Kažiprst, Zoran Drakulić

Gost: Zoran Drakulić, kandidat DSS za gradonačelnika Beograda
Novinar: Tamara Pupovac

B92: Šta je za vas dobar rezultat na predstojećim izborima?

Drakulić: "Za mene je dobar rezultat ako uđem u drugi krug. Međutim, neću biti razočaran ni ukoliko ne uđem, jer ja bih želeo da ostanem trajnije u politici. Prema tome, već znam da ću dobro proći na izborima. Imam dobre šanse da budem u

drugom krugu. Videćemo, evo, ima još nekoliko dana."

B92: Mislite da nešto može da se promeni u naredna tri-četiri dana?

Drakulić: "Mislim da može. Može veoma mnogo toga da se promeni. Ovi izbori mogu da budu izbori iznenađenja. Ako uđem u drugi krug, sigurno pobeđujem."

B92: A ako budete treći, to nije neuspeh?

Drakulić: "Za mene to nije tragedija, imajući u vidu da je pre četiri nedelje moja prepoznatljivost u Beogradu bila ispod deset posto. Znači, deset posto ljudi je znalo ko je Zoran Drakulić. I nije uopšte tragedija, imajući u vidu kratko vreme. Međutim, prema podacima koje smo mi dobili pre nekoliko dana, tačnije pre dva dana, moja prepoznatljivost je danas preko 90 posto, što je rezultat fantastičnog rada tima koji sam ja napravio. I drugo, ljudi koji su se upoznali sa mojim programom, veruju u taj program. E sad, videćemo u nedelju 19. da li je taj broj ljudi dovoljan da ja pobedim."

B92: Prošle nedelje jedan od sagovornika "Kažiprsta" na pitanje – koliko košta njegova kampanja – odgovorio je: "A zašto niko Drakulića i Karića ne pita koliko košta njihova kampanja?" Koliko košta vaša kampanja?

Drakulić: "Nešto da vam kažem pre toga. Prvo, za mene nema problema, jer ja mogu da isfinansiram i sam svoju kampanju. Drugo, bićete iznenađeni da je moja kampanja sigurno jeftinija od kampanja nekih kandidata koji pričaju da nemaju para i da vode jeftinu kampanju. Naša kampanja nije mnogo skupa. Ja sam već negde izjavio –  očekujem da će sigurno biti ispod 150 hiljada evra."

B92: Jesu li to vaše pare ili...?

Drakulić: "Delom moje pare, delom, normalno, pare koje dobija stranka za tu vrstu aktivnosti."

B92: Vi ste na javnu scenu ušli kao uspešan privrednik.

Drakulić: "Da."

B92: Kako ste stekli kapital?

Drakulić: "Dobro je poznato šta je Zoran Drakulić radio od '90-ih godina, kada sam formirao svoju privatnu firmu. Mi se bavimo danas trgovinom, bavimo se proizvodnjom, bavimo se rudarstvom, bavimo se prevozom i skladištenjem roba. Firma danas ima svoja predstavništva i manje firme u 12 zemalja u svetu. Naše najveće aktivnosti su, uglavnom, u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza i u bivšoj Istočnoj Evropi. Glavni kapital smo stekli, uglavnom, početkom '90-ih godina na tržištu bivšeg Sovjetskog Saveza, koje je u to vreme tek izlazilo na tržište. Mi smo imali veliko iskustvo u radu sa tim zemljama. Tamo smo i dan-danas dobro plasirani. Dobro je poznato da ja nisam bio u Srbiji, faktički, od '92. godine, kad smo zatvorili firmu. Nismo radili do 2000. uopšte u Srbiji kao lokalna firma. I to je veoma dobro poznato."

B92: Jedan slušalac, koji se potpisao kao bivši službenik Ministarstva poljoprivrede, pita vas: "Kako ste uspevali da od '92. do '96. budete, uz Mirka Marjanovića, najveći izvoznik žita?"

