Milijaš za B92: "Zaslužujemo uspeh"

- Kako je sve počelo u reprezentaciji i kako si se ti osećao kada si postao deo te priče?

„Početak kvalifikacija i dolazak novog selektora su meni otvorili vrata u reprezentaciji. Iskreno, nisam se nadao pozivu, jesam igrao jako dobro, a možda sam igrao još bolje u tom našem prvenstvu pre nego što sam debitovao za reprezentaciju, ali je sigurno da je dobijanje poziva bilo nešto najveće za mene, mnogo sam se radovao tome. Onda, kada sam došao na prvi trening sa timom, mnoge od njih sam do tada gledao na televiziji. Stvarno su to bila velika imena za mene, igrači koji su igrali u velikim klubovima. Ja sam tada još igrao u domaćem prvenstvu, bio sam kapiten Crvene Zvezde i sigurno da je taj prvi kontakt meni lično mnogo značio“.

- Kako si ti uopšte zamišljao reprezentaciju posle debakla proteklih godina?

„Na reprezentaciju nisam gledao kao na 800 ljudi protiv Poljske. Za mene je to bila reprezentacija, nešto najveće, nešto što cela Srbija gleda i o čemu vodi računa, međutim, tek kad sam došao tamo, video sam koliko je trebalo da radimo da bi reprezentacija dobila to što ima sada i kakve rezultate moramo da napravimo. Iskreno, na prvom okupljanju nisam video nikakve probleme, tek posle nekoliko dana sam uvideo da je interesovanje bilo manje nego što sam ja lično zamišljao, ali je potom iz dana u dan raslo“.

- Da li misliš da ste uspeli da stvorite kult u zemlji u kojoj vlada klubaštvo i gde je mnogo veća pažnja posvećena Zvezdi i Partizanu nego selekciji?

„Ne bih to rekao sada. Možda bih rekao da je to nekada bilo. Ipak se reprezentacija okuplja jednom u tri meseca, dok Zvezda i Partizan igraju svake nedelje. Ova reprezentacija sa ovim selektorom napravila je to da svi pričaju o njoj, a tek onda o Zvezdi i Partizanu, ali mislim da je to zato što smo napravili uspeh i rezultat i po prvi put otkako se ja sećam, ljudi veruju svima u reprezentaciji i svima u vezi sa njom, igračima, trenerima, maserima. Svi vodimo računa jedni o drugima, ali su ipak rezultati glavni. Bez rezultata sve pada u vodu, tako da je to dokaz da su rezultati najbitniji“.

- SP 2006. Isto je stvoren kult, pa se desio debakl...

„Mi ne praštamo neuspeh, to je sigurno, i mi se ne zadovoljavamo malim stvarima. Koliko god da su svi u Srbiji bili srećni kada smo se plasirali na SP, sada ako odemo i ne pružimo dobre partije, ne daj Bože ne prođemo grupu, sve to pada u vodu i mi smo opet na ivici srama. To je sasvim normalno kod nas i svi hoće neke rezultate, ljudi nisu svesni koliko je fudbal što se tiče liga napredovao u svetu. Koliko se novca ulaže u taj sport. Samim tim što smo se kvalifikovali , napravili smo ogroman uspeh, ali ja lično nisam zadovoljan tim. Mislim da imamo i ekipu i kvalitet, pa i međuljudski odnos u reprezentaciji koji nam je dovoljan da prođemu tu grupu. Mislim da toliko vredimo“.

- Zvezda i Vulverhempton. Šta je to što selekciju izdvaja u odnosu na Zvezdu ili Volvse? Da li je odnos među igračlima prisniji ili profesionalniji?

„Sigurno da ima više vrsta emocija jer smo svi odvojeni od kuće. Po četiri ili pet meseci se ne vidimo, ne čujemo naš jezik, samo smo u kontaktu preko telefona. Posle se skupimo, provedemo nekih deset sati sa roditeljima, pa pravac selekcija. Ovde u inostranstvu su nam tu samo žene i devojke, nema drugih stvari, tako da je to jedan od uslova za tu atmosferu. A posle toga mora da se nađe dobro društvo, da se pronađemo u interesovanjima i sa selektorom koji je sve napravio i smutio kako treba, tako da se opet zna ko se poštuje, ko je stariji, ko mlađi. Ja sam već upao u to i slušao sam neke priče o tome kako je bilo ranije. Ja nisam tada bio tu i ne mogu da pričam kako je bilo ranije, ali iz nekih priča koje čujem, vidim da je sada mnogo bolje“.

