2002: Ronaldinjo, Rivaldo, Ronaldo i Boginja

Posle ovog razgovora, četvrtog juna 2002. godine oko pola osam ujutru, mojoj dragoj majci postalo je jasno koliko je moj odnos sa fudbalom poseban. Tako je ostalo i do danas. Ljubav prema najvažnijoj sporednoj stvari na svetu dovela me je do posla o kojem sam maštao, kada već nisam uspeo da postanem rasni špic ili barem baždareni zadnji vezni.

Prvi Mundijal koga se sećam, ruku na srce kroz maglu, bio je onaj u Sjedinjenim Državama. Prve faze, kao i početka druge slabo, ali su mi zato mečevi četvrtfinala pa nadalje ostali urezani u pamćenje. Pomislio sam, ko će da čeka četiri godine?

Usledila je Francuska, moj prvi Šampionat koji pamtim od prve do poslednje sekunde. Iako sam sa oduševljenjem pratio svaki meč, u ustima mi je ostao gorak ukus – posle poraza mog idola Ronalda i Selesaa u finalu od strane domaćina. Nije da nisam voleo Zidana, koga uz Ronaldinja i spomenutog gospodina smatram najvećim fudbalerima koje sam gledao, i drugove, ali, nekako, nisam mogao da prežalim da `Debeli' nije osvojio Boginju, Sa terena, a ne klupe kao '94.

Logično, praksu nisam menjao ni za prvi Šampionat u Aziji – Japanu i Južnoj Koreji. Počelo je poslednjeg dana maja, šokantnim porazom aktuelnih vladara Francuza od strane Senegalaca, a završilo se na najbolji mogući način. Luis Nazario Ronaldo da Lima matirao je Nemce, ušao u istoriju i `povukao' Selesao sa sobom. Ali, krenimo redom…

Ispostaviće se da je to bio poslednji put da su Brazilci zaigrali `sambu', igrali tehnični savršen a opet predivan fudbal i okitili se petom titulom prvaka sveta. Ipak, ništa nije ukazivalo da će uspeh od pre osam godina biti ponovljen. Put kroz kvalifikacije bio je jedan od najtraumatičnijih za stanovnike zemlje kafe i fudbala. Isti čovek koji ih predvodi i sada, Luis Felipe Skolari preuzeo je ekipu nepunih godinu dana pre starta Mundijala. Ekipu koja se u tom trenutku nalazila ispod mesta koje vodi barem u baraž. Nije Selesao briljirao ni posle promene selektora, ali je uz dosta muka i sa tri boda viška uspeo da se domogne puta na Daleki Istok.

Problemi su se nastavili i pred sâm početak završnog turnira, kada je Emerson povredio rame na treningu, pa je kao njegova zamena pozvan Rikardinjo. Brazilci nisu bili ubedljivi na startu, kada su tek posle preokreta savladali Tursku (2:1), ali su ubedljivim trijumfima protiv Kine (4:0) i Kostarike (5:2) popravili utisak i obezbedili čelnu poziciju u grupi.

Realno gledano, ništa manje se nije ni očekivalo od ekipe čiji su članovi Ronaldinjo, Rivaldo i Ronaldo. Selektor Skolari se odlučio za formaciju sa tri centralna beka. Za suštu defanzivu bili su zaduženi Lusio i Roke Žunior, dok je Edmilson vrlo često pratio ritam ofanzivaca, provodivši većinu vremena praktično u vezi – kao podrška Žilbertu Silvi. Bokovi su bili povereni kapitenu Kafuu, odnosno legendarnom Robertu Karlosu. Prednost među stativa, u odnosu na Didu, dobio je takođe legendarni golman Palmeirasa - Markos.

U borbi za četvrtinu finala sastali su se sa Belgijancima. Sadašnji selektor `Đavola' silno je namučio Markosa, uspeo da postigne i pogodak, ali je on poništen zbog diskutabilnog faula u skoku. Selesao opet ništa nije igrao gotovo sat vremena, ali, kao i u grupnoj fazi, magični trio je bio taj koji je pravio razliku. Najpre je Rivaldo u 67. minutu, posle fenomenalnog centaršuta Dinja spoljnom, divno primio loptu na grudi, prebacio je na levu nogu i poslao iz voleja u desni ugao. Mogli su Belgijanci ubrzo do izjednačenja, ali je Markos nastavio da briljira, da bi tačku na trijumf i prolaz među osam najboljih stavio Ronaldo, na asistenciju strelca prvog gola.

