Posle deset godina, Novak je dočekao

Tapkao je loptice, govor tela bio mu je potpuno opušten, kao da ga već za koji minut ne čeka polufinale Gren slem turnira sa jednim od najvećih suparnika, možda i najvećim. A onda je Novak Đoković izašao na teren i odigrao dva najbolja seta u karijeri na tako velikoj pozornici i ponovo je pobedio Rodžera Federera u četiri seta – 6:1, 6:2, 3:6, 6:3.

Ni za jedan meč do sada Rod Lejver arena nije bila puna pre početka, ali upravo tako bilo je pred poletak 45. epizode teniskog klasika. Novinari su sedam sati ranije morali da se prijavljuju za mesta i odmah se napravio red – oni iz čijih su zemalja igrači imaju prioritet (hvala, Novače), inače bismo teško došli do dragocene stolice.

Naelektrisana atmosfera, iščekivanje u vazduhu, a svetlost reflektora pojačavala je utisak da nas čeka spektakl. Onda je na igralište izašao Novak Đoković i počeo da igra poput mašine.

U prva dva seta napravio je zbirno četiri neiznuđene greške pritom držeći lopticu uvek blizu linije – nije dao Federeru da dođe do daha, prolazio ga je na mreži i po paraleli i po dijagonali (onaj forhend pod uglom izmamio je uzdahe neverice prisutnih) i nije bilo ranjive tačke u njegovom oklopu. Niti jedne.

Publika je tražila razlog da se uključi u meč i da podrži Federera, ali ju je Đoković uporno u tome sprečavao. Istrajni su bili jedino dvojica vidno pijanih koji su često vikali i između prvog i drugog servisa, ali su i ostali svaki Rodžerov dobar potez pratili ovacijama, dok je Novak uglavnom dobijao mlake aplauze.

Ali kako je i sâm Đoković rekao, iskoristio je slično iskustvo iz ranijih situacija i to ga uopšte nije ometalo. Lakše je reći nego učiniti, moram vam priznati, pošto je Federer ovde imao možda i veću podršku nego na Vimbldonu.

Novakovi navijači dolazili su do izražaja jedino između gemova, a i tada bi brzo bivali nadjačani, mada se jedan “istakao“ komentarom “zgazi tu tobleronU“. I u novinarskoj loži preovladavali su oni koji su bili na strani Federera, pa mi je španski kolega Naćo u prolazu zaverenički namignuo dok je nakratko napuštao stadion pri rezultatu 2-0 u setovima.

A, kao i svakom teniskom fanatiku, meni su se sa kretanjem rezultata vrteli u glavi i mečevi u kojima se događalo nešto slično. Na 5:1 u prvom pomislio sam kako je Novak prokockao 4:0 u prvom setu sa Nadalom na Rolan Garosu pre nego što je dobio sa 7:5, onda sam sredinom drugog seta ’prizivao’ Nadalovo finale iz Pariza sa Federerom 2008. godine (6:1, 6:3, 6:0), a najzlokobnija je bila slutnja na 6:1, 5:2, koliko je vodio i Vavrinka protiv Đokovića 2013. godine i izgubio, doduše uz jedan brejk viška.

Ništa slično nijednom od tih scenarija nije se dogodilo, ovaj meč imao je sopstvenu putanju – Đoković je počinjao ponovo da liči na ljudsko biće, a Federer je bolje čitao servis i napokon je uspeo, kako je rekao na konferenciji za medije, “da zaustavi krvarenje“.

Nije Novak toliko pao koliko je Rodžer podigao nivo igre, nijanse su odlučivale u trećem setu i verovatno bismo gledali samo tri seta da je Đoković na 2:2 iskoristio izglednu šansu na brejk lopti.

Pasing nije bio dovoljno rizičan, Federer se odbranio, potom i napravio brejk i smanjio na 2-1 u setovima.