- Kao klinac, kako si gledao na Mondijal?

„Ko ne čeka Mondijal. To je najveća smotra fudbala na svetu. Svi žive te četiri godine za to dešavanje. Ja sada mogu da kažem da idem na Mondijal, ali još to ne mogu da shvatim dok ne odem tamo, uvek sam se spremao, kupovao dres našeg tima, skupljao sličice, a ako ne, onda opet izbor neke druge reprezentacije ili igrača koji mi se svišao. Stvarno mi je Mondijal uvek u lepom sećanju.

- Značaj Mondijala za tebe lično...

„Spisak još nije izašao, ali normalno da se nadam da idem. Ako pričam poslovno, znači mi veoma mnogo, a ako pričam o životu, znači mi još više. Što se posla tiče, ja sam jedini igrač iz svog kluba koji će ići na SP, što mi mnogo znači, jer me ovde pitaju svaki dan kako je to tamo i kako to sve izgleda. Samo to biti na Mondijalu mi mnogo znači, poraste ti cena i u klubu i u gradu. Sigurno da će neko bitan iz kluba to pratiti i njima će značiti što sam tamo.

- Gde je Mondijal po značaju u tvom životu?

„Ne znam tačno. Sada bih ga stavio na prvo mesto, ali bih voleo da o tome pričam kada ga završim, pošto se nadam veoma dobrom rezultatu. Ako me sada pitate, mogao bih da kažem da mi je to trenutno najbitnija stvar u životu i najveći uspeh. Izboriti se za Mondijal u ovakvo jedno vreme fudbala je sigurno uspeh“.

- Da li si kao mlađi skupljao sličice i da li si popunio sve albume?

„Sad baš da li sam popunio ne znam, ali svakako da sam skupljao čuvene Panini sličice, menjao se, tapkao i radio sve što i druga deca rade. To je stvarno lepo i radost za svako dete“.

- Sada si u albumu, da li si video svoju sličicu?

„Sigurno je da ću ponovo kupovati sličice. Sada sam i ja u albumu i svakako da ću pokušati opet da ga popunim“.

- Kvalifikacije... Austrija... Šta vam se motalo po glavi?

„Znali smo da igramo loše, to je sigurno bila naša najgora utakmica u kvalifikacijama, a sigurno najbolja utakmica Austrije. Oni su tu utakmicu odigrali kvalitetno tako da niko od nas nije mogao da veruje, a i mi smo se odlično pripremali za tu utakmicu. Kada smo videli punu Marakanu, bili smo u čudu, ali smo i mislili da smo zaslužili da se napuni Marakana, međutim na početku utakmice smo pali posle deset minuta, a Austrija je igrala sve bolje i bolje. Nismo odigrali kvalitetnu utakmicu, ali mislim da smo i tu pokazali da smo velika ekipa, jer odigrati i lošu utakmicu i pobediti sa 1:0 je odlika velikih timova“.

- Penal protiv Francuske... Najteži u životu?

„Da, sigurno najteži u životu. Neko kaže da je lako iz penala, stvarno nije, mnogo je teško, naročito u takvoj utakmici pri rezultatu 0:0, a još kada se doda da je pola Srbije i pola Evrope gledalo tu utakmicu i da se odlučivalo da li idemo na Svetsko prvenstvo... Golman koji se povredio, ja sa loptom u rukama čekam dva minuta, razmišljam o tome kako ću i gde ću da šutnem, da li ću promašiti gol. Još i to što su svi očekivali da dam taj gol, ako ga dam super, ako ne, katastrofa i za ekipu i za mene. Kada sam video da je lopta bila u golu, izgubio sam teret sa leđa i osećao sam se dobro.

- Meč sa Farskim Ostrvima...

„To je bio doživljaj. Prvi put sam putovao tamo. Morali smo da putujemo malim avionom zbog planina, bilo je mnogo vetra, a na zemlji su svuda bile ovce, ima ih četiri puta više od ljudi. Ali zemlja je takođe bila lepa i skockana, nešto lepo da se vidi na par dana. Mi kad smo otišli već smo zacrtali da smo pobedili, a zbog takvih utakmica se ispada, kada u takvim mečevima ne pobediš, onda ne ideš na Svetsko Prvenstvo. Uspeli smo da pobedimo tako da mi je sve ostalo u lepom sećanju“.

