SRS i DS vode u Srbiji i u Beogradu

O istraživanju

Agencija "Faktor plus" je realizovala projekat ispitivanja javnog mnjenja na temu političke scene pred predstojeće lokalne izbore. Istraživanje je obuhvatilo 2.000 punoletnih građana oba pola biranih metodom slučajnog uzorka, a građani su anketirani od 3. do 12. septembra 2004.

Istraživanje je podeljeno na dva dela, od kojih se jedan odnosi na teritoriju Srbije i u okviru kog je istraživanje podeljeno na segmente: Mediji, politički život, ekonomija, Hag i Evropska unija, a drugi deo se odnosi na teritoriju Beograda i obuhvata analizu rejtinga političkih partija u Srbiji pred lokalne izbore i rejting kandidata za gradonačelnika Beograda.

Uvodne napomene

U najnovijem istraživanju agencija "Faktor plus" izašla je van okvira uobičajene istraživačke prakse. Reč je o pravilu da se s približavanjem izbora pažnja i interesovanje političkih stranaka i aktera političkog života u celini, pa i agencija, odnosno naučno-istraživačkih ustanova koje se bave istraživanjem javnog mnjenja, koncentriše pretežno na rejting političkih stranaka, lidera, odnosno kandidata u izbornoj utakmici, i na predvidjanje izbornih rezultata, na osnovu brojnih parametara koji u tom cilju stoje na raspolaganju. To je, na neki način, uobičajen deo završnice izborne utakmice.

Međutim, ovog puta "Faktor plus" se opredelio za to da napusti taj kliše i ispitanicima, građanima Srbije, postavio spektar širih pitanja koja se odnose na ukupno stanje i odnose na političkoj sceni Srbije i ključne činioce koji je oblikuju. Može se reći da se u centru pažnje našlo pitanje koji činioci dominantno utiču na formiranje javnog mnjenja, što se u materijalnom smislu izražava kroz rezultate izbora.

Tako je otvoren prostor da javno mnjenje izrazi stavove o odnosu politike i medija, ili uticaju političara na medije, poverenju građana u medije, uticaju vlasnika privatnih medija na uređivačku politiku tih medija, odnosu prema novinarima, o odnosima među političkim akterima, činiocima koji utiču na poverenje građana u političke stranke i lidere koji ih vode, o predstojećim lokalnim i parlamentarnim izborima, o jednom broju najaktuelnijih političkih i ekonomskih pitanja s kojima se zemlja suočava.

Takav pristup daje brojne prednosti u pogledu realnog i celovitog uvida u stavove javnog mnjenja, što pre svega uslovljava činjenica da neposredno pred izbore, odnosno pred konkretnu odluku građana da li će uopšte izaći na izbore i kojoj će političkoj stranci i političarima pokoloniti poverenje, mnogi politički i društveni problemi kao i odnos različitih aktera prema njima postaju vidljiviji.  


Poverenja građana u medije

Stepen poverenja građana u medije, kao ključnog činioca formiranja javnog mnjenja i političkog života društva u celini, ispitivan je kroz dve grupe pitanja:

-          Direktno ispitivanje stepena poverenja u medije i ono što oni objavljuju

-          Uticaj političkih vlasti na medije

U celini posmatrano, stepen poverenja građana u medije ne može se oceniti kao zadovoljavajuć. Osnovu za takav zaključak daju odgovori na pitanje "Verujete li medijima u Srbiji". Samo 12% ispitanika odgovorilo je da u potpunosti veruje medijima u Srbiji. Istovremeno, tri puta je veći broj onih koji delimično veruju medijima, 37,5%. To znači da u celini manje od 50% ispitanika veruje medijima. Taj podatak odražava u celini nepovoljnu situaciju u političkom životu društva i u medijima, imajući u vidu da se stanje u političkom životu i stanje u medijima uvek komplementarni.

Naveden stepen poverenja u medije treba posmatrati povezano sa stavom o tome "kliko mediji pružaju pravu sliku građanima Srbije". Samo jedna četvrtina ispitanika, 26,2, ocenjuje da mediji prikazuju realno stanje u društvu, pri čemu njih 21,7% smatra da to čine samo delimično. Druga četvrtina ispitanika smatra da to zavisi od konkretnog medija, što ukazuje na različiti stav, odnosno stepen poverenja u različite medije. Jedna polovina ispitanika, isto koliko je i onih koji nemaju poverenje u medije, u suštini navode različite razloge zašto mediji ne pružaju pravu sliku građanima Srbije, pri čemu kao dominantne navode uticaj vlasti ili njihovih vlasnika.

