Suze koje znače istoriju

Tog dana Španac ga je pobedio 7:5, 3:6, 7:6(7-3), 3:6, 6:2 nakon epskog meča, ostvarivši tada 13. pobedu nad Švajcarcem i mnogi i danas citiraju tu Nadalovu izjavu kao sinonim njegove dominacije u međusobnim duelima.

Istina, dobijao ga je gde je stigao, ali je skoro deceniju kasnije Federer pogodio kratku forhend dijagonalu i posle 3 sata i 38 minuta ponovo zaplakao, ovoga puta od sreće.

Sve se okrenulo – sa punih 35 godina stigao je do 18. Grend slem trofeja, petog u Melburnu, pobedivši upravo igrača sa kojim je imao najviše problema tokom karijere. Poslednju veliku titulu podigao je na Vimbldonu 2012, da bi sada, nakon šestomesečne pauze zbog povrede, dokazao da i dalje može da se nosi sa mlađima.

Čitav turnir je delovao nadrealno od prvog trenutka i ispostavilo se da smo svakodnevno prisustvovali istoriji. Novak Đoković i Endi Mari ispali su vrlo rano, dok su druga dvojica članova 'velike četvorke' napredovala, uprkos tome što se ni sami nisu nadali da će toliko daleko dogurati.

Photo by Michael Dodge/Getty Images

Ponovio se Vimbldon 2008. godine kada su jedini put u finalu igrali sestre Vilijams, odnosno Federer i Nadal, samo što je sada ishod u muškom bio drugačiji. Međutim, bili smo vrlo blizu da vidimo preslikanu situaciju iz Londona jer se Rafa vratio posle 2-1 u setovima i imao brejk viška u petom. Nije izdržao, ispustio je servis u šestom gemu, a onda i u sledećem za konačnih 6:4, 3:6, 6:1, 3:6, 6:3.

Osim agresivnosti, mentalne jačine i konstantne želje da se on pita u poenima, nećemo biti previše pametni ako kažemo da je ključ finala u Rodžerovom bekhendu. Udarac koji je Nadal maksimalno eksploatisao i "uništavao" godinama, sada je funkcionisao perfektno. Riternom je pogađao tačno šta je hteo, a male izmene u tehnici bekhenda mu donele prednost u razmenama koje bi inače gubio. Igrao je mnogo ravnije i sa kraćim zamahom, gađajući pretežno jedan zamišljeni kvadrat terena.

Prethodno je, još u ranoj fazi turnira, pobedio igrače poput Tomaša Berdiha i Keija Nišikorija, pa niko ne može da kaže nije zaslužio da opet podigne 'Norman Bruks Čelendž kup', iako je ovakav ishod rezultat neobičnog spleta okolnosti.

Međutim, postoji i još nešto što umnogome utiče na rezultate. Važno je da znate da je sport igra velikih brojeva i da se oni neprestano pojavljuju.

Photo by Cameron Spencer/Getty Images

Poslednji put kada je Rodžer Federer bio van liste prvih 10 nosilaca na nekom od Grend slemova bilo je na US openu 2002. godine. Slovio je za 13. favorita, ali je ispao u četvrtoj rundi.

Te godine je trijumfovao povratnik Pit Sampras – Amerikanac je u Njujork došao baš kao 17. nosilac i dobio sve, uključujući i velikog rivala Andrea Agasija u finalu. To je jednom od najvećih svih vremena bio poslednji meč u karijeri. Godine 2017. momak iz Bazela je imao isti broj ispred svog imena i vidimo šta se dogodilo. Izgleda da je bilo potrebno i da preletim 15.000 kilometara kako bi Federer došao do nove titule, ali verujte mi, milina ga je gledati kada je u formi.

Veličinu onoga što je postigao moći ćemo da uvidimo tek nakon nekog vremena, možda čak i kada se povuče, a do tada ćemo ipak moći da kažemo kako smo svedočili istoriji. Ja hoću sigurno, već znam priču koju ću pričati unucima. Istoriju koja blista u spomenutim suzama.

Osvojiti Grend slem trofej nakon šestomesečne pauze zbog povrede, postati drugi najstariji šampion ikada, vratiti se iz onakvog minusa protiv jednog Rafaela Nadala – to ne mogu mnogi.

Možda zato i kažu da je najbolji svih vremena. Nikola Đukić (@NikolaDjukic43)