- Gana?

„Gana kao zemlja - Dramani i Gana, pas moje devojke. Prvi stranac sa kojim sam u životu igrao je odatle. Esijen je veliki igrač. Meni je prevashodno drago što je jedan naš selektor uspeo da odvede takvu jednu reprezentaciju na SP, što su odigrali odlično na Kupu afričkih nacija. To je jako dobra reprezentacija. Jeste Esijen za nas pola ekipe, ali sigurno je da oni imaju i mnogo dobrih igrača pored Esijena. Veoma su brzi i uvek znaju da iskoriste šansu za kontranapad. Treba da se plašimo svega, ali i da verujemo u sebe“.

- Esijen...

"Kako ne, on je velik igrač. Meni je prevashodno drago što je naš selektor uspeo da odvede jednu reprezentaciju na SP, da odigra tako dobro na Kupu afričkih nacija. To je jako dobra reprezentacija, reprezentacija koja jeste Esijen što se tiče nas, jer je to najveće ime, igra u Čelsiju, vodi igru, vodi sredinu, ali sigurno je da oni imaju jako dobre igrače i oko Esijena koji znaju da odrade posao pored njega koji treba da se odradi da bi to bila jako kvalitetna reprezentacija. Sigurno je da su jako brzi, svaku šansu za kontru koju im pruži protivnik oni znaju da iskoriste. Treba da se plašimo svega, ali i da verujemo u sebe, da znamo da imamo kvalitet i da možemo da igramo sa svakim, da nikoga ne potcenimo i da pobedimo ako je moguće. Znamo šta se očekuje od nas".

- Igrali ste u Južnoj Africi i u Alžiru. Gledajući KAF stiče se utisak da svi veliki afrički igrači igraju potpuno drugačije u reprezentacijama u odnosu na nastupe u svojim klubovima. Kako objašnjavaš tu taktičku zaostalost afričkih reprezentacija i da li ti se čini da su značajno zaostali za evropskim?

"Ako se gleda Afrički kup nacija to jeste drugačiji stil fudbala u odnosu na Evropu. I taj Drogba kada dođe u Čelsi ne igra kao tamo, igra drugačije. Kada se igra ovde engleska liga i Liga šampiona, opet gledamo drugačiji Čelsi ili drugačiji Mančester. Drugačiji je fudbal. Ali ta Obala Slonovače je pokazala prošli put, baš nama, žao mi je što je tako, pokazala je nama koliko je jaka reprezentacija i koliko ima dobrih igrača. Ali opet su druge reprezentacije na tom Kupu pokazale njima koji su mislili, odavde se pričalo da će oni to lagano osvojiti, koji su ispali gde niko to nije očekivao. Sigurno da se na neki način svih tih afričkih reprezentacija ne plašim, ali ih respektujem jako puno, a što se tiče nas, pobeda protiv Južne Afrike i protiv Alžira pokazuju nas kvalitet, a ne oduzima njima njihov kvalitet, već pokazuje to da smo mi mnogo, naša reprezentacija je mnogo napredovala, naučila je da igra na rezultat i naučila je da pobeđuje te nebitne utakmice, za koje se kaže da su nebitne. Zbog tog mentaliteta mislim da je i na treningu bitno pobediti".

- Nemačka

"Mercedes, pomislio bih na mercedes. Mercedesa sam vozio u Beogradu i ovde vozim tog malog Mercedesa i ne znam, Mercedes, ali može da se oslika i prebaci na fudbal. Oni jesu kao mercedes, mašinerija koja ide do kraja, igra takav fudbal, i zemlja je takva. Mercedes bih rekao prvo".

- O reprezentaciji Nemačke

"Od Nemaca očekujem neočekivano. Ja tako kažem za tu reprezentaciju. Ako se pogledaju ti igrači oni uopšte nisu, sem Balaka niko iz te reprezentacije nije nenormalna zvezda u fudbalu. Ali opet zna se šta su Nemci, kako Nemci igraju. Ni prošli put nisu imali neku zvezdu, pa su bili treći, gde niko to od njih nije očekivao. Jedna jaka reprezentacija koja je naučila da igra velika takmičenja koja ima veliko iskustvo na tim turnirskim takmičenjima, koja su sasvim drugačija od ligaških. Znaju da se bore 90 minuta, znaju da igraju na rezultat. Ne plašim ih se, mislim da možemo da ih pobedimo i Nemce i Ganu, samo da se mi spremimo na način na koji treba da prihvatimo sve njihove stvari koje imaju loše, a ako treba i da ih prebacimo i u našu korist i da pobedimo te utakmice".

