Bajka Endži: Počelo je u malom selu kraj Poznanja...

On je samo glasno rekao ono što su svi mislili i stidljivo provlačili prethodnih dana – zašto Viktorija nije prošla u finale, kada ona jedina može da se suprotstavi Sereni? Nešto više od dva sata kasnije Endži je ležala na betonu Rod Lejver arene – osvojila je svoju prvu Gren slem titulu.

A sve je počelo pre dvadesetak godina u Puščikovu – seocetu kraj Poznanja sa desetak hiljada stanovnika. Deda Janoš bio je imućan čovek i mnogo je voleo svoju unuku. A ona je mnogo volela tenis. I tako je Janoš rešio da sagradi teniski centar sa betonskim i šljakastim terenima kako bi svojoj mezimici omogućio idealne uslove za napredak. Pogađate, nazvao je centar “Endži“.

“On je veoma važna osoba za mene, sigurno ne bih bila ovde bez njega. Naravno da prati turnir ispred TV-a, u stvari ne spava već dve nedelje“, rekla je Kerber ranije ove nedelje.

Njen otac, Poljak Slavek bio je teniski trener, a majka joj je Nemica – Beata. Već sa tri godine mala Anđelika počela je da igra tenis, nije imala naročito zapaženu juniorsku karijeru, ali je kao seniorka postepeno krčila svoj put i dva puta je igrala Gren slem polufinale – na US openu 2011. godine izgubila je od buduće šampionke Samante Stosur, a godinu dana kasnije poražena je u polufinalu Vimbldona od Agnješke Radvanjske.

Osvojila je nekoliko titula, ušla u Top 10, što je karijera na koju bi svako bio ponosan. Ne i Anđelika, ona je želela više, ali vreme je polako prolazilo, a ona još nije ispunila svoj san i osvojila najveću titulu.

Deda Janoš, strastveni zaljubljenik u tenis, bio je strpljiv, pomagao je čak i kada mu posao nije išao dobro i do kraja je verovao u svoju unuku. Više od njenih roditelja i više od nje same.

Dan posle svog 28. rođendana Anđelika je igrala prvo kolo na Australijan openu i delovalo je da će u Poljsku ponovo otići tužne vesti. Već je jednom nogom bila na putu kući, Misaki Doi imala je meč loptu, šansu da eliminiše sedmog nosioca sa turnira.

Nije je iskoristila, a Endži je posle toga zaigrala najbolje u karijeri i na putu do finala u dva seta je pobedila zahuktalu Viktoriju Azarenku. Poboljšala je servis, najveću labilnost tokom karijere, i ušla je u svoje prvo Gren slem finale.

Tamo je čekala Serena Vilijams, koja se borila za 22. Gren slem titulu i izjednačenje sa Štefi Graf, Anđelikinim idolom.

Kerber je pola Poljakinja, ali je pola i Nemica – slovensko veliko srce i germanski stav “nikad ne odustajem“, to je ono sa čime je Anđelika izašla pred možda i najbolju teniserku u istoriji.

Iskoristila je Sereninu nervozu i osvojila prvi set kao da joj to nije debitantsko Gren slem finale – bez potresa, staloženo je odservirala za vođstvo bez izgubljenog poena.

Reakcija šestostruke šampionke bila je neminovna – nije to bila ona briljantna Serena koja čisti sve pred sobom, ali podigla je nivo igre dovoljno da izbori treći set. Međutim, nijednog trenutka nije se osećalo da je psihički slomila rivalku, kao što je to činila sa mnogima pre nje.

Ne, najbolje od Kerber tek je sledilo – dva hladnokrvna i milimetarski precizna drop šota, pasing udarci koji su atmosferu dovodili do usijanja (Amerikanka je na mreži osvojila samo 15 od 32 poena) i govor tela koji je sve vreme odavao utisak da Endži vlada situacijom.

Napravila je brejk za 4:2 i njen urlik odjekivao je stadionom toliko da su i galebovi, ti stalni posetioci Rod Lejver arene, uplašeno počeli da lepršaju okolo.

Nije uspela da odservira za meč, ali je ipak vodila sa 5:4 i još je bila spremna da trči do iznemoglosti i da se bori dok i poslednja trunka energije ne iscuri iz nje. Krenula je u finalni napad, došla do meč lopte, a onda je još jednom iz kontre napala rivalku na mreži.

Serenin volej završio je u autu, a Kerber je u neverici pala na leđa proslavljajući svoju prvu Gren slem titulu.

Anđelika se odmara na Mauricijusu, obožava ronjenje i plivanje, ali posebno mesto u njenom srcu rezervisano je za Puščikovo i taj teniski centar okružen šumama i vodom. Običaj joj je da se rano probudi i da ’svojom’ rutom prošeta oko jezera – tako odmara mozak i razmišlja o svemu.

U mnogima od tih beskrajnih šetnji sigurno je sanjala o danu kao što je 30. januar 2016. godine. Sada je san postao java. Njena i deda Janoševa.

U susret velikom finalu

Kada u nedelju uveče bude izašao na teren Rod Lejver arene, Novak Đoković imaće odakle da crpi inspiraciju. U glavu će mu navreti sećanja na pet finala koje je igrao u Melburnu – u pet je igrao, u pet je pobedio. Na Australijan openu Novak je osvojio i svoj prvi Gren slem trofej, još 2008. godine, kada je u finalu savladao Žo-Vilfreda Congu.