Drakulić: "Žito smo radili uvek u onim trenucima kada je to, normalno, bilo dozvoljeno, zbog sankcija koje su... Prema tome, mi smo konkurisali u borbi sa najvećim svetskim firmama, dobijali te tendere. Mislim da tu nema ničega lošeg. Naša firma je i najveći trgovac žitaricama u ovom regionu. Mi radimo preko..."

B92: Jesu li u to vreme bili regularni tenderi?

Drakulić: "Normalno. Pa niko... Ko bi bio lud da proda žito ispod cene tržišta? Drugo, ja koliko znam..."

B92: A da li je mogao bilo ko da ga kupi? Mislim, jasno vam je na šta aludira slušalac kad kaže da ste, uz Mirka Marjanovića, bili najveći izvoznik žita.

Drakulić: "Ma, gluposti. Prvo, mi nismo bili izvoznici uopšte. Znate li šta znači biti izvoznik? To je velika greška. Izvoznik je onaj ko dobije dozvolu u Srbiji da izveze. A mi smo se, kao strana firma, javljali na tendere koji su u to vreme bili... gde se nudilo žito za strano tržište. I pošto smo i najveći u regionu, ja vam kažem... Znači, nismo mi sve žito izvezli, normalno. Izvozili smo određeni procenat od toga što se izvozi. To, koliko ja znam, i nije bilo u tom periodu koji se spominje. Uglavnom, izvoza žita je bilo u periodu između Dejtona i novih sankcija, u vreme kada nije bilo sankcija."

B92: Evo još jednog pitanja vezanog za žito: "Da li možete da prokomentarišete sudski proces koji vi i Milan Beko vodite oko izvoza žita?"

Drakulić: "Taj proces je, nažalost, završen. Mi smo imali sa Milanom Bekom potpisan jedan ugovor o izvozu sto hiljada tona pšenice. On taj ugovor nije ispoštovao, jer je u to vreme, kada je trebalo da ispuni taj ugovor, došlo do velikog skoka cena na svetskom tržištu. On nekorektno to nije ispunio. Mi smo ga tužili. Normalno, u to vreme nismo mogli da dobijemo ovde spor. Izgubili smo i spor i dosta para na tom ugovoru. Ogromne pare smo izgubili, jer se govori o sto hiljada tona i skoku cena koji je bio značajan. Tako da smo morali to žito da kupimo u drugoj zemlji, konkretno, u Mađarskoj, i da ispunimo svoj ugovor koji smo bili potpisali."

B92: Dosta slušalaca, kada postavlja pitanja vezana za vaš posao – ja neću sva ta pitanja čitati – aludira na to da ste vi, zapravo, i za vreme Miloševića ovde imali monopol i da je postojala neka veza sa bivšim režimom...

Drakulić: "To su gluposti..."

B92: Odnosno, da posao u Srbiji nije mogao da se dobije a da to nije kontrolisao režim.

Drakulić: "Nismo mi dobijali posao uopšte u Srbiji. U delu posla kojim smo se bavili – o žitaricama pričam, drugog posla i nije bilo... on je bio vezan, da kažem, na konkurenciju."

B92: Još jedno pitanje. Slušalac vas pita: "Kakva je razlika između vas i Bogoljuba Karića?"

Drakulić: "Mi se bavimo potpuno različitim poslovima. Gospodin Karić je, uglavnom, u telekomunikacijama i on ima svoju televiziju. Ja ne znam da gospodin Karić ima neku proizvodnju. Mi smo, uglavnom, u proizvodnji. Mi radimo najteži mogući posao, pogotovo u uslovima koji danas vladaju u Srbiji."

B92: Niste samo u prozvodnji. Malopre smo pričali o trgovini.

Drakulić: "Ne, ja pretpostavljam da ste vi mislili na poslove u Srbiji. Je l’ tako?"

B92: Mislim da slušalac nije ni mislio na poslove...