- Australija

"Ja sam skoro bio, pa ne mogu da je zaboravim. Ja sam sada bio na pripremama u Pertu, pre šest meseci kada sam dolazio ovde. Jako lepa zemlja, prvo to bih rekao jako lepa zemlja. I ja ne zaboravljam tu njihovu reprezentaciju. Njihov trenutno najbolji igrač Kejhil trenutno igra ovde, dosta golova postiže i kad god se on spomene, spomene se i njihova reprezentacija, tako da ja ih prilično ne zaboravljam. Kada bi me pitao čega se prvo setim kod njih je kengur, normalna stvar oko Australije. I oni su pokazali ranije da imaju reprezentaciju dobru i uvek je kod njih izlazilo par novih, dobrih igrača. Ne znam da li je to na prošlom i pretprošlom prvenstvu, kada su oni igrali sa Kjuelom, Vidukom, imali su jako dobru ekipu od koje niko ništa nije očekivao, a igrali su jako dobro, tako da niti ih otpisujem, niti mislim da su oni slabiji od Gane, Nemačke ili nas. Mislim da će to biti najlepša grupa za gledanje i za praćenje, i mislim da može svako svakog da pobedi, svako svakom da parira. Ni za jednu reprezentaciju niko ne može da kaže prošla je sigurno. Ja ne bih to rekao ni za Nemce, ni za nas. Znači, kako se ko pripremi, odigra, tako će i biti".

- Ostale reprezentacije favoriti

"Španija, prvi neki pik. Sad su na Evropskom postali reprezentacija koja je osvojila nešto, reprezentacija koja njihovom prepoznatljivom igrom uspela da dođe do rezultata što je teško. Barselona veće neko duže vreme, Liga šampiona, sad je Španija stvarno to dobro odradila. Ako se pogledaju pojedinci te reprezentacije mislim da ne može da se poredi niko sa njima. Ako se pogleda način fudbala, lepota igre, ne može da se poredi sa njima, osvojili su Evropsko, tako da može da se očekuje od njih i Svetsko. To bi bio moj prvi pik. Drugi pik, pa Argentina možda. Dugo nije bila Argentina. Opet reprezentacija u kojo igra najbolji igrač na svetu trenutno, ali opet ne čini jedan igrač reprezentaciju, ali opet možda iz navijčakih razloga mi je drugi pik Argentina".

- Da li bi voleo da ti Maradona bude selektor ili trener?

"Bih, kako ne bih. Za mene je Maradona najbolji igač svih vremena, a sad ti njegovi lični problemi, što se tiče van fudbala, što se tiče droge i ostalih stvari, ja mislim da njemu i to stoji. On i sa time zna da se nosi i zbog toga je on pojava i ličnost, jer on zna kako i gde da se ponaša istvarno što se toga tiče mislim da je najbolji fudbaler svih vremenai da je mnogim bio idol kad su bili mali. Ja opet nisam toliko doživeo da se sećam njegove igre, ali gledao sam dosta i dosta su mi pričali o njemu i kako i šta je mogao, video sam neke bitne golove, tako da je stvarno Maradona – Maradona".

- Maradona-božja ruka, znaš li o čemu se radi?

"Ja znam, igram u Engleskoj, moram da znam. Ako bilo koga pitate u Engleskoj ko je najbolji igrač na svetu, ne verujem da će vam Englez reći da je Mradona. Uvek je Pele, zašto, zbog Božje ruke. I Božje ruke, ali i drugog gola koji je postigao na toj utakmici. Ta takmica je stvarno u analima Svetskih prvenstava, i ne verujem da bilo ko ne zna šta je Božja ruke. Ali opet ta Božja ruka je njegova ruka, i time on pokazuje koliko je veliki".

- Da li bi Engleska mogla da bude treći pik?

