MAMOGRAF
Naslovna
Uspešna akcija B92
Ženska snaga
Statistika
Kompanije u akciji
Fotogalerija

RAK DOJKE
Vesti
Video
O raku dojke
Konačni obračun s rakom
Rak dojke (Wikipedia)

AVON i B92
Besprekorno zavođenje
Dizanje svesti
Promenimo statistiku
"Svako je podložan"
8. martovska čestitka
Među prvih 20
Prevencija!
1 milion US$ za Haiti

 
B92 Rak dojke Srbija protiv raka

22. oktobar 2008.

Svake godine oko 4.000 žena u Srbiji oboli od raka dojke

Dr Snežana Šušnjar
Onkolog sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije

Životno doba nosi najveći rizik za oboljevanje od raka dojke: što je žena starijeg životnog doba to je i rizik veći (50% žena sa rakom dojke bolest otkriva u životnom dobu od 65 i više godina). Postoji porodična predispozicija za razvoj raka dojke, kod žena kod kojih su najbliži srodnici (majke, bake po majci i po ocu, sestre, ćerke) obolele od raka dojke, što treba razlikovati od naslednog raka dojke, gde postoji naročito veliki rizik za nastanak raka dojke i raka jajnika, uzrokovan naslednim promenama u nekim genima (manje od 5% žena sa rakom dojke ima nasledni rak dojke).

Lečenje ove bolesti zavisi od stadijuma u kojem se ona otkriva. Najvažnije je dijagnostikovati bolest u ranim stadijumima kada je moguće operacijom odstraniti tumor u dojci i otkloniti pripadajuće (regionalne) limfne čvorove u pazušnoj jami. Operacija podrazumeva otklanjanje cele dojke ili samo dela dojke sa tumorom i njegovom okolinom i odstranjivanje limfnih čvorova iz istostrane pazušne jame. Postoji mogućnost da se, posle odstranjenja cele dojke, učini rekonstrukcija dojke plastičnom operacijom, bilo ugradnjom silikonske proteze ili kožno-mišicnim transplantatima uzetim sa drugog dela tela (leni, trbušni mišic itd).

Uprkos tome što se operacijom odstranjuje tumor i svi limfni čvorovi u kojima mogu biti prisutne tumorske ćelije, uvek postoji izvestan rizik, manji ili veći, da se bolest ponovo pojavi, bilo na mestu odstranjenog tumora (lokalni recidiv) ili u nekom udaljenom mestu, najcešce u kostima, jetri i plućima. Zbog toga se kod nekih žena nakon operacije sprovodi zračna terapija predela operisane dojke i regionalnih limfnih čvorova da bi se smanjio rizik za pojavu lokalnog recidiva. Takođe, većina operisanih žena posle operacije prima hemioterapiju, hormonsku terapiju ili kombinaciju ove dve terapije sa ciljem da se smanji rizik ponovne pojave bolesti u udaljenim organima.

Danas je prepoznato nekoliko tipova raka dojke koji se razlikuju po svom ponašanju; neki su sporijeg toka, manje agresivni, dok su drugi skloni brzom širenju u regionalne limfne čvorove i u udaljene organe. Kada se tumor iz dojke i regionalni limfni čvorovi iz pazušne jame odstrane, patolog pod mikroskopom pogleda preparat i određuje vrstu tumora, osnovne karakteristike tumora i broj limfnih čvorova u kojima su prisutne tumorske ćelije. Na osnovu ovih podataka donosi se odluka da li treba posle operacije primeniti dalje lečenje. Potom se određuje da li su u tumoru prisutni estrogeni i progesteronski receptori i HER-2 (receptor za epidermalni faktor rasta), koji nam govore o tome da li primeniti hormonsku terapiju ili hemioterapiju ili njihovu kombinaciju. Prisustvo velikog broja HER-2 receptora na površini tumorskih ćelija takođe označava sklonost tumora ka bržem rastu i širenju u udaljene organe i mogućnost primene tzv. biološke terapije u nekih bolesnica.

Ako se tumor otkrije u odmakloj fazi bolesti, ali još uvek ograničen na područje dojke i istostrane pazušne jame, onda se prvo primenjuje hemioterapija ili, u odabranim slučajevima, zračna terapija ili njihova kombinacija. Operacija se odlaže za kasnije ako se primenom hemioterapije i zračne terapije postigne smanjenje tumora. Isto tako, ako se bolest dijagnostikuje u trenutku kada se tumor proširio u područja van predela dojke i regionalnih limfnih čvorova (udaljeni organi), onda se operacija ne radi, a osnovu lečenja čine hemioterapija, hormonska terapija ili njihova kombinacija i zračna terapija. Uzimajući u obzir da se svake godine u svetu povećava broj obolelih žena, preporuka je da sve žene, bez obzira na rizik od nastanka raka dojke, rade samopregled dojke jednom mesečno. Ako prilikom posmatranja dojki pred ogledalom žena primeti razliku u veličini dojki, koja ranije nije bila prisutna (svaka peta žena ima asimetrične dojke), crvenilo kože dojke, uvlačenje bradavice, krvavi iscedak iz bradavice ili napipa čvor u dojci, to je razlog da se odmah javi lekaru radi pregleda i upućivanja na dodatne dijagnostičke preglede. U odsustvu znakova koji ukazuju na prisustvo tumora u dojkama, mamografija bi trebalo da se radi kao početna dijagnostika u svih žena koje napune 50 godina i u onih žena sa većim rizikom posle 40. godine života. Mamografija nekada otkriva rak dojke u najranijem stadijumu, kada se tumor još ne može napipati. Važno je zapamtiti da ukoliko se rak dojke otkrije u ranijim stadijumima, utoliko su šanse za izlečenje veće.

Dijagnoza raka dojke početak je veoma emotivnog i često zastrašujuceg puta. Žene se brzo nađu u svetu koji ne poznaju, svetu složenih medicinskih termina i terapije. Neophodno je da znaju da na tom putu nisu same. Kampanja „Njen prijatelj” posvećena je svim ženama koje su imale rak dojke i onima koji su bili uz njih u najtežim trenucima, kada bolest treba upoznati i kada treba pronaći pravi put ka izlečenju. Poznate i inspirativne ličnosti su se priključile ovom projektu kako bi na dostojanstven i optimističan način ukazale na značaj borbe
protiv raka dojke.

Preuzeto iz kampanje: "Njen prijatelj".

 Ostali naslovi
Srbija protiv raka | 27. septembar 2010.
Pregledano već 27.000 žena | 27. septembar 2010.
Šetnja za zdravlje | 15. oktobar 2009.


 
 

Odštampaj stranu Pošalji stranu