Drakulić: "Dobro. I u inostranstvu baviti se rudarstvom danas je veoma težak posao. Baviti se transportom je težak posao. To je potpuno drugačija aktivnost od onoga čime se gospodin Karić bavi. Ja bih isto voleo da imam danas jednu dobru kompaniju vezanu za telekomunikacije. Ali, nažalost, nemam."

B92: Na pogrešnu stranu ste krenuli. Bili ste u Geneksu, u Londonu, u vreme kada se na poslovima izgubilo više miliona dolara. Mnogi su spremni da utvrde da ste se vi u to vreme, početkom '80-ih godina, zapravo vežbali za biznis sa državnim parama.

Drakulić: "Taj čovek očigledno nije dobro obavešten. Ja nikada nisam bio u Londonu u Geneksu.  Jedino moje službovanje vezano za Geneks u inostranstvu bilo je na Kipru, od '82. do kraja '88. Prema tome, očigledno je loše pitanje. I ja nikada nisam izgubio pare na poslu, radeći u Geneksu. I to se dobro zna i to može da se proveri. Znači, Zoran Drakulić je bio jedan od najuspešnijih ljudi u Geneksu. Radeći u Geneksu nikada nisam ni dolar izgubio."

B92: Prelazimo na predizborna obećanja. Kažete da ćete pokrenuti beogradsku privredu i obezbediti nova radna mesta ukoliko postanete gradonačelnik.

Drakulić: "Da."

B92: I kako to gradonačelnik može da pokrene privredu i obezbedi nova radna mesta?

Drakulić: "To je upravo pristup koji ja imam, a to je možda malo i netipično za gradonačelnika. Ja mislim da gradonačelnik treba da izađe iz svoje birokratske funkcije, imajući u vidu i novi statut i ono što on treba da radi. Moj interes je da pokrenem Beograd, da ga zaposlim. Sve ono što se nalazi na teritoriji Beograda jeste predmet mog interesovanja. Bez obzira da li je to u nadležnosti republike ili u nadležnosti grada, ja ću se time baviti. I to je ono što je dobro za Beograd. Šta mi imamo danas kao osnovni problem? Osnovni problem je što nam privreda ne radi, što imamo malo gradnje u Beogradu, što narod loše živi, odnosno Beograđani loše žive, što imaju relativno niska primanja. I to je ono na šta ja hoću da se koncetrišem u narednom periodu od četiri godine. Ja hoću da pokrenem privredu..."

B92: Kako gradonačelnik može da pokrene privredu?

Drakulić: "Kako da ne može? Recimo, da pođemo od rakovičkog regiona – imate tri fabrike koje danas rade sa gubitkom. Za vreme mog mandata, ja ću tamo dovesti investitore. Ili ćemo nastaviti sa delatnostima kojima se oni danas bave – ali dovesti prave firme koje to mogu da pokrenu, govorim o svetskim firmama – ili ćemo kompletno promeniti delatnost tih firmi i dovesti opet investitore koji će raditi profitabilno delatnost u rakovičkom regionu. I slično je za ostale delove. Imamo danas sto hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta na teritoriji grada. To su stravični problemi. To ništa ne funkcioniše."

B92: Sušalac vas pita: "Ko vam sada smeta – ako se ima u vidu da vaša stranka drži vlast i Ministarstvo privrede – da pokrenete privredu Beograda?"

Drakulić: "Prvo, ja se time nisam bavio do sada. Znači, pitanje je – ko se time bavi i šta može da uradi?"

B92: A što se niste do sad bavili?

Drakulić: "Ja imam svoj posao. Zašto bih se ja... Ja nisam bio plaćen za taj posao. Kada to bude u mojoj nadležnosti, ja ću se time baviti. Ja sam kupio sedam firmi u Srbiji i pokazao da te firme mogu fantastično da rade u ovim uslovima. T su sve bili gubidaši. Gubili su pare na poslovima. Ja sam im povećao promet šest puta, ne 60 posto."

B92: A kažu da im niste povećali plate.

Drakulić: "Molim?"

B92: Kažu da im niste povećali plate. Recimo, Valjaonica bakra Sevojno...