Još i pre meča sa Belgijom bilo je jasno da će Brazilci jedini pravi test do meča za titulu imati upravo u četvrtfinalu - protiv Engleza.

I opet je loše počelo. Heski je posalo dugu loptu ka Majklu Ovenu, Lusio je uštopovao napadaču `Gordog Albiona', a ovaj je samo prebacio preko Markosa. Brazilci su zaigrali agesivnije na sredini, ali nisu uspevali da pogode gol Dejvida Simana. Ipak, u jednom od poslednjih napada, Ronaldinjo vara nekoliko čuvara i proigrava RIvalda za 1:1 pred odlazak na odmor. Već posle pet minuta nastavka prisustvovali smo istoriji. Skols je napravio nepotreban faul na 35 metara desno iskosa, a Ronaldinjo uzeo loptu. Verovatno je ceo svet očekivao centaršut, uključujući i golmana Arsenala, ali je `srećni dečko' to malo drugačije zamislio…

Poslednja prepreka pre velikog finala bila je Turska, koja je posle 64 godine odsustva sa Mundijala stigla do fenomenalnog trećeg mesta. Turci su prvi zapretili, ali je Brazil brzo preuzeo kontrolu i počeo da stvara šansu za šansom. Međutim, nisu uspeli da savladaju odličnog Ruštua Redžbera sve do 49. minuta – kada nas je Ronaldo još jednom podsetio zašto se smatra jednim od najvećih. Rutinski je sačuvao loptu pored četvorice čuvara i majstorski pogodio dalju malu mrežicu za treće uzastopno finale Brazila.



Tamo su ih čekali Nemci, koji su i sami sebe iznenadili dokle su stigli, koji su izbacili jednog od domaćina u polufinalu - Korejce. Brazilci su znali kakvu priliku imaju i nisu želeli da je propuste, pa `Panceri' nisu imali drugi izbor nego da se brane. Prvo poluvreme obeležio je duel najboljeg strelca šampionata Ronalda i najboljeg golmana najveće smotre fudbala Olivera Kana, koji je pripao čuvaru mreže Nemaca. Čuveni golman Bajerna branio je bukvalno sve u prvih 45 minuta.

Elfi su se otvorili u nastavku, a malo je nedostajalo da Oliver Nojvil ponovi čuvenu `kiflu' Roberta Karlosa – ali se isprečila stativa. Kako to obično biva, junak postaje tragičar. RIvaldo je zapretio iz daljine, Kan loše intervenisao, a `Zuba' ćušnuo loptu u mrežu. Nemci nisu uspeli da se oporave, da bi Ronaldo deset minuta kasnije stavio tačku na I.



Odlično je ispratio akciju saigrača, znalački plasirao loptu u dalji ugao gola Kana za svoj osmi pogodak, donevši narodu Brazila petu Boginju, a sebi mesto među besmrtnicima. Četiri godine kasnije rastužio je još jednog Nemca i to u njegovoj domovini. Stigao je do cifre od ukupno 15 golova na Mundijalima, jedan više od čuvenog Gerda Milera. Priliku da 'osveti' svog zemljaka imaće Miroslav Klose, kome nedostaje samo jedan pogodak da se izjednači sa 'Zubom'.

Prvaci sveta: Markos, Kafu, Lusio, Roke Žunior, Edmilson, Roberto Karlos, Rikardinjo, Žilberto Silva, Ronaldo, Rivaldo, Ronaldinjo, Dida, Beleti, Andreson Polga, Kleberson, Žunior, Denilson, Vampeta, Juninjo Paulista, Edilson, Luizao, Rožerio Seni, Kaka.



Za kraj, osvrnimo se šta je Šampionat u Japanu i Južnoj Koreji ostavio fudbalu. Prvi, a kako stvari stoje i jedini, put su Mundijal ogranizovale dve države, a učešće je izborila rekordnih 199 učesnika. Takođe, po prvi put se dogodilo da aktuelni prvaci sveta ne prođe u drugu fazu, jer su Francuzi završili kao poslednji u konkurenciji Senegala, Danske i Urugvaja bezt postignutog pogotka. Senzaciju je napravila Južna Koreja, ulaskom u polufinale, dok je svoje mesto u istoriji izborio i Hakan Šukur. On je upravo u meču za treće mesto postigao gol već u 17 sekundi, postavivši novi rekord za najbrži pogodak.

Turnir na Dalekom istoku nije doneo previše spektakularnih mečeva, ali je opet uspeo da održi večni duh Mundijala...