No black Friday

Švajcarac se u danu čuda u Melburnu, provukao kroz najtanje iglene uši.

Neki dani na Grend slemu su jednostavno fascinantni, neponovljivi. Ovaj petak bio je impresivan i sadržajan, imao je svega, od spektakularih mečeva, do suza zbog oproštaja od tenisa, eliminacija favorita, pa sve do posleponoćnog trilera. O, kakav dan!

Odakle početi, gde zagrebati prvo? U to da je Srbija spala na jednu knjigu na turniru, Novaka Đokovića i da nažalost nećemo gledati srpski derbi Ducija Lajovića i Novaka u osmini? Ili od kraja i šokantnog trilera Džona Milmana i Rodžera Federera?

Pisati opširno o jednoj rutinskoj pobedi šampiona Novaka Đokovića bilo bi suviše – Novak je na svom standardnom putu, ne obazire se na prepreke, a Jošihito Nišioka mu je bio slobodno se može reći, bio kao sparing partner. Tu da ga trenira, nemoćan da mu rezultatski naudi.

I sve je kod Novaka u tom impresivnom tonu, posebno servis kojim ređa sve veći broj lakih poena. Crta po terenu, tri prepreke je preskočio u nedelju ga čeka i četvrta, žilavi Dijego Švarcman.

On je do Novaka stigao preko Dušana Lajovića, neočekivano u tri seta, posebno ako se ima u vidu da su ovde pre dve godine igrali u pet setova na samom startu turnira.

Photo by Cameron Spencer/Getty Images

Šta da vam kažem, videli ste i sami sve. Nekada možete da igrate sjajno, ali da ne dobijete meč. Najgore je kada pokušavate da se vratite i nadomak ste toga, a onda vas greška sudije prosto pokosi.

Bio je to slučaj u susretu trećeg kola između Dušana Lajovića i Dijega Švarcmana. I opet se, kao i pre dve godine na startu turnira, kada su igrali pet setova, završilo – kontraverzom.

Šta te sudije imaju protiv tako divno vaspitanog mladića, koji ni u momentima , kada bi Nik Kirijos napravio krš i lom na terenu i ušao u klinč sa sudijom, pokazao da ima ogroman prag tolerancije i razumevanja.

Ne želim ništa da oduzmem od pobede Argentinca, ali može li iko da tvrdi da se nešto ne bi promenilo da je kojim slučajem sudija Keli Tomson ispravo presudila i dodelila Lajoviću poen na set lopti (6:5), kada je iz servisa pogodio očiglednu liniju?

Videlo se to sa svemirke stanice “Mir”, a kamoli ne sa sudijske stilice, ali Tomsonova se stisla, ponovila poen jer je verovala da je oglašavanje linijskog sudije uticalo na to da Švarcman ne vrati loptu.

Argentinac nije sebi želeo da odmogne na set lopti za protivnika, pa je prećutao svoju nemoć, a Dušan je izgubio taj-brejk i meč i tako završio jednu sjajnu januarsku epizodu u Australiji.

Duci može nazad u Beograd uzdignute glave, a na Novaku je da u nedelju osveti prijatelja i pokaže Švarcmanu ko je gazda na terenu. Ne kažem da će biti jednostavno, sa borbenim Argentincem uvek se igra na strast, do poslednjeg poena, jer za njega nema izgubljenog.

Photo by Morgan Hancock/Getty Images

A bio je krajnji čas posle svega što se dešavalo u Federerovoj četvrtini žreba da sreća pogleda i Đokovića i da nekoliko favorita završi svoje učešće na ovom turniru.

Sada je jasno, ako sve bude radio kako treba, Novak u četvrtfinalu neće videti ni Stefanosa Cicipasa ni Roberta Bautistu Aguta, oba su završili takmičenje. Marin Čilić i Miloš Raonić koje je često pobeđivao, svakako su poželjniji protivnici, posebno jer ih je veliki broj puta pobeđivao.

