Ozi open – hoćemo li gledati rađanje novog superstara?

Narednih dana čitaćete o legendama ovog prestižnog turnira, favoritima, povratku Novaka Đokovića, potencijalnim iznenađenjima i drugim stvarima.

Kada krene Australijan open, s lica mesta obeštavaće vas naš novinar Nikola Đukić, a sve što bude on pisao moćićete da pročitate pod rubrikom “Nikolin Slajs”.

U ponedeljak smo na sajt “ubacili” specijal posvećen prvom Grend slemu u sezoni, gde sada već možete pročitati razne zanimljivosti.

Pod rubrikom “teme” nalazi se tekst posvećen Novaku Đokoviću i njegovoj specifičnoj povredi, a drugi koji vi trenutno čitate, namenjen je “nekim novim klincima”, odnosno iznenađenjima kojima bismo mogli da pristustvujemo u Australiji.

Pod reč “iznenađenje” spada mnogo stvari, pa bi tako iznenađenje bilo osvajanje titule Nika Kirjosa, Davida Gofana ili nekog trećeg.

Međutim, mi se nećemo baviti tim vrstama, već ćemo pričati o momcima, 20-godišnjacima, koji bi mogli da doguraju do osmine ili četvrtine finala i da na tom putu izbace glavne favorite.

Bavili smo se samo muškom konkurencijom, pošto je u ženskoj veoma nezahvalno pričati o iznenađenjima.

Izdvojili smo pet momaka koji bi mogli da budu “nagazne mine“ za svakog tenisera koji se nalaze u najboljih 20 na ATP listi i to su – Andrej Rubljov, Aleks de Minaur, Stefanos Cicipas, Tanasi Kokinakis i Denis Šapovalov.

Aleks de Minaur (Australija)

Krećemo sa momkom koji možda ima i najmanje šanse od svih pet pomenutih, ali biće svakako jedan od najzanimljivijih za praćenje.

Momak rođen 1999. godine u Sidneju imaće veliku podršku domaće publike, a s obzirom da je trenutno 167. na ATP listi dobiće specijalnu pozivnicu od organizatora.

De Minaur je uglavnom igrao čelendžere, a pažnju na sebe skrenuo je na početku 2018. na turniru u Brizbejnu.

Australijanac došao je do polufinala turnira, a na putu do najvećeg uspeha u karijeri pobedio je Stiva Džonsona, Miloša Raonića i Majkla Moa – pri tom neizgubivši niti jedan set.

U borbi za finale videli smo veliku dvoiposatnu borbu sa Rajanom Herisonom, koji je na kraju ipak pobedio senzaciju iz Australije. Ono šta smo mogli da vidimo od mladog De Minaura jeste da igra dosta ofanzivno i da mu je forhend najjače oružje.

Forhend igra sa dosta spina, bekhend dvoručni, dok mu je igra sa linije na zavidnom nivou. Još je zelen, ali nošem domaćom publikom mogao bi da priredi iznenađenje na Ozi openu.

Tanasi Kokinakis (Australija)

Ime Tanasija Kokinakisa pojavilo se u svetskoj javnosti skoro pa i kad ime Nika Kirjosa, međutim za razliku od njegovog kolege, on za sada nije uspeo da napravi neke veće rezulatate.

U mnogome razlog za to su povrede, sa kojima je Kokinakis imao mnogo problema u prošlosti i koje su ga odvojile od terena na duži period.

Sada se Kokinakis vratio, u dobroj je formi i njegovo 215. mesto na ATP listi nije realan pokazatelj.

Na startu sezone nije igrao zvanične mečeve, već je nastupao na Hopman kupu. Tamo je zabeležio dve pobede i poraz, a poslednji trijumf došao je nad Nemcem, Aleksandrom Zverevom.

Pre povrede važio je za ogroman potencijal, ali i dalje tek ima 21 godinu i vremena da pokaže “od čega je napravljen“. Ima sličan temperament kao Nik Kirjos, univerzalan je igrač, skoro svi udarci su mu konstantni i očekuje se njegov povratak na stari put.