Kada se analizira poverenje građana u medije, pada u oči podatak da izrazito visok procenat njih "veruje u novinske članke koji govore o aferama političara". Samo 25% ispitanika ne veruje takvim novinskim člancima, dok im 75% veruje, istini za volju, u različitom stepenu. To bi trebalo da bude signal svim akterima političkog života društva jer pomenut podatak posredno govori o nepoverenju građana u političare.

Podrazumeva se da poverenje u medije ne može biti uspešno i celovito analizirano bez podataka o poverenju građana u novinare. Uočljivo je u da ispitanici imaju manji stepen poverenja u novinare nego u medije. Samo 36,1% ispitanika ima u potpunosti ili delimično pozitivan stav prema novinarima, dok poverenje u medije ima oko 50% ispitanika.

Stepen poverenja građana u medije mora biti posmatran povezano s njihovim stavom o uticaju vlasti na medije. 45,2% ispitanika smatra da su mediji potpuno ili delimično pod kontrolom vlasti. Ipak, ohrabruje podatak da više od trećine ispitanika, 36,5%, smatra da mediji nisu pod kontrolom vlasti.

I pored toga što je stepen poverenja u medije u celini nezadovoljavajuć, građani imaju razvijenu svest o značaju i odgovornosti medija za politički i društveni život. Na to upućuju njihovi odgovori na pitanje o "odgovornosti za javno izgovorenu reč". Više od dve trećine ispitanika, 68%, podržava uvođenje odgovornosti za javno izgovorenu reč, pri čemu je važno istaći da polovina njih to podržava pod uslovom da se ne ograničava sloboda misli i govora.


Uticaj vlasnika na medije

To pitanje spada u red onih koja predstavljaju stalno prisutan predmet rasprava i osporavanja na relaciji javnost-politički akteri-mediji. Osnovni predmet sporenja je uticaj vlasnika privatnih medija na uređivačku politiku polazeći od osnovnog principa da je svaki medij, bez obzira na vlasnički status, javna stvar. Naravno, to pitanje ne može biti posmatrano odvojeno od uticaja vlasti, političkih stranaka na medije u javnom, odnosno državnom vlasništvu, budući da ti problemi u suštini ističu iz istog izvora.

O tome da se u javnosti sve više afirmiše stav da su mediji javna stvar govore i odgovori na pitanje "da li vlasnici privatnih medija treba da imaju potpunu slobodu". 16,7% ispitanika smatra da treba da imaju potpunu slobodu, budući da su vlasnici medija.  Istovremeno, više od 4/% ispitanika smatra ta sloboda treba da bude ograničena, imajući u vidu društvenu funkciju i odgovornost medija. Pri tom se 23,3% ispitanika zalaže za uvođenje poreza na šund i kič, a to znači obezbeđivanje odgovarajućeg kvaliteta programa u privatnim TV stanicama. Isto tako, njih 29,6%  smatra da treba da postoje određeni propisi i ograničenja da bi neko dobio dozvolu za osnivanje privatne televizije.

Više od polovine ispitanika, 52,1%, smatra da vlasnici TV stanica utiču na program i sadržaj emisija na svojim televizijama, dok samo njih 20%  smatra da ne utiču, dok 23,2% ocenjuje da se situacija razlikuje od televizije do televizije.

U vezi s tim treba analizirati i podatak da visok procenat ispitanika, njih 38,9%, smatra da postoji veza sadržaja programa i karaktera vlasnika televizijskih stanica. Međutim, znatan je i broj onih koji smatraju da  karakter vlasnika i sadržaj programa nisu međusobno povezani. Isto tako, više od trećine ispitanika nije odgovorilo na to pitanje, pri čemu je većina njih to obrazložila time da ne poznaje vlasnike TV stanica. U celini se može zaključiti da je javno mišljnje o tom veoma osetljivom i složenom pitanju podeljeno.


Poverenje i ugled koje uživaju političari i političke stranke

Dugogodišnje nepovoljno stanje i odnosi koji vladaju na političkoj sceni Srbije, a posebno ekonomsko propadanje zemlje, siromaštvo, nezaposlenost, beznađe, uticali su i na stepen poverenja u političare, političke stranke, u aktere političkog života u celini.

U tom pogledu, uočljiv je visok stepen nepoverenja u političare, koji je znatno veći od nepoverenja koje su ispitanici iskazali prema medijima.

Osnovu za takav zaključak daje odgovor na pitanje "Verujete li političarima". Skoro dve trećine ispitanika odgovara da neveruju političarima, pri čemu 38,9% navodi kao razlog da političari gledaju samo svoje interese, dok 24,5% kaže da su ih političari razočarali. Logično je što su pripadnici obe grupe ispitanika razočarani. S druge strane, 22,7% veruje samo političarima za koje glasa, što samo potvrđuje napred iznet stepen nepoverenja.