Drakulić: "Oni primaju plate na nivou koji je iznad proseka. Ne mogu ja da im povećam platu ako ministar finansija, koji je obećao da će da smanji poreze, drži i dalje porez na primanja od 70 i nešto posto..."

B92: A to je bilo jedno od glavnih ministrovih predizbornih obećanja.

Drakulić: "To je bilo jedno od glavnih obećanja. Da je to urađeno, ja bih povećao plate. Ja ne mogu da dajem veće plate nego što je to moguće."

B92: "Kada će početi prodaja jeftinih stanova, ako pobedite na izborima?" – još jedno pitanje koje je stiglo elektronskom poštom.

Drakulić: "Jeftini stanovi će vrlo brzo početi da se grade. Imamo veoma dobru stvar – Vlada je pre tri dana, čini mi se, donela novi zakon koji je vezan za osiguranje kredita za stambenu izgradnju.  To će omogućiti nove gradnje ubuduće. Ja tvrdim da ćemo imati stanove na teritoriji grada – ja ne govorim o centru grada – za 500 evra, i pokazaću da to može da se izgradi."

B92: Ali, ljudi koji grade stanove tvrde da je 500 evra proizvođačka cena, da je u svaki stan uloženo 500 evra po kvadratu.

Drakulić: "Upravo o tome i pričamo. Ja neću..."

B92: Gde je onda dobit?

Drakulić: "Ja neću da zarađujem na tim stanovima. Dobit može... Ako vi radite veći obim stanova, ne morate vi da govorite o dobiti od 30 posto, nego može da se radi i sa dobiti od deset posto. Ja mislim da je to..."

B92: A ko to može da radi, pošto ne gradite vi stanove, je l’?

Drakulić: "Pa gradiće. Biće veliki... Pravićemo tendere za izgradnju stanova. Prema tome, pojaviće se..."

B92: A zašto bi neko ušao u posao u kome nema dobiti?

Drakulić: "Dobiće deset posto. Zašto mora... da li je... samo da vam kažem nešto..."

B92: Zašto bi išao na deset ako može da dobije 30 posto?

Drakulić: "Neka radi tamo gde ima za 30, neka radi. To je, verovatno, imao sa dosadašnjom vlašću. Kod mene će da radi za profit od deset posto. Znači, neću omogućiti da... Napravićemo takav transparentan tender... Mislim da je deset posto sasvim korektna dobit za građevinsku firmu, pogotovo ako imamo u vidu danas da u gradu imamo na desetine građevinskih firmi koje nemaju posao. Prema tome, daćemo im šansu. I gradićemo. Ja tvrdim da ćemo da gradimo. Neka mi građani daju šansu, i ja tvrdim da ću da izgradim stanove za 500 evra. Ako može u Budimpešti da se gradi za 500 evra, koja je danas na ekonomskom nivou daleko iznad... odnosno Mađarska je daleko iznad Srbije... I u Budimpešti su se gradili stanovi do pre dve-tri godine za 750 hiljada evra. Ali danas, zbog velike konkurencije i zbog velike ponude, cene su pale na ovo o čemu ja pričam."

B92: Dobro. Da ne pričamo više o stanovima, pošto nam vreme curi. Da vidimo šta još ljude interesuje kada je grad u pitanju. Imate li nameru da bilo šta menjate u proceduri javnih nabavki za potrebe grada Beograda?

Drakulić: "Mnogo imam da menjam."

B92: Šta?

Drakulić: "Ja sam i pričao, po mom saznanju i po onome što sam dobio od građana Beograda, od privrednika, bilo je dosta neregularnosti. Bilo je dosta korupcije... Prema tome, to ću učiniti još transparentnijim. Staviću ljude od najvećeg poverenja upravo u Komisiju za javne nabavke i u tom delu maksimalno ću iskoreniti korupciju, koliko je moguće."

B92: Da li ćete nešto uraditi da prilazi gradu budu čistiji, da se uvede komunalna policija koja će kažnjavati ljude za prljavštinu, vlasnike kućnih ljubimaca, pljuvanje itd.?

