Blanka Vlašić objavila kraj karijere

Nekoliko godina je trajala njena borba sa povredama i odlučila je da se definitivno oprosti od aktivnog bavljenja atletikom.

Dva puta je bila svetska šampionka na otvorenom, u Osaki 2007. i Berlinu 2009. godine i dva puta u dvorani u Valensiji 2008. i u Dohi 2010. godine.

Jednom je bila evropska prvakinja, u Barseloni 2010. godine.

Na Olimpijskim igrama je osvajala srebro 2008. i bronzu 2016. u Rio de Žaneiru.

Kraj karijere je objavila putem saopštenja:

"Dragi prijatelji atletike, drage moje navijačice i navijači,

Još od Rija se trudim da saniram povredu, pune četiri godine nade da ću još jednom stati pred letvicu i izazvati samu sebe. Dišem sport od svog rođenja, skok u vis je nedeljivi deo mene i tako će uvek biti. Zato sam pustila da odluka o prestanku karijere dođe prirodno.

Mnogi su mi i pre osvojene bronze u Riju govorili da odustanem, kako sam već napravila puno. Ali, da sam ih slušala, ne bih osvojila još jedno olimpijsko odličje, medalju koja mi posebno znači jer sam je osvojila doslovno s jednom zdravom nogom.To takmičenje je izvuklo sve iz mene, pa i ono što nisam znala da imam. Godine nakon su donele bezbrojne rehabilitacionee tretmane, nadu, pa razočaranje, i tako u nedogled. Ipak, iako bi posmatraču sa strane bilo na prvi pogled jasno da je vreme da se posvetim novim izazovima u životu, odluka je morala biti moja. Pre nego što je došla, prošla sam sve faze tugovanja i za mene je to bilo najteže razdoblje u karijeri. I tek nakon svega, u jednom sasvim običnom i mirnom danu, na srce mi je selo: 'Gotovo je'. Znala sam da je vreme i bila sam potpuno mirna. Naprotiv, osetila sam olakšanje koje nikad ne bih imala da sam 'išla preko reda' i naprasno stala onda kada su mnogi mislili da bi trebalo.

U celom tom procesu imala sam veliku podršku svoje porodice, oca i trenera Joška, Bojana i prijatelja. Znali su da je to borba kroz koju moram sama da prođem i izborim se za odluku čiste glave. Svaki sportista će me razumeti - rastanak nije lagan. Ostavljamo iza sebe velike emocije, osvojene vrhunce, pobede nad samima sobom, veličanstvene trenutke koje se rečima ne mogu opisati. Ali, to sve ostaje deo nas. Deo koji nosimo u budućnost. I ja nosim sve svoje uspehe i neuspehe i njih ću utkati u neku novu priču. Stoga ću uvek ostati u sportu. Svojim iskustvom i znanjem želim trajno i aktivno da doprinosim daljnjem razvoju svetske atletike i sporta u celini.

Ponosna sam na svoju karijeru. Pre svega zahvalna sam Bogu na blagoslovu talenta i okolnostima u kojima je taj talenat mogao da procveta. Prijateljima i navijačima koji su verovali i skakali zajedno sa mnom. Iako je atletika individualni sport, uvek sam se osećala kao deo ekipe, jer nisam skakala samo za sebe. Istrčati počasni krug s hrvatskom zastavom za mene je uvek bila najveća čast. S mirom u srcu, zahvalna na svakom centimetru i svakom aplauzu, okrećem novu životnu stranicu", napisala je Vlašić.