Žigić za B92.

Saša Ozmo (@ozmo_sasa)