"Mislim da oni ovde mnogo očekuju od Svetskog prvenstva. Ljudi pričaju da nisu dugo, dugo očekivali jedno Svetsko prvenstvo kao ovo. Isto mislim da je selektor mnogo doprineo tome. Prvi put imaju tako oštrog selektora, selektora koji zna šta hoće. Oni su se prošetali kroz kvalifikacije, a koliko god da se priča o Englezima, oni se nikada nisu šetali kroz kvalifikacije kao sada. Opet ova ekipa što se tiče pojedinaca i igrača, imaju jako, jako kvalitetnu ekipu, iz možda najjače lige na svetu, mnogo igrača. Ne zna se ni kako će svi igrati zajedno, o tome se dosta priča. Kako će Lampard i Džerard da igraju zajedno, smatraju da je to nemoguće. Opet ko će u špicu, ko će u odbrani, opet to su neki njihovi novi problemi što se tiče reprezentacije. Da li je Teri kapiten ili nije, i o tome se dosta priča, mada mislim da ima dovoljno vremena do Svetskog prvenstva da oni sve to srede i da pokažu da su kvalitetna reprezentacija na Svetskom prvenstvu".

- Žene i devojke na SP?

"Pa, meni bi bilo lepo da igrači vode žene i devojke, ali iz razloga sigurnosti, iz razloga za koji svi znamo, gde se putuje, kako i šta, mislim da ne bi trebalo da idu, jer mislim da mi bi trebalo da razmišlamo u utakmica, i o tim stvarima, a ne da razmišljamo o tome da li su one bezbedne, da li je sve u redu sa decom i sa ženama, devojkama. Opet, ako bi neko garantovao da je sve to bezbedno, u slučaju da one žele da dođu, sigurno da bi nama to dobro došlo".

- Nemačka 2006, problemi žena engleskih reprezentativaca

„I to sam čuo da su žene otputovale, i to su mi pričali da su sve zajedno otišle na SP. Tamo je ispala opšta svađa, vratile su se odvojeno avionima, trošile su puno po radnjama, otimale se koja će šta da kupi, koja je brža u čemu. Takvu neku priču sam čuo, a sad da li je istina, mislim da jeste“.

- Golman, Stojković, asocijacija

„Nije Stojke toliko hrabar pre utakmice. Stojke je pre utakmice spreman. Mnogo razmišlja o utakmici, kako će i da li će sve biti u redu. Idite mi u blok, idite mi u blok, idite mi u blok, više Stojke pusti nas i blok. Ali opet on je taj koji nam daje sigrunost u prvih pet minuta, zna kako da postupi sa nama, da odbrani neku loptu, da stegne zadnju liniju i da stvarno ima sigurnost“.

- Vidić

„Vidu bih opisao kao strogog dečka, i van terena strogog, on je stvarno takav. Ako ga neko ne poznaje, ja sam sa njim inače jako dobar, misliće da je on mnogo strog i mnogo opasan, ali nije. On je sušta suprotnost toga, ali treba znati način da mu se priđe. Ali sa strane ljudi imaju utisak da je on konstanto u nekoj vojsci, gde sve mora da bude kako treba, sve na vreme, sve u redu. I sa te strane on je velika podrška mladim igračima, i mnogo mi je pomogao kad sam ušao u reprezentaciju, i on i Dejan Stanković. Zapravo Dejan Stanković i on us dva dečka koja su mi najviše pomgli kada sam došao u reprezentaciju, opet je mnogo bitno, da te stariji prihvate“.

- Luković

"Ako ga se neko i seća iz Zvezde dok nije igrao u centralnom delu odbrane, takav je i van terena. Flegma, opušteno, kod njega je sve opušteno i on će tako zakasniti negde, kao što će zalomiti igrača ili mu proturiti kroz noge u našem šesnaestercu. Toliko dobro igra u zadnje vreme da u reprezentciji mnogo znači. Lune je na toj mojoj strani, levoj, ja kad igram sa njim, dugo sam igrao sa Lunetom, i mislim da je on jedan od kvalitetnijih odbrambenih igrača sa kojima sam igrao ili protiv kojih sam igrao ikada. Ja se sa njim već poznajem kako se vidimo i već znam gde, šta, kako, šta Lune tebi treba, tako da sa Lunetom je lako.
Ja ga nisam zamišlao kao štopera, i ja baš to kažem. Kad sam ja došao u Crvenu zvezdu on je igrao levog spoljneg, nameštao je mnogo golova, mnogo je prodirao po levoj strani. Onda sam došao u reprezentaciju, Lune štoper. Znajući kakav je on, bilo mi je čudno prvih 15 minuta, ali onda je bilo jasno da je mnogo kvalitetan na toj poziciji".