Šta reći za izlete Serene Vilijams i Karoline Voznjacki? “Princeza Karo” je posle poraza od Ons Žabur iz Tunisa, rešila da okači reket o klin u 29. godini. Rasplakala se posle na terenu, tešio ju je otac, ali odluka je doneta još ranije i crta je podvučena.

Kao što je podvučena i ispod nastupa Naomi Osake, šampionke turnira od prošle godine, za koju je kobna bila mlada Koko Gof. I opet se potvrdila ona stvar koja važi posednjih godina u ženskom tenisu – nema izrazitih lidera, Serena je u valikom padu i sve dalje od izjednačenja rekorda Margaret Kort i bukvalno bilo ko može da osvoji turnir. I onda veče, ludilo u “Rod Lejver” areni, senzacionalan meč između domaćeg heroja, Džona Milmana i Rodžera Federera. Ko je posle dva onako dobra Rodžerova izdanja mogao da predvidi da će se držati za slamku protiv Milmana i biti i bukvalno na dva koraka (poena) od totalnog ambisa? Hmmm, malo ko.

Bila je to bitka izliva ljubavi na tribinama, “milnanija” vs “federeromanija”. Bitka fizički besprekorno spremnog Kvinslanđanina i momka sa Alpa koji ni sam verovatno ne zna kako je ostao na turniru.

Stadion je bio grotlo ludila, Milman je bio našpanovan, igrao je kao i njegov sadašnji trener Lejton Hjuit, radovao se onako “hjuitovski” posle mnogih poena, došao na korak do raja i novog šamara Rodžeru i onda – sve uprskao!

U nekim momentima imao sam čudesan osećaj da ne znam u stvari gde se igra, u Melburnu ili možda Bazelu? Federer je, znamo svi, odavno izbrisao sve granice, ultra je popularan gde god zakorači, ali da ogroman broj ljudi na stadionu u srcu Australije navija većinski za Švajcarca, to stvarno zaslužuje posebnu priču.

Možete li zamisliti da recimo u Beogradu igraju Dušan Lajović i Rodžer Federer i da ljudi u većini navijaju za Federera? Nezamislivo, zar ne?

Dobro, neko će možda s pravom reći da sport ne poznaje granice i da tako i treba da bude, jer se navija za sportistu, ne za zemlju iz koje dolazi, što je naročito izraženo u sportu kao što je tenis, individualnom do gole koske.

Photo by Clive Brunskill/Getty Images

Ipak, talasi podrške su se sudarali u vazduhu iznad koloseuma “Lejvera”, nad kojim su samo kružila jata galebova. Čas je gorelo za Rodžera, čas za “Vodeničara” (Milmana). Od kakvog je materijala Džon kada je onako dobar meč odigrao, ali šta onda reći za Rodžera?

U noći kada ga nijedan udarac, pa ni njegov bogovski servis, nisu služili kako je želeo, kada je napravio 82 neiznuđene greške (Milman 48), uspeo je nekako da pobedi i prođe dalje, u osminu finala.

Milman će imati noćne more, imao je 8:4 u super taj-brejku seta odluke, kolege iz brojnih svetskih listova su već davale naslove o eliminaciji legendarnog Švajcarca kada se on digao iz mrtvih, bukvalno iz pepela sopstvene propasti. Šest poena u nizu, u cugu što bi se reklo, 10:8 i kraj nestvarnog meča u 50 minuta iza ponoći!

“Mama mia, Federer”, otelo se kolegi Ubaldu, na putu turnirskim šatlom do zone Južne Jare.

Stvarno, kakav tenis! A vi ako ovo čitate, znači da još nisam zaspao iako mi se satima unazad sklapaju oči. Kapci su pali do poda, ali izdržalo se. Sve zbog tenisa, sve zbog ove igre, opako otrovne. Kada vas jednom trn tog žbuna ubode, ne možete se izlečiti.

A tek je peti dan turnira i kakva ludila nam još slede u ovom vrtlogu od grada kakav je Melburn? Spremite se, biće još turbulencije.