Kao i kod De Minaura, imaće veliku podršku publike u Melburnu i ukoliko “klikne“ i ne izgori u želji, ni četvrtfinale ne bi bilo nemoguće za Tanasija Kokinakisa.

Stefanos Cicipas (Grčka)

Momak koji je dobro poznat našem Miomiru Kecmanoviću, pošto su njih dvojica bili među najboljima u svojim generacijama. Ipak, Cicipas je nešto ranije krenuo da igra ATP turnire i sada je već u 100 najboljih na svetu.

Početak sezone obećava za Grka rođenog 1998. godine, pošto je se odlično pokazao u Dohi, gde je dogurao do četvrtfinala.

U borbi za plasman među četiri najbolja tenisera, Cicipas je poražen od prvog nosioca Dominika Tima, koji ga je savaladao sa 7:5, 6:4.

Stefanos je izuzetno snažan za svoje godište, visok je 193 centimetra i logično da mu je servis najjače oružje. Za tako veliku visinu prilično se dobro kreće na terenu što mu pomaže u defanzivi.

Iako sezone u šljaci još nije u jeku, ova vrsta podloge mu takođe odgovara, što pokazaju njegovu svestranost. Forhend mu je bolji od bekhenda i “gaji“ napadački stil igre.

Andrej Rubljov (Rusija)

Rubljov kao i većina mladih igrača na početku karijere ima dosta problema sa “glavom“, odnosno u stanju je da pobedi top20 igrača, ali i da izgubi od nekog dosta slabije rangiranog od njega.

Posle godine lutanja po čelendžerima, Rus konačno ostvaruje svoj potencijal što se vidi i na njegovom plasmanu na ATP listi. Rubljov se nalazi na 32. poziciji i to mu je najbolji renking u karijeri.

Igrao je egzibicioni turnir u Abu Dabiju (Mubadala turnir), a potom je usledio i prvi ATP turnir za njega u ovoj sezoni.

Rubljov je u Dohi uspeo da dođe do finala, gde je nažalost teniskih zaljubljenika poražen od Gaela Monfisa u dva seta. Do tog meča mladi Rus je uspeo da savlada Sedrik-Marsel Stebea, Fernanda Verdaska, Bornu Ćorića i Gvida Pelju.

Proteklih godina bio je sklon “glupostima“ na terenu, ali smirio se i polako sazreva. Kontroliše igru sigurnim poenima, ne rizikuje mnogo, voli da “crta po terenu“ i retko izlazi na mrežu – voli da igra sa osnovne linije.

Rubljov će biti nosilac (30) na Otvorenom prvenstvu Australije i ukoliko bude ponovio partije kao u Dohi, možemo očekivati odlične mečeve od mladog Rusa u Melburnu.

Denis Šapovalov (Kanada)

Za kraj smo ostali i ne najmanje važnog, već možda i najzvučnije ime među ovim mladim teniserima – Denisa Šapovalova.

18-godišnji Kanađanin na sebe je pažnju skrenuo u Avgustu 2017. godine kada je u osmini finala Montreala pobedio prvog igrača sveta Rafaela Nadala.

Kasnije je u polufinalu zaustavljen od Aleksandra Zvereva, koji će u finalu savladati Rodžera Federera. Na tom turnir skrenuo je veliku pažnju na sebe, ne samo zbog pobede nad Nadalom, već i zbog svog agresivnog stila igre.

Veoma je emotivan, igra levom rukom, jednoručni levi bekhend i kada uđe “u zonu“ milina ga je gledati.

Pošto igra sa dosta emocija, one ga nekada sputaju ka cilju i lako zna da izgori u želji. Još je premlad, ima samo 18 godina i ukoliko bude radio pravilno vremenom će sve doći na svoje.

Trenutno je 50. igrač sveta, ispred njega su godine učenja, a znamo da je Ozi open neretko rađao šampione.

Podelite sa nama mišljenje, koga smo po vama izostavili? Na listi se nisu našli Karen Kačanov, Hjeon Čung, Borna Ćorić i verovatno još neki teniseri koji bi mogli iz drugog plana da iznenade.

Petar Tadić