Nepoverenje u političare izraženo u odgovoru na prethodno pitanje uslovljeno je i nepovoljnim stavom prema ispunjavanju obećanja koje političari daju. 63,5% ocenjuje da političari uopšte ne ispunjavaju svoja obećanja.  Istovremeno, gotovo je simboličan broj onih koji smatraju da političari ispunjavaju svoja obećanja, 3,8%, dok je onih koji smatraju da ih delimično ispunjavaju 21,7%.

Takav, u celini nepovoljan stav, odnosno nepoverenje prema političarima, upotpunjuje i uverenje ispitanika da se "političke partije u zemlji bore za vlast i za održanje na vlasti bez analize svog rada i polaganja računa za svoj rad". 

Više od 50% ispitanika smatra da se političke partije bore za vlast, ali bez analize stvarnih rezultata svog rada i polaganja računa pred biračkim telom za svoj rad. Približno jedna trećina ispitanika ocenjuje da to zavisi od toga o kojoj je političkoj partiji reč, što govori o uslovljenosti njihovog stava pripadnošću određenoj političkoj partiji.

Navedenim podacima nije potreban komentar, osim da oni mogu i treba da posluže kao jasan signal svim političkim strankama da nisu u celini položile ispit poverenja pred javnim mnjenjem, odnosno biračkim telom.

U tom pogledu, mogu biti od koristi odgovori na pitanje od čega najviše zavisi ugled stranaka ili političara.  Veoma je interesantno da su odgovori, odnosno kriterijumi na osnovu kojih se stiče ugled, ravnomerno  raspoređeni na sledeća pitanja:

-          Program stranke

-          Nastupi u medijima

-          Dosadašnji rad

-          Ispunjenje obećanja

-          Ponašanje političara

pri čemu prednjači značaj dosadašnjeg rada. To ukazuje na pozitivnu tendenciju zaoštravanja kriterijuma za ocenu uspešnosti političkih stranaka i političara.

U tom smislu treba posmatrati i podatak da kod 30% ispitanika na ugled političara ne utiče međusobno prepucavanje u medijima, dok kod 16% ispitanika ugled političara koji to čine opada.


Stavovi ispitanika o aktuelnim političkim, ekonomskim i društvenim pitanjima

Ispitanici su izneli stavove o jednom broju političkih, ekonomskih i društvenih pitanja koja su u žiži političkog života društva. Reč je o pitanjima od kojih u velikoj meri zavisi izlazak društva iz dugogodišnje ekonomske i društvene krize i stvaranje uslova za stabilan politički i ekonomski razvoj.

Ispitanici smatraju neophodnom sprovođenje denacionalizacije imovine, odnosno njeno vraćanje ranijim vlasnicima. Takav stav ima 69,2% ispitanika, pri čemu 26,5% smatra da u tu svrhu treba napraviti odgovarajuće kriterijume.

Većina ispitanika, preko 50%, ocenjuje ekonomsku situaciju u Srbiji kao nestabilnu ili veoma nestabilnu, dok je samo 20,6% ocenjuje kao veoma ili delimično stabilnu.

Povezano s tim treba posmatrati ocenu ispitanika o nivou njihovog životnog standarda. Oko jedne trećine,  28,7%, ocenjuje da im je životni standard na nivou proseka, druga trećina, 30,6%, smatra da im je standard ispod proseka, dok 15,2% ocenjuje da živi u siromaštvu, a 4,3% ispitanika smatra da im je životni standard iznad prosečnog. Kada se uzme u obzir nepovoljna ekonomska situacija u kojoj se već godinama nalazi društvo, a posebno njegovi radno-proizvođački i stvaralački slojevi, onda je jasno da navedeni stavovi odražavaju realnu socijalnu sliku jednog ekonomski nerazvijenog i siromašnog društva, kao što je ovo.

Više od 74/% ispitanika podržava pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji, pri čemu 58,7% u potpunosti, a 26,2% delimično. To je veoma značajan pokazatelj, koji govori o dominantno pozitivnom stavu javnog mnjenja prema evropskim integracijama. Međutim, taj nesporno pozitivan stav ne prati optimizam u pogledu realnih šansi za skori ulazak Srbije i Crne Gore u EU. To potvrđuje podatak da većina ispitanika, 52,3%, ocenjuje te šanse kao loše, dok 25,5% njih nije znalo da odgovori na to pitanje. Samo petina ispitanika pozitivno ocenjuje šanse Srbije i Crne Gore za ulazak u EU, i to njih 7,5% kao odlične, a 14,7% kao dobre. Ti podaci nameću pitanje da li su građani realniji od političara.

