Uspon i pad Novaka Đokovića – put povratka sa mesta gde je sve i počelo

Iste te godine postao je tek osmi igrač, od kada se loptica prebacuje preko mreže, koji je kompletirao Grend Slem, pritom učinivši to na način koji nije viđen gotovo pola veka.

Kada je 29. maja na stadionu Filip Šatrije savladao Endija Marija i osvojio svoj prvi Rolan Garos stao je rame uz rame sa legendarnim Rodom Lejverom – kao tek drugi čovek koji u istom trenutku u vlasništvu ima sva četiri najveća i najznačajnija pehara, ali prvi u Open eri i prvi od kada se igra na tri različite podloge.

Ne morate da budete previše stručni kada je u pitanju 'beli sport' da bi ste znali koliko je dostignuće Novaka Đokovića veliko, uz sve dužno poštovanje prema čuvenom Australijancu.

Pored same činjenice da su mu glavni konkurenti od prvog dana Rodžer Federer i Rafael Nadal, sigurno dvojica od petorice najboljih svih vremena, uz još nekolicinu velikih šampiona, nivo tenisa iz ovog milenijuma iluzorno je porediti sa bilo kojom drugom erom, i obratno.

Ipak, da i u tenisu – kao i u životu – sve može da se promeni veoma brzo najbolje je na svojoj koži osetio upravo tridesetogodišnji Srbin.

Posle ispisivanja novih stranica istorije, ranoj eliminaciji sa Vimbldona niko nije pridavao previše značaja, delom jer je pad bio potpuno očekivan i prirodan, a delom i zbog proste činjenice da je Nole tada imao duplo više bodova nego drugi i treći na ATP listi zajedno.

Već krajem jula napravljena je sjajna uvertira novom titulom na Mastersu u Kanadi, ali onda ogroman šok i poraz već na startu Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru od Huana Martina del Potra. Đoković je u suzama napustio teren, sa mišlju da je propustio možda i najbolju priliku da osvoji jedno od svega dva odličja (Sinsinati) koja mu nedostaju.

Veliko je pitanje kako bi se stvari odvijale da je savladao Stana Vavrinku u finalu US Opena koje je usledilo, ali, isto tako, čak ni to ne bi moglo da promeni neizbežno – nešto sa čime se naš igrač 'borio' više od godinu i po dana.

Okolnosti su bile takve da je konstantnost njegovog vršnjaka iz Škotske u potpunosti došla do izražaja baš te sezone, krunisavši je pobedom protiv Novaka u poslednjem meču godine, koji je direktno odlučivao o osvajaču Završnog Mastersa i prvom mestu na svetu.

Bivalo je sve očiglednije da problem postoji, ali ga je bilo jako teško uočiti u početku, pogotovo pošto Đoković nije želeo javno da govori o tome, dok je tadašnji Novakov trener Boris Beker, ispostavilo se, nekoliko puta 'između redova' spomenuo upravo problem sa desnom rukom.

Samo nekoliko dana kasnije, dok se utisci još nisu ni slegli, Novak je izazvao pomalo i nevericu kod svojih navijača, otpustivši Nemca posle veoma uspešne, trogodišnje saradnje tokom koje je, između ostalog, osvojio tačno polovinu svojih Slemova.

Uprkos svemu, novu takmičarsku godinu otvorio je trijumfom u Dohi upravo protiv Endija, da bi na svom omiljenom turniru novu senzaciju preživeo posle 'duplog' preokreta i pobede Uzbekistanca Denisa Istomina već u drugom kolu.

Raznorazni spoljašnji i unutrašnji 'faktori' doprineli su tome da dvanaestostruki Grend Slem šampion izgubio prepoznatljivu oštrinu i 'ubilački' instinkt na terenu, pošto su počele da mu se događaju stvari koje nismo viđali ni u mnogo ranijoj fazi karijere, da bi onda usledio tektonski poremećaj.

Kao grom iz vedra neba – najbolji srpski teniser saopštio je da će zaključno sa Mastersom u Monte Karlu okončati saradnju sa kompletnim stručnim štabom – trenerom Marijanom Vajdom, kondicionim trenerom Gebhartom Fil Gričem i fizioterapeutom i kumom Miljanom Amanovićem.

Koliko god je cela situacija sa Bekerom, odnosno duhovnim guruom Pepeom Imasom, dobro razdrmala sve oko Đokovića, otpuštanje tima ljudi koji ga je u velikoj meri oblikovao od trenutka kada se probio u sam vrh daleko jače je odjeknula.

