Novaku ovo ne treba, rizikuje da bi i onima van Top 20 bilo bolje

Prvog dana Australijan opena Đoković je na stastanku Unije igrača, kao njen predsednik, predložio kolegama da se bore za veće nagradne fondove na turnirima.

"Zaradio je 100 miliona, a sad traži još", bio je prvi komentar engleskih medija. Međutim, šta je stvarno u pozadini Đokovićeve inicijative.

Upravo tih 100 miliona evra, 12 Grend slemova, sve ono što ga čini jednim od najvećih igrača svih vremena bi trebalo da bude dovoljan pokazatalj da on nije tražio taj novac zbog sebe.

Oni koji su upućeni u tematiku jasno ističu da su igrači ukazali poverenje Đokoviću kada su ga izabrali da ih predstavlja ispred ATP i on se bori upravo za njih. Za sport.

Njegova obaveza je da doprinese poboljšanju i promenama u tenisu, kako u oblasti rasporeda turnira, kalendaru, tako i kada je reč o sistemu takmičenja i finansijama. Najveći izazov je da tenis postane dugoročno održiv sportom za što je moguće više igrača.

Sa svim što mu je trenutno na ramenima, pre svega povratak posle šestomesečne pauze zbog povrede lakta, Đoković nije imao obavezu da gubi vreme, energiju, pa i svoj pomenuti novac zbog ovoga.

Ali to je ipak učinio zbog ljubavi prema sportu. Teniseri su postali savremeni gladijatori koji bez pauze obilaze svetske arene kako bi ispunili obaveze koje pred njih stavljaju organizatori turnira, sponzori.

Tu nije reč samo o ATP turnirima, već i onim nižeg ranga poput Čelendžera, Fjučersa. Tenisera ima na hiljade, tek njih nekoliko stotina ima tu privilegiju da učestvuje na najvećim turnirima, a tek njih nekoliko desetina uspevaju da se izbore za dovoljno veliki deo "kolača" koji će im obezbediti budućnost.

"Samo igrači iz samog vrha imaju dobre uslove, dok su ostali uglavnom nezadovoljni i to je nešto čega su svi svesni. Kao predsednik Saveta igrača, Novak je predložio način na koji trenutna situacija može biti rešena i unapređena. Ono što je neophodno jeste da se svi igrači ujedine, oforme sindikat i počnu više da govore o svojim pravima", otkriva izvor blizak igračima koji su prisustvovali sastanku.

Šta je sa svim ostalima koji često više ulože u dolazak na neki turnir nego što od njega zarade? Šta je sa onima kojima povrede okončaju karijeru nekad i tek po ulasku u treću deceniju života? Upravo se za njih Đoković bori.

Unija igrača trenutno nema preterano bitnu ulogu u profesionalnom tenisu. Zbog već navedenih brojnih obaveza i odgovornosti prema sponzorima i organizatorima, igrači ne uspevaju da stvore čvrstu uniju. Pre svega što je to dug proces uslovnjen drugačijim zakonima u različitim zemljama, različitim vodećim telima u sportu, drugačijim pravilima ATP, ITF...

Većina od njih neće ni videti korist od onoga za šta se izbore tokom svog profesionalnog života, posebno stariji igrači, a u tu klasu se može svrstati i Đoković. Ono za šta se on sada zalaže, doći će na red verovatno tek kad on već bude u igračkoj penziji. Kako se onda može reći da traži još novca za sebe?

Međutim, kolege su ga čule. Engleski mediji kažu da je "neprijatno iznenadio" neke od njih, među kojima Rodžera Federera i Rafaela Nadala. Ali, stvarnost je drugačija. Igrači, posebno oni nižerangirani su uzbuđeni.

Mnogima od njih novac je veliki problem jer retki imaju sponzore pa sami finansiraju putovanja, trenere, opremu, pa između ostalog i uniju.

S druge strane, oni na višim pozicijama smatraju da je Đoković vrlo hrabar što poteže ovo pitanje jer rizikuje mnogo, a dobija malo zauzvrat. Ovo je borba za budućnost, ne za sad. Borba za sve, ne za sebe.

"Top 20 igrač ima sve što im je potrebno, ali onima od pedesete pozicije i niže rangiranima nije nimalo lako. Mnogi od njih su na ivici da odustanu od tenisa i od svojih karijera zbog nedostatka finansijskih sredstava neophodnih za plaćanje putovanja, trenera, osoblja i drugih troškova. Sredstva nisu podeljena na najadekvatniji način. Prvih deset igrača dobija najviše novca, a to je ono što Novak želi da promeni na bolje i da pruži šansu za što više igrača, kako bi napravili nešto dobro u ovom sportu", dodaje izvor.