Ronaldo, jedan jedini

Da, Pele ima tri titule prvaka sveta, Zuba dve od kojih ga je jednom 'častio' Zagalo, nagovorivši Pareiru da ga vodi na SP 1994. godine.

Verovatno će ga Miroslav Klose prestići ili bar stići na ovom prvenstvu, Zubinih 15 golova u Francuskoj, Južnoj Koreji i Japanu nisu nedostižni.

I nije bio najmlađi strelac, najmlađi pobednik, pre ili kasnije će ga neko 'skinuti' sa svih prvih mesta svih mogućih lista...

Nebitno.

Pelea, osim sa snimaka, ne pamtim, Maradonu i Zidana sam gledao, kada bi me neko naterao da biram najboljeg, ne bi bilo lako. Ali se najbolji ne bira na osnovu broja golova, pobeda, titula, to je prosto stvar ukusa. Dakle, Ronaldo.

Rođen je 1976. godine u Riju, kao dete bio, kažu, nemoguć, a nije stigao do nekog od četiri velika kluba tog grada jer nijedan nije bio zainteresovan da mu plati autobusku kartu da bi došao na probu.

I prva stanica je bio Sao Kristovao, dovoljno dobro je igrao da bi stigao poziv Kruzeira i sve je krenulo kako treba...



Postigao je 57 golova na 59 utakmica i, još maloletan, dobio poziv u reprezentaciju Brazila za Svetsko prvenstvo. Bilo je protivnika i velikih znalaca fudbala koji su tvrdili da je tako nešto smetnja mladom igraču u razvoju. Možda su bili u pravu, malo je i postigao koliko je sjajan igrač bio.

Istog leta kada je postao prvak sveta postao je i igrač PSV Ajndhovena. Fenomen je u Evropu stigao za nešto više od četiri milona funti (da se ne vraćamo na guldene ili nemačke marke) i uspeo da postigne 66 golova na 70 utakmica... I drugoj sezoni u Ajndhovenu je, da ne bude zabune, bio povređen, bilo bi golova i više.

Nije doneo titulu svom klubu, Ajaks je bio bolji, a Ronalda su pobedili napadači kluba iz Amsterdama. Ruku na srce, Klajvert i Litmanen poštigli su dva gola više od Zube. Zajedno...

Otišao je u Barselonu i nije bio loš. Dao je 47 golova u debitantskoj sezoni, bio prvi strelac Primere, osvojio Kup Kralja i Superkup, Kup UEFA i osvojio Zlatnu loptu.

Jedan od golova koji se pamte postigao je u Španiji, Kompostela je klub koji je ostao zapamćen po majstoriji čoveka koji je uveliko bio poznat po nadimku – Fenomen.



Španci su pisali da je 'isuviše dobar za Primeru', sledeća stanica bio je Inter. Postigao je 39 golova te sezone i na SP u Francuskoj stigao kao apsolutno prva zvezda.

Imao je 21 godinu i doveo je četvorostrukog prvaka sveta do finala. Usledila je noć koja će ostati misterija svih misterija fudbala. Nije mu bilo dobro pred finale, imao je glavobolje, povraćao je, nije hteo da igra, dopingovan, nije smeo, ucenjen, gotov, nezreo... Više se ne sećam svih objašnjenja i 'objašnjenja', nedostajali su samo vanzemaljci.

A Brazilu je na terenu nedostajao on. Igrao je, kao da nije, Zizu je plesao, a Francuska postala prvak sveta. Ne mogu da se setim da mi je nekada bilo toliko žao nekog sportiste kao Ronalda tada.

Niko nije znao šta se desilo, a svi su bili tako sigurni da je kriv. Kao da su ga prokleli.

Dugo, dugo ništa nije bilo dobro. Igrao je za Inter, postizao golove, a u proleće 2000. godine stigla je strašna povreda.



Ne želim da se sećam prognoza da je gotovo i da više neće igrati, još manje dugih godinu i po dana bez njega. Svako ko zna fudbal znao je da na sceni nema najvećeg majstora tog vremena...

A onda je došla pravda. Velika sportska pravda. Došao je na SP 2002. rovit, prokazan kao neko ko ne može da završi posao, deblji nego ranije i sa, čast Valderami i brojnim asovoma sedamdesetih, najgroznijom frizurom ikada viđenom na fudbalskoj sceni.

I pogađao, od prve utakmice do polufinala sa Turskom, iz kolena, onako kako samo najveći majstori smeju i da pokušaju.

I u finalu, dva puta, da Kan postane najbolji igrač prvenstva kao slaba uteha svima koji nisu želeli da Zuba trijumfuje. A pobedio je, sve kritičare, sumnjičave, zle...

Možda je grešio u karijeri, svakako je bio gojazniji od ozbiljnih igrača, možda je morao više. Jeste bio manje ozbiljan čak i od većine zemljaka. Te noći u Jokohami zaslužio je da ga svi gledaju samo sa divljenjem.



Nije bio kraj, ostalo je još u njegovim nogama snage za transfer u Real od skoro 50 miliona evra, sto i kusur golova za Kraljevski klub, još jedan nastup na Svetskom prvenstvu, 2006. godine.

I za jednu spektakularnu noć na Old Trafordu, dao je tri gola Junajtedu.

Ipak, išlo je sve teže, Real je doveo Van Nistelroja, Zuba otišao u Milan ali se tamo lečio i gojio. Malo je fudbala odigrao.

Poslednja epizoda u Korintijansu skoro da je bila žalosna, neću o njoj.

Nije ni neka silna statistika neophodna za kraj, 490 seniorskih golova, više od 700 utakmica.

Beta/AP

Dva puta je bio prvak sveta, tri puta najbolji fudbaler sveta, osvajao je Kopa Amerika, Kup konfederacija, klupske trofeje u Brazilu, Holandiji, Italiji i Španiji, bio najbolji strelac skoro svih takmičenja u kojima je učestvovao.

A mogao je mnogo više. Eto, zbog toga je najveći...