Vajda, slovački trener je uz Novaka bio još od 2006. i smatra se jednim od najzaslužnijih za to što je naš igrač postigao u narednoj deceniji, osvojivši čak 67 titula. Drugi teniser sveta u tom trenutku saopštio je da se na ovakav potez odlučio jer je smatrao da mu je potreban novi početak i nova energija, da bi ubrzo objavio da će u njegovom boksu na Rolan Garosu sedeti legendarni Andre Agasi.

Konačno, kulminacija svega onoga što se skupljalo u prethodne dve godine, pre svega na zdravstvenom planu, dogodila se na terenima 'Old England Cluba', nešto više od mesec dana posle poraza od Aleksandera Zvereva u finalu Rima, odnosno eliminacije od strane Dominika Tima u četvrtini finala Otvorenog prvenstva Francuske, a nije pomogla ni titula u Istbornu.

Momak sa Banjice bio je primoran da sredinom drugog seta odustane od borbe za plasman u polufinale nezvaničnog teniskog prvenstva sveta sa Tomašom Čehom jer je, kako je otkrio nepunih pola časa kasnije, bol u laktu dotakao tačku preko koje više nije bilo realno ići.

"Trenutno osećaj nije dobar i što duže igram i što više serviram, to je gore".

Ono što je tada bio najveći problem jeste nepostojanje tačne dijagnoze i načina na koji bi se povreda lečila. Doktori i specijalisti davali su različita mišljenja, terapije i lekovi su vremenom prestali da deluju i stanje se pogoršavalo. Osim prilikom servisa, Novak je počeo da oseća bolove i kada udara forhend, što je bio jasan znak da je vreme za pauzu.

"Bilo je priče o operaciji, ali ja ne verujem u njih. Rečeno mi je da postoji mogućnost da mi je predlože, ali dokle god reagujem na te antiinflamatorne lekove – dobro je. Ne mislim ni da je to dobro – da li neko reže i seče oruđem za operacije ili se trujem pilulama, isto mi dođe. Niti jedno spomenuto rešenje nije dobro, ali ono što je sada logičan zaključak je neka vrsta odmora. Kada bi mi neko od specijalista i ortopeda rekao da treba da odmorim i ostavim reket sa strane, to bih uradio. Međutim, niko mi nije bio jasan po tom pitanju, a konsultovao sam se sa više specijalista – što domaćih, što inostranih", jasan je bio Đoković.

Ispostavilo se da je za sve 'odgovorna' koštana modrica, nastala konstantnim i dugogodišnjim naporima prouzrokovanim takmičenjem na najvišem nivou.

Ostao je dosledan svom stavu, nije otišao 'pod nož', već je odlučio da završi sezonu. Nije se previše oglašavao u medijima, osim oporavka – slobodno vreme provodio je sa porodicom i baveći se humanitarnim radom, pre nego što je supruga Jelena početkom septembra na svet donela drugo dete, kćerkicu Taru.

Povremeno je na društevnim mrežama objavljivao kratke segmente sa treninga, ali i dalje nije otvoreno govorio o samoj povredi, kao i eventualnom povratku na teren na Australijan Openu.

Kako se godina bližila kraju tako je pojačavao ritam priprema, da bi u smiraj godine američkom 'supertreneru' dodao svežeg penzionera Radeka Šćepaneka, kondicionog trenera Marka Panikija, kao i teniskog analitičara Krega O'Šenesija.

Konkretnih informacija o stanju povrede nije bilo, zvaničan povratak najavljen je na egzibiciji u Abu Dabiju i turniru u Dohi, ali se 'crv' sumnje ponovo probudio kada je ipak otkazao učešće na Bliskom istoku jer je bol u laktu i dalje bio prisutan.

"Lakat nije još 100 odsto zdrav, ali je na nivou na kojem mogu da se takmičim, svakog dana je sve bolje. Nadam se da će biti 100% do početka turnira. Ne znam kako će se ponašati tokom turnira. Čak i da ne bude tako, posle šest meseci bez mečeva, nikad ne znaš kako će reagovati. Ne mogu mnogo toga da uradim, učinio sam sve što je u mojoj moći da budem sposoban da nastupim ovde".

Strahovalo se da ga nećemo gledati na toliko čekanom Otvorenom prvenstvu Australije, ali je onda usledila egzibicija u Kujongu i sjajna partija protiv Tima (6:1, 6:4) za veliku radost svih ljubitelja tenisa i svojevrsnu potvrdu povratka velikog šampiona.