Opet se vraćamo starim mečevima – sećam se US opena 2012. godine i kako je Berdih poveo 2-0 protiv Federera, da bi zatim izgubio treći set. Tada su u Njujorku svi videli preokret i zaboravili na semafor na kojem je Čeh i dalje vodio. Sada je Đoković vodio, a malo ko je očekivao preokret, samo su mu se nadali.

Zato je bilo ključno da Novak drži svoj servis, veći pritisak i dalje je na suparniku. Iako je Federer posle meča rekao da Đoković riternira kao Agasi, servis je bio posebno fascinantan aspekt Novakove igre – dozvolio je brejk lopte u samo jednom gemu u celom meču, odservirao je deset asova (Federer pet) i dobio je 77% poena posle prvog servisa (Federer 61%).

Početni udarac bio je vitalan u tom periodu, a mogao je Novak i ranije do brejk prilike u četvrtom setu. Znao je to i on, pa se u stilu Mihaila Južnog udario reketom po glavi.

“Da, da, imam čvorugu veliku, samo što se ne vidi sada od ove ćube koju imam na glavi“, rekao je Novak uz smeh, “Razlog je bila situacija u kojoj sam, po mom mišljenju, imao prilično laganu loptu na 3:2 i 30:30 u četvrtom setu. Zato sam tako odreagovao, ali sve u svemu, uzimajući u obzir koliki sam emotivac i koliko sam temperamentan na terenu, mislim da sam sada uspeo da budem sabran i da kontrolišem osećanja i pokrete. Nisam iracionalno trošio energiju.“

Nije, Đokovićev govor tela bio je besprekoran tokom celog meča, a još jednom je demonstrirao osobinu toliko poželjnu u teniskom meču – kratko pamćenje. Vodio je sa 4:3 i 15:30, imao praktično gotov poen, ali smeč nije bio dovoljno dobar i Federer je maestralnom bekhend paralelom napravio viner, a tribine su ’eksplodirale’.

Šta se događa u sledeća dva poena? Prvi Novak uzima uz pomoć mreže za brejk loptu, a onda šalje raketu pod noge i osvaja ključni poen. Kratko pamćenje.

Nije Novak komplikovao u poslednjem gemu, njegovi navijači sigurno su mu zahvalni, i bez izgubljenog poena završio je posao – finale Australijan opena i vođstvo u međusobnom skoru protiv Federera. Prvi put u karijeri Novak ima pozitivan skor i sa Federerom i sa Nadalom i sa Marijem (sa njime odavno, doduše).

“Veliko je zadovoljstvo. Neću da budem neiskren i da kažem da mi ne znači ništa, naprotiv, čekao sam deset godina na ovaj trenutak. Sa Rodžerom sam prolazio kroz razne faze u rivalstvu – uglavnom je on bio taj koji je u prvom delu moje karijere dobijao sve važne i velike mečeve. U periodu 2009-2010. godine bilo je dosta sumnji i trenutaka u kojima nisam znao da li mogu iz sebe da izvučem to nešto neophodno i snažno kako bih uspeo da izazovem Nadala i njega“, rekao je Đoković i dodao:

“To je proces kroz koji sam morao da prođem, tako sam to prihvatio, a sreća je što sam imao podršku porodice i svog tima. Oni su me podsećali na kvalitet i talenat koji posedujem, na razlog zašto sam u vrhu, i govorili su mi da ću imati šansu ako nastavim da verujem, ako budem hrabar i ostanem posvećen sportu. To se pokazalo na kraju ispravnim i sada sam tu.“

Tu je, na vrhu, ali posao na Australijan openu još nije završen.

“Uživaću u dva dana pauze, dobro će mi doći zbog oporavka. Biće interesantno gledati drugo polufinale (Raonić – Mari). Biti u finalu i gledati drugo polufinale, to je prilično radostan osećaj“, kaže uz smeh Đoković.

Još jedan korak do šeste krune u Melburnu. Čekamo nedelju.

Saša Ozmo (@ozmo_sasa)