“Doživljavam ponovo lepe uspomene od tada svaki put kada kročim na teren Rod Lejver arene. Svaka godina je drugačija“, kaže Novak pred novo finale i dodaje:

“Sazreo sam i sposobniji sam da se nosim sa uzbuđenjem i tremom nego što je to bio slučaj tada. Sada je iza mene mnogo više finala – iskustvo koje se nagomilalo prethodnih godina pomaže mi da se pripremim najbolje moguće. Neću odstupati od rituala i načina pripreme koji sam do sada poštovao, emotivnog i psihičkog, pošto je to do sada funkcionisalo“.

Mnogo je nedoumica u vezi sa predstojećim mečom sa Endijem Marijem, ali u jednom su maltene svi saglasni – finalni dvoboj dobija se ili se gubi na mentalnom planu.

Do sada je Đoković u tom smislu bio superioran u odnosu na nedelju dana starijeg rivala – dobio ga je u tri finala u Melburnu (2011, 2013, 2015), kao i u epskom polufinalu 2012. godine, a ukupno vodi sa 21-9 u međusobnom skoru.

“Prethodna razočaranja samo su jedan teniski meč, zapravo nije važno šta se događalo ranije, već je važno šta će se desiti u nedelju. Ljudi mnogo vole da zaključuju na osnovu prošlosti, ali Stan je dobio Rafu u finalu ovde 2014. godine, a mislim da ga prethodno nije pobedio nijednom u 13 pokušaja. I kada je koji dan pre toga Stan savladao Novaka, takođe je bio isti slučaj“, optimista je Škot.

Đoković je u polufinalu odigrao jedan od najboljih mečeva u karijeri, pogotovo u prva dva seta kada je Federeru prepustio samo tri gema. Sa druge strane, Mari se mučio sa Milošem Raonićem i prošao je dalje tek posle pet setova.

Međutim, ako su nas prethodna iskustva nečemu naučila, to je da protekli mečevi nemaju nikakve veze sa onim što će se dešavati u najvažnijem. Endi smatra da Novaku dan više odmora neće doneti naročitu prednost, Đoković je sklon istom mišljenju, ali mu je taj dan ipak prijao.

“Bio sam u obe situacije ranije – igrao sam finale i sa dva dana odmora i sa jednim, kao prošle godine npr, i svaki puta sam uspeo da izvučem iz sebe maksimum. Ipak, ova dva dana su dobro došla posle napornog perioda od početka godine – Doha, ovde i meč od četiri i po sata... Ne samo na terenu, Gren slem turnir dosta iscrpljuje i van njega, psihički i emotivno, tako da mi prija svaki dan odmora“, objašnjava Đoković.

Na tribinama bi trebalo da bude i srpskih navijača – “ni za živu glavu ne propuštam“, rekao nam je jedan, a drugi je “kao opsednut Đokovićem“. Neki kroje i planove da se ’prošvercuju’ na tribine – kažu da je u prošlosti uspevalo.

A šta Novak ima da poruči svojim navijačima?

“Nadam se da ću ih obradovati još jednom titulom“.

Ništa više ni ne treba.

Crtice iz Melburna

- Serena Vilijams još jednom je pokazala da je velika u porazu. Odmah je otišla na drugu stranu mreže, srdačno zagrlila Kerber i bila nasmejana tokom cele ceremonije dodele trofeja, a onda se više nego dostojanstveno držala na konferenciji za medije. Na konstataciju da je izgledala srećnije od Kerber, Serena se nasmejala i rekla: “Stvarno? Trebalo bi da počnem da se bavim glumom“. Nije to bio jedini put da se Amerikanka nasmejala na konferenciji za medije – teško joj je, i baš tada je smogla snage da još jednom pokaže svoje najlepše lice.

- Već sam vam pisao o vanstadionskim aktivnostima u Melburn parku, a jedna od njih je i tura po kompleksu. Vodič objašnjava gde se šta nalazi, govori o istoriji turnira i deli zanimljive priče sa posetiocima. Sudeći prema njihovim reakcijama, tura je odlična. Melburn park je, što je i logično, sve prazniji i tiši kako se turnir bliži kraju – neobičan kontrast u odnosu na buku i metež u prvih nekoliko dana.

- Kim Klajsters je pred polufinale Đoković – Federer rekla da će navijati za Rodžera, ali da će Novak osvojiti titulu. Upitan za komentar, Novak je između ostalog kazao: “Kada čujem pozitivne prognoze, to mi naravno laska i daje samopouzdanje, ali ne smem time da se zanosim. Sa druge strane, takve stvari su i mentalna prepreka na neki način jer onda moraš da budeš sposoban i da učiniš da se ta predviđanja obistine“.

- Pročitajte priču o našem mladom talentu Miomiru Kecmanoviću, zatim i najavu finala koju je za B92 uradio vimbldonski šampion Pat Keš. Takođe, predveče pročitajte razgovor o finalu sa Jonasom Bjorkmanom, koji je prošle godine bio Marijev trener.

Pozdrav iz Melburna,

Saša (@ozmo_sasa)