Rafael Nadal – čovek na kojeg se treba ugledati

Da ste je videli na listu papira ili na ekranu, to biste i zaključili i nastavili sa čitanjem ne bi li došli do nečeg smislenijeg. Ali trebalo je videti način na koji je Rafael Nadal izgovorio tu rečenicu posle poraza od Fernanda Verdaska u prvom kolu Australijan opena.

“I worked SO much“, naglasio je i otegao ono “toliko“, a u pomoć je prizvao i osmeh kako bi, verovatno nesvesno, prikrio koliko mu je teško. Bio je to Nadalov tek drugi poraz u prvom kolu nekog od Gren slem turnira u čitavoj karijeri.

Ali ta rečenica, taj osmeh i Nadalov izraz lica tokom cele te skrušene konferencije za medije govorio je još nešto – Rafa neće odustati. Naprotiv, treniraće još jače. I to je ono što će ga, osim ogromnih uspeha koje je napravio, učiniti besmrtnim u svetu tenisa.

Sada će početi priče da li je ovo definitivni Nadalov kraj kao vrhunskog tenisera i o tome se može raspravljati, ali baš u času njegovog bolnog poraza ne smemo da zaboravimo da od Rafe svako od nas može mnogo da nauči.

To je čovek koji govori da su sumnja i strah pravi podstrek i da nas oni teraju na veću posvećenost i požrtvovaniji rad, što je suprotnost onome “lako ćemo“ sa kojim se prečesto susrećemo. To je čovek koji kaže da “zna da uživa u patnji jer je onda i uspeh slađi“, to je čovek koji se nikada nije poneo nekorektno i koji se time diči možda i više nego svojom karijerom.

Sve to publika na tribinama Rod Lejver Arene nije umela da prepozna – Bik sa Manakora ovoga puta je delovao kao jedan od onih iz Pamplone, a toreador Verdasko neumoljivo je udarao reketom kao mačem, neke od loptica čule su se maltene kao petarde, a Rafa je bespomoćno gledao ka svojoj loži. Ali pomoć publike nije dobio.

“Ne, publika je bila sjajna“, ostao je Rafa dosledan sebi.

A šta bi Nadal poručio mladim teniserima koji se ugledaju na njega? “Zabavljajte se, neka vam tenis ne bude posao, ali uvek dajte celog sebe. Uvek“.

A onda se pred novinarima pojavio Fernando Verdasko. Setićete se polufinalnog meča 2009. godine, trajao je više od pet sati i Nadal je na kraju slavio u pet setova. Sedam godina kasnije, Nando je dočekao revanš.

Na dobrom engleskom, uz solidan rečnik, što je atipično za one sa španskog govornog područja, Verdasko je rekao da je meč iz 2009. godine gledao oko deset puta (i to ceo meč, znači više od 51 sata) i nije ni čudo što mu je prošao kroz glavu na početku petog seta

“Imao sam tada u petom setu 0:30 pri rezultatu 4:4. To je bio ključ, malo sam se stegao, poslao bekhend u mrežu... Danas sam bio agresivniji, ali nisam želeo da ludujem. Nekada bi mi izlazilo ono što je sada ulazilo i onda biste govorili: ’Ovaj momak je lud, samo udara iz sve snage i promašuje’. Ali sada kada su ulazile, onda sam neverovatan. Razlika je tako mala, a može da bude tako velika“, filozofski je zaključio Verdasko.

Dvoboj dvojice bliskih prijatelja završen je viteški, kao i pre sedam godina.

Nadalova eliminacija bacila je u drugi plan sve ostalo, a događalo se svašta u Melburn parku. Naše teniserke prošle su onako kako smo očekivali – rutinske pobede Jelene i Ane, kao i poraz Bojane Jovanovski, koja dva meseca nije trenirala zbog povrede.

Jankovićeva je igrala na terenu dva, i to pred “domaćom“ publikom. Oni najvatreniji nekoliko puta su započeli sa “ko smo mi?“, a dijaspora razbacana po tribinama složno bi odgovorila. “Srbija!“. Pevalo se i “oj, Jelo, Jelena“ i još mnogo toga.

“Osećam se kao da igramo u Srbiji, kao da je FED kup. Uvek je dosta naših ljudi u Melburnu – pevaju pesme, himnu, bodre nas i meni to dosta znači, zahvalna sam im“.

Prvi put posle 17 meseci Jelena se našla ispred Ane na WTA listi. Upitana za komentar, dala je odličan odgovor.

