Da državom upravljaju eksperti

Većina građana Srbije smatra da su izbori jedno od najvažnijih građanskih prava i shvata njihov značaj, ali sa druge strane prema političarima ima izrazito negativan odnos i smatra da je aktuelna politička scena u Srbiji "veliko zamjavanje", pokazalo je istraživanje beogradske nevladine organizacije Centar za slobodne izbore i demokratiju.

Predstavljena anketa, obuhvata 1.800 punoletnih građana iz 92 opštine u Srbiji i pokazuje da se većina ispitanika (59 odsto) složila sa stavom da bi državom trebalo da upravljaju eksperti, a ne političari, što donekle, kako navode istraživači, može da objasni razliku između odgovora o dobrom standardu i ocene da političari "zamajavaju narod".

Rezultat istraživanja i zaključak istraživača jeste i da omladina (između 18 i 30 godina) nije najveći uzrok zašto prošli predsednički izbori u Srbiji nisu uspeli.


Prema istraživanju CeSID-a, predstavljenog 29. novembra u Medija centru, čak 82 odsto ispitanika izbore vidi kao jedno od najvažnijih građanskih prava i shvata njihov značaj, dok tek 10 odsto smatra da to nije naročito važno. Ostalih osam odsto je neodlučno.

Najpozitivniji odnos prema izborima imaju penzioneri i privatnici (novi kapitalisti), što istraživači objašnjavanju činjenicom da su penzioneri odrasli u vreme kada su izbori bili "visoko društveno vrednovani", a kapitalisti žele da utiču na to ko će vladati.

Najnezainteresovaniji za izbore su nezaposleni, poljoprivrednici i zaposleni u privatnom sektoru, a u sredini lestvice su studenti i domaćice.

Najčešći razlozi za neizlazak na izbore su loš materijalni položaj (nezaposlenost, nepismenost, neobrazovanost ili minimalno obrazovanje) i nezainteresovanost, povezana sa nedovoljnom informisanošću.

Na neizlazak utiču i politički razlozi, odnosno nezadovoljstvo predloženim kandidatima, ali i objektivni razlozi, poput nedostupnost biračkom mestu (žive i rade van svojih rodnih mesta) ili nepokretnost (invalidi, bolesni, slabo pokretni i dijaspora).

Istraživanje je pokazalo i da većina građana Srbije (70 odsto ispitanika) smatra da izborno zakonodavstvo nije dobro, odnosno da treba birati kandidate, a ne stranke.

Građani Srbije imaju podeljen stav kada je reč o odnosu prema politici. Jedna trećina je stava da je politika nešto dobro, jedna četvrtina je vidi kao nešto loše, a za 43 odsto građana ima pomešan odnos (i nešto dobro i nešto loše).

Ogromna većina građana Srbije, čak 86 odsto, ima izrazito negativan stav o političarima u Srbiji, a taj trend se nastavlja, rekao je saradnik CeSID-a, sociolog Srećko Mihajlović.

Za većinu građana politika je "veliko zamajavanje" i smatra da se političari više bave sobom nego nama, dodao je Mihajlović.

Đorđe Vuković iz CeSID-a predstavio je deo istraživanja o odnosu omladine prema izborima, iznoseći zaključak da taj deo stanovništva nije glavni razlog za neuspeh izbora.

"Za razliku od drugih starosnih grupa ovaj deo glasačke populacije je istrajan u svom političkom aktivizmu, odnosno pasivnosti. Dakle, broj mladih koji glasa ili ne glasa je konstantan", rekao je Vuković, dodajući da je istraživanje sprovedeno među 600 ispitanika između 18 i 30 godina.

 Najčešći razlog za neizlazak na izbore je udaljenost od biračkog mesta, odnosno najveći broj mladih studira van svojih rodnih mesta i odlazak na glasanje bi za njih bio trošak.