Pored veoma sigurne partije protiv Austrijanca, ono što je bilo primetno 'na prvu lopticu' jeste to da su Novakovi udarci bili 'veoma' čisti, da je agresivnost prisutna u gotovo svakom poenu, ali se ipak jedna stvar posebno isticala – promena tehnike servisa.

Sada je pokret rukom kojom drži reket značajno kraći prilikom izbacivanja loptice u vazduh, dok se ni leđima ne naginje unazad više toliko kao ranije, a i 'naskok' je takođe kraći. Promene tehničkih detalja nisu nikakva novina za našeg igrača, iako je ovo gotovo sigurno iznuđeno rešenje.

Ipak, protiv Dominika je novi početni udarac dobro funkcionisao, s tim da je druga serva bila nešto slabija nego inače. Svakako treba sačekati da prođe određeno vreme kako bi se dao konačan sud o svrsishodnosti i učinkovitosti nove tehnike, ali je najvažnije da Novak bez ikakvih bolova može da se takmiči pošto je upravo prilikom započinjanja poena bol bio najintenzivniji.

"Da, najviše je bolelo dok serviram. Samo tada. Servis je najvažniji udarac za mene. Zbog toga sam morao da napravim prilagođavanja. Pokreti prilikom servisa nisu potpuno drugačiji nego pre, ali i najmanje promene prave veliku mentalnu razliku. Bilo mi je potrebno vreme da se naviknem na te promene, razumem šta je dobro, a šta ne za mene. Mnogo sam trenirao, ali sam zaista mogao da isprobam samo na Kujong turniru. Zadovoljan sam novim pokretom servisa, ne želim da kažem novim servisom, ali novim pokretom. To su neke korekcije, unapređenje tehnike što mi dozvoljava efikasniji servis, ali i da smanjim pritisak na lakat".

Druga vidljiva promena možda i ne deluje toliko važno, ali i te kako ima uticaj na bilo kog sportistu jer je obuća, uz reket, drugi najvažniji deo opreme. Posle svih promena odlučio je i da patike budu nove, pa je svoj model 'Adidas Baricade' zamenio specijalizovanim modelom japanske kompanije 'Asics', čije je postao novo zaštitno lice.

Kako je sve novo, ni situacija u kojoj se našao pred žreb nije bila ništa drugačija – pošto je posle mnogo vremena u žreb jednog Slema ušao kao tek 14. nosilac, pa je već u četvrtoj rundi mogao da igra sa nekim od dva večita rivala.

Imajući sve u vidu može se reći da je dobro prošao prilikom izvlačenja puta ka velikom finalu jer je sa Rodžerom duel moguć tek u polufinalu, dok je Rafa na drugoj strani 'kostura'.

Daleko od toga da ga čeka lak put do, pre svega, druge nedelje turnira u Melburnu, ali isto tako mora da bude zadovoljan žrebom. Prva prepreka biće mu iskusni Amerikanac Donald Jang, nege oko tri časa posle ponoći u noći između ponedeljka i utorka, koga je savladao oba puta u dosadašnjim mečevima, a poslednji put prošle sezone u četvrtini finala Istborna.

U drugoj rundi mogao bi da ga sačeka uvek neugodni Gael Monfis, lucidni Francuz protiv koga ima rekordnih četrnaest trijumfa iz isto toliko okršaja. Ukoliko sve bude išlo po planu, naredni projektovani suparnik bio bi mu Španac Albert Ramos-Vinjolas, a onda mlađani Nemac Aleksander Zverev, odnosno nekoliko puta spominjani Tim.

Međutim, kao što smo nekoliko puta i isticali kroz tekst, ukoliko Novak Đoković bude bio zdrav i u mogućnosti da igra svoj najbolji tenis potpuno je nebitno ko će biti s druge strane mreže.

Možda je upravo mesto gde je po prvi put podigao jedan od četiri najvažnija pehara pre tačno deceniju, mesto gde će početi novi uspon ka tronu jednog od najvećih igrača koji je ova igra ikada videla, dok istovremeno deluje da je faktor, koji je toliko puta bio presudan za njegov životni put, ponovo tu – u njegovoj glavi.

"Želim da pobedim na svakom meču i na kraju da osvojim titulu" -- Novak Đoković

Nemanja Đorđević (@ElGrandeDiego)