Legendarni maratonac triput izbegao smrt: Kročio sam u gasnu komoru, a onda...

Kao dete je preživeo bombardovanje srpske prestonice 1941. godine, koncentracioni logor, a po završetku rata emigrirao je u Izrael gde je postao olimpijski šampion u brzom hodanju i maratonu.

Sutra će učestvovati na Beogradskom maratonu, ali tragedija ga nije zaobišla ni u sportu.

Neko ko nije imao detinjstvo kako svako dete zaslužuje prisećajući se na najteže trenutke života ima ne skida osmeh s lica.

Šarl je 1936. godine rođen u Beogradu, u vili na Senjaku, ali je u srpskoj prestonici živeo do pete godine.

Porodičnu idilu prekinuo je surovi drugi svetski rat. 6. aprila 1941. zbog čega je porodica morala da se preseli u Mađarsku. Kako sam profesor kaže pošto mu je majka iz Novog Sada, a otac iz Subotice, mađarski jezik im nije bio toliko stran.

"Ispričaću vam neke opasne detalje iz moga života. Rođen sam u Beogradu 1936. godine i pamtim bombardovanje Jugoslavije 6. aprila 1941. kada sam sa porodicom živeo na Senjaku u modernoj vili. Pamtim veliku buku, šok koji sam preživeo i momenat kada me je baka zaštitila. Posle smo išli u Mađarsku, a zatim u Izrael", započeo je priču na 82 godišnji profesor i olimpijski maratonac studentima na Fakultetu političkih nauka.

Roditelji su morali da ga sakriju u jednom katoličkom manastiru u Budimpešti.

"To su mi bili najgori dani detinjstva. Rekli su mi da moram da sakrijem svoje jevresko poreklo kako bi se uklopio sa katoličkom decom. Svakog dana sam živeo u strahu da li ću napraviti grešku tokom molitve. Posle ovoga više se ničega nisam plašio u životu".

S porodicom je pokušao da nađe utočište u Švajcarskoj, ali je uhvaćen i poslat u koncentracioni logor Bergen-Belsen, gde je proveo šest meseci.

U tom logoru ubijeno je 100.000 Jevreja, a spašeno je 2. 000 ljudi zahvaljujući otkupu koji su logoru platili američki Jevreji. Među njima bio je Ladani i njegova porodica.

"Dok smo bili u Mađarskoj kao dete sam se svakog dana plašio da nas ne uhvate, a posle toga se nikada više nisam ničega plašio u životu. Imao sam osam godina kada smo uhvaćeni, a spašeni smo kada smo već ušli u gasnu komoru. Bog je bio darežljiv prema nama. U jednom trenutku sam kročio u gasnu komoru, ali su me na kraju odložili. Bog sam zna zašto."

Imao je zacrtan cilj i kako kaže to mu je pomoglo da preživi.

U Beograd se vratio 1945. godine, njihova vila više nije bila ista. Tu je ostao tri godine, kada se preselio u Izrael.

Tamo se okrenuo studijama, imao je zacrtan cilj da postane profesor, ali se uporedo bavio i sportom.

Ali, ni to nije moglo bez drame.

Bio je učesnik Olimpijskih igara u Minhenu 1972. koje je obeležio teroristički napad, kada je osam palestinskih terorista iz organizacije "Crni septembar" ušlo u zgradu gde su bili smešteni izraelski takmičari i ubili dvojicu, a devetoro držali kao taoce za vreme akcije. Svi su ubijeni tokom kontroverzne akcije nemačke policije u pokušaju da ih spasu.

I ovaj užas preživeo je Land, tako što je skočio kroz prozor. U mom životu nije bilo dosadnog trenutka, preživeo sam i to.

Dvostruki je olimpijac, svetski rekorder za prepešačenih 50 milja i nosilac Pjer de Kuberten medalje za izuzetan doprinos Olimpijskom pokretu.
Sutra će učestvovati na Beograskom maratonu, čovek koji je tokom svog života zadužio najvrednije medalje, kako sporta tako i života...