Rafael Nadal – 'prokleta' kolena i san o magičnom broju XX

Samo nekoliko meseci kasnije, i tutula u Barseloni, odnosno Monte Karlu, morao je da se povuče sa njemu omiljenog Grend Slema – Rolan Garosa, zbog kidanja tetive levog ručnog zgloba.

Usledila je nova, duža pauza, koju su uporedo pratili i hronični problemi sa kolenima, pa je – poput Rodžera Federera – i za njega vladalo opšte mišljenje da je završio sa ozbiljnim tenisom.

Pored činjenice da je pet godina mlađi od velikog rivala, njegovi problemi sa povredama bili su daleko kompleksniji od Švajcarčevih, dok je psihološki efekat, pojačan nadrealnom dominacijom Novaka Đokovića, samo produbljivao krizu kod velikog borca i rođenog šampiona.

Iako deluje kao najobičnija floskula, sintagma "rođeni šampion" nikako nije to kada stoji pored njegovog imena.

Jer, Rafael Nadal u prvi od četiri najveća turnira u godini ulazi kao prvi teniser sveta i jedan od dva glavna favorita za pehar koji mu je zamalo izmakao prošle godine, porazom upravo od Rodžera u velikom finalu Melburna.

Tridesetjednogišnji momak iz Manakora je 2017. po treći put u karijeri napravio veliki povratak na čelo karavana najboljih tenisera današnjice, a četvrti od kada je postao profesionalac.

Posle izgubljena tri finala i nekoliko neočekivanih eliminacija, osvojio je Masterse u Kneževini, Barseloni i Madridu, ali je to bila samo najava onoga što sledi.

'Bik sa Maljorke' postao je 29. maja prvi igrač u istoriji 'belog sporta' koji je jedan Slem osvojio deset puta, prepustivši u odlučujućoj borbi u Bulonjskoj šumi samo pet gemova Stanu Vavrinki u svom desetom finalu.

Međutim, kada su svi očekivali potpuni povratak onog starog Rafe, za koga nijedna loptica nije izgubljena i nijedan ugao nemoguć za pronalaženje putanje do vinera, Žil Miler ponovio je senzaciju iz 2005. godine.

Koliko god da Nadalu najmanje leži trava, podloga na kojoj rivali van samog vrha imaju najviše šanse da ga savladaju, eliminacija dvostrukog šampiona Vimbldona u borbi za četvrtinu finala od strane Luksemburžaina svakako je bila šok.

Iako nije želeo javno da govori o tome, bilo je evidentno da telo još uvek ne može da isprati sve što um zamisli i na šta je inače navikao, pa nije previše očajavao ni posle poraza od mlađanog Denisa Šapovalova u drugoj rundi na narednom Mastersu.

Sada je on bio taj koji je pametno birao trenutak kada treba da pruži apsolutni maksimum, a i zvanični povratak na prvu poziciju pred start takmičenja na US Openu sigurno je pozitivno uticao na njega. Bez Novaka Đokovića u glavom žrebu, između ostalih, sve do polufinala izgubio je samo jedan set.

Tako je bilo i u polufinalu protiv Huan Martina del Potra, koji je prethodno izbacio Rodžera, kada je takođe napravio preokret posle izgubljenog prvog segmenta meča, dok Kevin Anderson nije imao nikakve šanse u borbi za šampionski pehar.

Tako je Španac stigao do trećeg trijumfa na terenima Flašing Medouza, ali i svog 16. Grend Slem trofeja, smanjivši zaostatak na večnoj listi u odnosu na Federera ponovo na tri.

Nažalost, da kraj svakako sjajne sezone ne bude u potpunosti bajkovit ponovo su se 'pobrinula' kolena, pre svega zbog nemogućnosti Rafaela da tenisu pristupi na bilo koji drugi način osim onog koji ga je i načinio jednim od najvećih tenisera, ali i sportista u istoriji.

Sezonu je praktično završio predajom meča našem Filipu Krajinoviću na turniru iz Serije 1000 u Parizu, iako je pokušao da nastupi i na Završnom Mastersu, ali je već posle uvodnog poraza od Davida Gofana odlučio da se povuče iz Londona.

