Najbolji kik-bokseri "rastu" kraj Dunava FOTO/VIDEO

Dva Aleksandra – Konovalov (26) i Menković (24) su blago srpskog kik-boksa, a treniraju zajedno u Smederevu, po dva-tri puta dnevno.

Pod budnim okom Dejana Pavića (47), glavnog trenera reprezentacije u discipline lou-kik, koji je prošle godine u Sarajevu na Svetskom prvenstvu proglašen za najboljeg stručnjaka na planeti

"Aca i Menka su blago ovog sporta, velika je privilegija raditi s takvim momcima", kaže Pavić, "Znate li vi da sam ja stajao Konovalovu u uglu kada je nastupao za reprezentaciju Srbije na svetskim i evropskim prvenstvima od 2010. godine i da nismo izgubili nijedan meč? I znate li da Menković nema poraz u Srbiji, nijedan, nikada? Da je jedini prošle godine došao do svetskog trona pobedivši svih pet mečeva, od šesnaestine finala?!"

A onda anegdota...

"Bio sam jednom uz Menku, Aca na drugom ringu gubi rundu i po. Menković isprebija svog rivala, brže odem kod Konovalova u ugao. On preokrene, pobedi. Imamo neku zajedničku hemiju, zato i vole da im ja stojim u uglu. Oni su čudo, i dalje kod njih postoji volja za svaki udarac, trening, meč, bez obzira što su najbolji na svetu!"

Već dugo vremena je Konovalov simbol srpskog i svetskog kik boksa. Više od 300 pobeda i samo šest poraza u 17 godina dugoj karijeri. Svestan je svojih uspeha, ali ne hoda po oblacima. Ima cilj...

"Tačnije, dva cilja: Da se oprobam u "Gloriju", najjačoj svetskoj kik boks organizaciji, i da još jednom pokorim planetu i tako postanem najbolji srpski borac ikada", otkrio nam je Konovalov.

Prisetio se i svojih početaka.

"Moj pokojni otac Dejan Konovalov, koji je imao preko 300 mečeva u boksu, uvek je u isto vreme odlazio negde iz kuće. Dugo sam ga pitao gde ide, sve dok jednom nije izustio: 'Ideš sa mnom'. Odveo me je na trening koji je držao. Imao sam devet godina. Tada sam mu odmah tražio da trčkaram i udaram sa ostalim klincima. Posle treninga mi je rekao: 'Sad nema nazad, mali, ili hoćeš ili nećeš da postaneš najbolji'. Prvi put sam ušao u ring sa deset godina i samo 28 kilograma. Izgubio sam. Sve posle toga je postalo istorija! Ove titule posvećujem njemu i svojoj porodici, koja me maksimalno podržava. Voleo bih da mi se sin Viktor bavi kik-boksom, ovo je pravi muški sport"

A za Menku trener Pavić teško nalazi rivala za sparing. Kada smo Aleksandra pitali za skor odmah nam je bilo jasno zašto je to tako.

"Pa negde oko 90 pobeda imam, a poraza...", pogleda Menka u trenera, pa jedva nabrojaše pet na internacionalnoj sceni.

I on će, kaže, u “Glori”, ne plaši se nikog – tamo mu je i mesto.