“Stvarno ne znam ko je ispred, meni to uopšte nije bitno. Da li sam, ne znam ni koja sam trenutno, 21. ili 20. na svetu, nevažno je. Bilo bi lepše da smo prva i druga, pa da to ima smisla... Volela bih da obe budemo mnogo bolje i da se vratimo u vrh – sada smo gore-dole obe“.

Uprkos maloj nervozi na startu, Ana je u duelu sa domaćom nadom danas uglavnom bila “gore“. Na pauzi su išli Violent Femmes, a i Ivanovićeva je u pojedinim trenucima demonstrirala silu. Naravno, tek je početak puta, i u Melburnu i cele sezone, ali Ana veruje da Jelena i ona mogu da se vrate u Top 10.

“Mislim da je to veoma realno. Dosta kritikuju ženski tenis, što mislim da nije u redu, ali ipak nekoliko turnira dosta odlučuje. Prošle godine je Peneta pobedom na US openu došla u Top 10“, rekla je Ivanovićeva i otkrila svoju, kako kaže, veliku želju za 2016. godinu:

“Važan mi je cilj da dobro odigram na Olimpijskim igrama i da donesem medalju Srbiji. Za sada imam plan da igram singl i dubl sa Aleksandrom“.

Anu muči izbačaj loptice pri servisu već nekoliko sezona, pa sam je zamolio da to prokomentariše.

“Kada bih znala, ja bih to rešila“, majstorski me je i sasvim na mestu “skratila“, ali morao sam to da pitam. Zatim je dodala:

“Malo je i do tehnike, to je nešto što me prati godinama. Nema veze sa tim da li je ’gust’ meč ili ne, događa mi se i na treningu“.

U trenutku pisanja bloga Viktor još nije završio meč i pitanje je kada će, ali znate kako kaže stara srpska poslovica – što možeš danas, ostavi za sutra.

Crtice iz Melburna

- U ponedeljak je za Novaka navijao čovek sa aboridžinskom zastavom, a sada se ponovo potvrdilo da starosedeoci Australije vole Đokovića. Naleteo sam na momka po imenu Gari (pozdrav za Novi Sad) – supruga i on inventivno su ofarbali lica, pa sam ih zamolio da ih fotografišem.

“Danas navijamo za Australijance“, rekao mi Gari i dodao bez potpitanja (nije mogao da zna da sam iz Srbije), “Ali inače je za mene Đoković broj jedan“. Zašto, upitah ga.

“Pre svega zbog ličnosti, dopada mi se kakav je, uvek je dobar sa decom i pratim njegov humanitarni rad. Ali i zbog stila igre, volim svestrane, ’all-around’ igrače“.

Bravo, Gari.

- Pogledao sam do sada desetak treninga Rodžera Federera,ali nisam ga video pričljivijeg nego danas. Bio je izuzetno lepo raspoložen pred punim tribinama terena 18, a čak je i svoj udarac ramom bekhendom prokomentarisao šaljivim “ui“. Bukvalno poen posle toga poslao je bombu bekhendom i izmamio uzdahe s tribina. “Yeah“, prokomentarisao je Rodžer, uz osmeh koji kao da je govorio “umem i to“.

- Ana Ivanović izuzetno je popularna u Australiji – na njenom zagrevanju pred meč okačene su dve velike srpske zastave i transparent “Ajde Ana“ sa srpskom zastavom ispod. Niko od ponosnih vlasnika nije iz Srbije, ni poreklom. Čak je i australijski voditelj najavljujući meč rekao da će “domaća publika imati težak zadatak da bira između domaće Paterson i uvek popularne Ane Ivanović“.

- Upoznao sam poljskog novinara, velikog fana Ilije Bozoljca. On je postavio Novaku pitanje planira li da se pridruži Iliji na festivalu vina Župska berba u Aleksandrovcu. “Nisam baš siguran. Ilija je moj dobar prijatelj, odrasli smo zajedno. Moram da kažem da više pijem vodu nego vino. Ponekad uživam u čaši vina, ali ne više od toga“. Ilija, ne kvari Novaka.

- Pročitajte intervjue sa Hjeonom Čungom i narednim Đokovićevim protivnikom Kventinom Halisom, a pogledajte i novo divljanje Fabija Fonjinija. Predveče vas čeka jedna lepa priča, a na Tviteru uz hešteg #OziOzmo možete pogledati još mnogo fotografija sa turnira.

Pozdrav iz Melburna,

Saša (@ozmo_sasa)