Stavovi ispitanika veoma su podeljeni oko jednog od najkrupnijih političkih i moralnih pitanja s kojima se danas suočava društvo. Reč je o saradnji s Haškim tribunalom, a posebno izručenje osumnjičenih za ratne zločine toj instituciji. To je predmet dubokih razmimoilaženja i sukoba u aktuelnim političkim procesima u društvu. U tom pogledu najveći je broj onih koji izručivanje optuženih smatra za nacionalnu izdaju, 30,0%, slede oni koji smatraju da je to neminovnost koja nas kad-tad čeka, 28,1%. Znatan je broj onih koji ocenjuju da je to teška odluka za zemlju, 17,8%.

Karakteristično je pri tom da najveći deo ispitanika smatra da se izručivanjem optuženih išta ne bi promenilo, 36,2%, dok njih 19,3% ocenjuje da bi to izazvalo krizu vlasti, a 8,4% da bi to izazvalo opšte sukobe na političkoj sceni. Znatno je manji broj onih koji od izručivanja očekuju pozitivne efekte, a to su skoro pristupanje SCG EU, 3,2%, i ekonomski oporavak zemlje i dobijanje kredita iz inostranstva, 7,0%. U celini posmatrano, veći deo javnog mnjenja očekuje pre svega negativne efekte od izručivanja optuženih Haškom tribunalu.


Stavovi o predstojećim izborima , rejting stranaka i pojedinih kandidata

Logično je da stavovi o predstojećim izborima, opredeljenost o izlasku na izbore, rejting pojedinih političkih stranaka i njihovih lidera, odnosno kandidata za odbornike, gradonačelnike i predsednike opština, zavise u najvećoj meri od stavova ispitanika o svim prethodnim pitanjima. Stavovi o tim pitanjima se u vreme izbora uvek sabiraju u jedan zajednički imenilac, a to je odluka da li izaći na izbore i kojoj političkoj stranci i liderima pokloniti poverenje.

Napred iznete nepovoljne ocene, nezadovoljstvo i nepoverenje u stranke i njihove lidere, odnosno njihov učinak u prethodnom periodu, rezultirao je zahtevom za nove parlamentarne izbore, što je potvrđeno i u prethodnim istraživanama javnog mnjenja, kako agencije "Faktor plus", tako i drugih agencija i instituta.  Uostalom, podaci o izbornim rezultatima predsedničkog kandidata vladajuće koalicije jasno govore o tome da vladajuća koalicija više nema podršku biračkog tela.

U vezi s tim treba analizirati i odgovore na pitanje "o razlozima nezainteresovanosti građana za izbore".  Najveći broj ispitanika, 26,9%, kao razlog nezainteresovanosti iznosi nezadovoljstvo kandidatima i strankama, a slede teška ekonomska situacija, 19,5%, loše iskustvo proteklih godina 17,3% i veoma česti izbori 10,2%.

Porazno zvuči podatak da čak 41% ispitanika smatra da su izbori bili režirani i sada i ranije. To je suprotno brojnim izveštajima stranih i domaćih organizacija koje se bave praćenjem izbora. Ostaje da se vidi da li je reč o negativnom nasleđu i strahovanjima iz prošlosti, ili su u pitanju drugi razlozi koji utiču na takav stav.

Potrebno je istaći da kampanja kandidata u medijima nije ni jedini, a ni odlučujuć faktor za odluku birača kom će kandidatu, odnosno stranci, dati glas. O tome govori podatak da izborna kampanja u medijima uopšte ne utiče na odluku 36,5% ispitanika, dok na 27,8% ispitanika medijska kampanja delimično utiče. Povezano s  prethodnim pitanjima, to bi moglo da znači okretanje birača ka konkretnim rezultatima koje su u prethodnom periodu ostvarile pojedine stranke i njihovi lideri.

Najveće šanse da pobede na predstojećim izborima za gradonačelnika Beograda, prema stavovima ispitanika, imaju Aleksandar Vučić, SRS, i Nenad Bogdanović, DS. Za njih bi u ovom momentu glasalo 24,8%, odnosno 24,6%. Slede Jasmina Mitrović Marić, PSS, 16,5%, Zoran Drakulić, 12,5%, Nebojša Čović, SDP, 5,8%.

Približno isti, ali ipak za nekoliko procenata veći broj glasova, dobile bi političke stranke tih kandidata na lokalnim izborima u Beogradu. Uočljiva je, u tom pogledu, nova tendencija da stranke imaju minimalno veći rejting od svojih kandidata za gradonačelnika. Na to svakako utiče i činjenica da kandidati nisu lideri stranaka. Takvu ocenu potvrđuje i odgovor na pitanje "Za koga biste glasali na lokalnim izborima u Srbiji ako bi oni bili održani danas". U Srbiji bi više dobili SRS, 27,4%, DSS, 14,2% i Pokret snaga Srbije, Bogoljub Karić, 20,8%.  Manje glasova dobio bi DS, 24,5%.

Preuzmite kompletno istraživanje