"Prošla godina bila je izuzetno duga i naporna, više nego inače zbog specifičnosti cele situacije. Upravo iz tog razloga sam nešto kasnije nego inače krenuo sa pripremama za novu sezonu, ali sam stigao u Australiju dovoljno ranije kako bih povratio osećaj u potpunosti", rekao je Rafa.

Upravo je toliko puta spominjano, 'prokleto' levo koleno jedini razlog koji bi mogao da poremeti njegove ambicije u Australiji, pošto je, kao i u slučaju predaje u Parizu, ono navedeno kao razlog propuštanja tradicionalne januarske egzibicije u Abu Dabiju, odnosno turnira u Brizbejnu – posebno imajući u vidu da je Rafa uvek igrao turnire pred Ozi Open.

"Rafa je sasvim u redu, samouveren je i igra mu je na dobrom nivou. A, i svi mi smo optimisti. Verujemo da će biti u potpunosti spreman, ako ne dođe do nekakvog zaokreta ili promene", rekao je Karlos Moja, igračev trener, početkom nedelje.

Mojina izjava sigurno nije umirila Špančeve navijače, ali sigurno jeste vest da je njihov ljubimac, posle poraza od Rišara Gaskea na egzibiciju u Kujongu (6:4, 7:5), odigrao trening meč sa Dominikom Timom, nešto što i nije toliko uobičajeno pred najveće turnire.

Protiv Austrijanca je uspeo da napravi preokret na Margaret Kort Areni u super taj-brejku (6:7, 6:2, 10-8), na kojoj su, pored novinara i znatiželjnih navijača, bile i sudije, dečaci koji skupljaju loptice, uz upotrebu 'Hawk eye' sistema....

Poslednje što je bilo važno u ovim okršajima jeste razultat, a ono što je posebno moglo da raduje je da je Maljorčanin igrao bez ikakvih poteškoća i da se protiv Tima istakao sa nekoliko poena u svom prepoznatljivom, fajterskom stilu.

"Ovo su bile donekle simulacije pravih mečeva, što nam je i bio cilj, pogotovo jer su i sudije, dečaci koji skupljaju lopte i treneri bili prisutni. Igrao sam sa sjajnim igračima i veoma sam zadovoljan, smatram da je tempo bio gotovo isti kao na takmičarskom meču".

Opet, egzibicija je jedno, a zvaničan meč drugo, da ne govorimo o mečevima na Slemovima... Dobru stvar predstavlja i činjenica da nije dobio previše težak žreb. Sezonu otvara duelom sa veteranom iz Dominikanske Republike Estreljom Burgosom, dok bi, u slučaju da bude uspešan mogao na megdan Leonardu Majeru, Argentincu koji mu je u četiri meča uzeo svega jedan gem i to upravo u Njujorku prošle godine.

Na putu ka drugoj nedelji rivali bi mogli da mu budu Damir Džumhur iz BiH ili Borna Ćorić, dok se kao najozbiljniji protivnici ističu Dijego Švarcman, koji iza sebe ima sezonu karijere, odnosno gorostasni Džon Izner.

Novak, Rodžer, Stan i nekolicina mladih nada nalaze se na drugoj strani 'kostura', a ukoliko želi da izjednači rezultat iz prošle sezone moraće da savlada, po projektovanom putu, ili Grigora Dimitrova ili Džeka Soka.

Ne treba gledati toliko unapred, barem ne pre nekoliko uvodnih mečeva kada bismo mogli da imamo jasniju sliku o Rafinim dometima i eventualnom pohodu na drugi trofej u Australiji.

Za kraj, kako kaže – to je jedina stvar o kojoj razmišlja jer, da nije tako, u suprotnom ne bi ni bio u Melburn Parku.

"Čim sam ovde znači da sam dobro, da nije tako i da se ne osećam kako treba ne bih bio ovde, što je svakako dobra vest. Nastavljam sa napornim radom u narednih nekoliko dana kako bih maksimalno spreman dočekao početak turnira", jasan je Nadal.

Nadamo se da će tako i biti jer je tenis totalno 'drugačiji' sport kada na terenu nema Rafaela Nadala.

Nemanja Đorđević (@ElGrandeDiego)