- Stanković

"Mislim da je on toj reprezentaciji najviše znači. Van terena je pravi kapiten. Sad pricam o njemu van terena ne na terenu. On toliko zna da nas organizuje, da napravi da nama svima bude lepo, da svakom od nas igrača pomogne i pita kad mu nešto treba, bukvalno zna u koje vreme treba šta da uradi da ne pita nikog. Ima taj osećaj, što bi se reklo i mnogo nam znači za organizaciju svega, kako ćemo, gde ćemo, šta bi trebalo, kad se jede, kad se ne jede. On pravi da se na tim okupljanjima reprezentacije zna ko, šta i kako radi".

- Kuzmanović

"On priča šest jezika, ali mislim da nijedan ne priča pravilno. On je takav, on je za zabavu u ekipi. Uvek je najpametniji, uvek je ispred svih, ako mu nesto kažete da nije po njegovom odgovoriće vam. Sa njim nema svađe, odgovoriće vam na sedam jezika. Ali on je nama sladak kada greši taj srpski, on se trudi. Šalimo se sa njim. Kažemo mu i on će probati to da nauči. 120 jezika priča, mlad igrač koji je dosta toga napravio u karijeri. Dosta ima prepucavanja sa njim, jer ga drugi znaju i čačkaju ga u autobusu".

- Jovanović

"Lane je atmosfera, ne znam da kažem neku reč da se ne uvredi, ali Lane je za atmosferu pravi čovek. U svakom smislu, vidite kad priđe vama novinarima kako vam prilazi, kako je na trenigu, kako priča, kako se ponaša, vidite kakvu gestikulaciju ima, kada mu sudija ne svira faul ili kada dâ gol. Takve gestikulacije nema neki drugi igrač. On je takav igrač koji je skočio u publiku posle postignutog gola. On je prosto takav, to nije foliranje, on je takav dečko. A svako ko ga prvi put vidi sa strane pomisli da se folira, misle da stalno hoće da bude u prvom planu. On je takav i kada je 20. igrač. Ja znam da je on takav, njega čovek kada vidi, mora da mu se smeje. Ja o kojim god stvarima da se radi ne mogu sa njim da budem ozbiljan. To je nemoguće".

- Žigić...

"Kako ja doživljavam Žigu. Žigu doživljavam, on je isti kao kada je došao iz Krivaje u Zvezdu. On je i dalje takav dečko, takav tip, čovek koji jako glasno priča, uvek je on u pravu, i kada nije i kada jeste. Takav je tip. Opet jako pozitivan dečko, sa Markom je imao taj problem da su kao pas i mačka u Zvezdi. Nabitnije je da sada tog problema nema i stvarno savršeno na terenu njih dvojica izgledaju. Mada su i u Zvezdi delovali savršeno na terenu. Sada više nema tih čarki i sada je zaista sve u redu".

- Pantelić…

"O Panti mislim da svi već sve znaju. Ne zna se da li se više zna o njemu na terenu ili van terena. On je dečko koji je pre svih nas proživeo neke stvari. Otišao je u inostranstvo sa 15-16 godina. Igrao je u Švajcarskoj u nekim velikim klubovima. Panta je ostavljao fudbal, pa se vraćao i preko Smedereva je stigao do reprezentacije. Kakav je on uspeh postigao sa tom glavom, ja ne znam kako je on to uspeo. To je Panta. Poznavati Pantelića je doživljaj".

- Zenga, Bajević, Antić. Kakav je Antarin pristup prema njima..

"Radomir ima dosta toga jedinstvenog. Ima taj otac – deca odnos sa nama. Stvarno ima taj odnos od samog početka. Ima dosta humora u sebi na neki način kada to treba i zna se koliko mi njega treba da poštujemo. To nije strahopoštovanje, vec poštovanje. Ja bih rekao da je velika razlika između te dve reči. On ima poštovanje koje je zaslužio, baš tim odnosom koji mi imamo sa njim i tim rezultatom koji je on imao i pre reprezentacije i sa nama. Kada pogledate 70 odsto reprezentacije, njima je Antić i ova reprezentacija podigla za 100 odsto cenu, nivo igre i način na koji javnost gleda prema njima. Stvarno je on uneo neki kult".

- Šta nacija očekuje od Srbije? Šta ti očekuješ?

„ Meni je lično veoma bitno da prođemo grupu, i mislim da bi trebalo da prođemo grupu, jer to zaslužujemo. Imamo ekipu za to, a moja lična očekivanja su da prođemo, a takođe očekujem da pobedimo i svaku sledeću, pa dokle doguramo“.

- Da li bi smatrao nesupehom, recimo, da ne prođemo grupu, već da budemo treći sa četiri osvojena boda?

„Ne bih. Ja lično bih bio razočaran, ali ništa ne bih smatrao neuspehom jer, iako ovo ne možemo da objasnimo našoj javnosti, smo to što smo se plasirali je već ogroman uspeh, a opet, nadam se da ćemo uspeti da usrećimo i njih i napravimo neki uspeh koji oni od nas očekuju“.

- Kako sada gledaš na sebe kao na reprezentativca i na čemu misliš da još moraš da radiš?

„Ako tako gledam, onda treba raditi svakodnevno na svemu. Ništa posebno ne bih izdvojio , treba raditi na svemu, a naročito na nečemu što ti trenutno ne ide. Može da se desi da ti ne ide defanziva ili šut, jer ništa nije nije konstantno dobro, uvek ponešto zafali. Fudbal je brza igra i za tri dana može nešto da se promeni, tako da dve nedelje možeš da šutiraš, a da ne pogodiš ništa, tako da treba konstantno raditi na stvarima i truditi se da one budu što bolje“.

- Koliko misliš da si igrački napredovao odlaskom?

"Mislim da sam napredovao mnogo i psihički i igrački, jer Engleska je drugačija od svega, fizički i igrački sam sigurno napredovao dosta. Ipak, na meni je da to i dalje dokazujem i da iz utakmice u utakmicu igram sve bolje, moram da se trudim da ostavljam što bolji utisak“.

- Rođeni si Zemunac, dolaziš iz metropole u englesku periferiju. Kako ti se sve to čini i kako si se prilagodio životu ovde?

„Dobro. Moja Devojka je sa mnom i sa te strane mi je jako dobro, jer posle te neke brzine i jurnjave u najvećem klubu za koji sam igrao, došao sam ovde, gde je sve polako. Kaže se da Englez nigde ne trči, već hoda i to je tačno. Ovde za sve imaš vremena, samo treba da se prilagodiš na te neke njihove stvari. Meni sve to veoma prija iako nisam dugo ovde, tek nekih osam meseci. Ako pričamo o nekih pet godina, ne znam šta će biti, ali za sada mi prija“.

- Našu i englesku ligu stvarno ne možemo da poredimo...

„Njihova psihička priprema za utakmice, karantin i slično, to ovde ne postoji. Ovde se pripremaš kući, sam, jedina priprema je taj neki ručak tri sata pred utakmicu, ali zna se kad izađeš na teren, onda moraš da pogineš tamo, a za posle ćemo da vidimo. Ovde se dešavalo da izgubim kod kuće od nekih timova po dva gola razlike, pa publika opet aplaudira na kraju“.

- Koliko bi ti značilo da Volvsi ostanu u ligi?

„Što se toga tičle, sigurno da sada samo o tome razmišljam i realno verujem da možemo da ostanemo, jer mislim da u Premijer ligi postoje tri gore ekipe nego što je Vulverhempton, mislim da smo to i na terenu pokazali. Premijer liga je takva da se iz nedelje u nedelju sve menja. Ovde se devet ekipa bori za Evropu, a devet ekipa za opstanak. Bukvalno je tako. Svako svakog povedi i svake nedelje je neka promena. Mi sada imamo neke bitne utakmice koje nam utiču na opstanak i nadam se da ćemo uspeti da napravimo rezultat i ostanemo. Meni bi to i lično značilo, a ako ispadnemo, imaću vremena da razmišljam i o tome. Postoji mogućnost onda i da napustim klub, ali verujem da možemo da ostanemo, pošto Vulverhempton ima dobre i igrače i navijače“.

- Pored Old Traforda i Enfilda, koji engleski stadion na tebe ostavlja poseban utisak?

„Na mene je Mančester Siti ostavio veliki utisak. To je grad u kome se nalaze dva velika kluba, Junajted i Siti i čini mi se da u samom Mančesteru više ljudi navija za Siti nego za Junajted, dok Junajted ima mnogo više navijača u celom svetu. Zbog toga traje neki stalni rat ta dva kluba, ali je sigurno da Siti ima navijače i stadion koji ostavlja lep utisak“.