Drakulić: "U prethodne četiri nedelje ja sam video, u stvari, šta je pravi Beograd. Nažalost, ni ja nisam imao mnogo prilike da idem po predgrađu, po prigradskim opštinama koje su u katastrofalnoj situaciji. Mi nadomak Beograda... bio sam pre neki dan u Krnjači... bila je i slika toga na televiziji, ti kanali na šta liče, to je katastrofa. Da mi na četiri kilometara od centra Beograda imamo ekološku katastrofu... ja nisam mogao da verujem da tako nešto može uopšte da postoji. To je gore nego u Indiji kad sam bio, kad sam video one kanale, na šta to liči. Isti je slučaj i sa đubrištem. Sličan je slučaj sa vodom, sa kanalizacijom u prigradskim naseljima itd. Znači, ima veoma mnogo posla. Ja isto znam da budžet nije mnogo veliki. Međutim, upravo da bismo povećali budžet, moramo da pokrenemo privredu. To je suština. Znači, da bismo imali više para za rešavanje toga, moramo da..."

B92: Čime ćete motivisati te investitore o kojima pričate da dođu u Beograd i da uzmu neku propalu fabriku u Rakovici?

Drakulić: "Prvo, mi imamo danas situaciju da imamo relativno jeftinu radnu snagu. Drugo, šta je velika prednost za nas? Da su danas zemlje u našem okruženju ušle u Evropsku zajednicu. I to je za multinacionalne kompanije koje upravo prodaju svoju robu u Evropskoj zajednici sada veliki problem. Znači, oni moraju da za svoju proizvodnju koju su imali do juče u Mađarskoj ili Slovačkoj ili Češkoj, da nađu druga mesta gde će to da proizvode. Mi imamo već takve slučajeve. Recimo, desilo se u Kikindi da jedan od najvećih proizvođača aluminijumskih delova za automobilsku industriju... već su ušli. I ima na desetine takvih investitora. To je naša prednost – jeftina radna snaga. Nećemo ući u Evropsku zajednicu sigurno sledećih šest do osam godina, i to treba da iskoristimo da privučemo investitore kod nas."

B92: Slušalac pita: "Da li u Beogradu treba ponovo otvoriti buvlju pijacu?"

Drakulić: "Ja u ovom trenutku, pravo da vam kažem, nemam stav o buvljoj pijaci. Da li je to prava stvar ili ne... Ja ću se, u svakom slučaju, konsultovati sa svojim saradnicima, ali nemam stav u ovom trenutku."

B92: Još jedno pitanje: "Ako gospodin Drakulić toliko insistira na ekonomskom ozdravljenju Beograda, što se nije kandidovao za ministra privrede?" Ovo mesto stoji neupražnjeno već nekoliko meseci.

Drakulić: "Ne... Samo da objasnim zašto mislim da je Beograd važan isto toliko koliko i ministar privrede. Prvo, treba da bude jasno da je Beograd 50 posto srpske privrede, i on može da bude zamajac. Znači, ono što će se desiti u Beogradu, upravo može da bude ono što će stimulisati kompletan privredni rast u republici. S druge strane, bilo je priča o tome da ja budem ministar za privredu. Jednostavno, nisam hteo o tome da razgovaram jer niko nije mogao da garantuje period u kom ću ja to raditi. Ja ne bih hteo da uđem u nekakav posao i da ga ne završim, i da posle toga ostane trag da ja nešto nisam uradio. Meni treba minimum dve godine, ali da budu fantastični rezultati, s tim što bi se, normalno, određeni rezultati videli već nakon dva-tri meseca."

B92: Prelazimo na pitanja vezana za vas i za vašu stranku. "Zašto neprestano tražite podršku od ljudi van DSS-a, poput Svetlane Ražnatović ili Borisa Tadića? Da li se vi stidite DSS-a? Tu stranku ne pominjete, a Vladu kritikujete." Ovako stvari vidi jedan slušalac koji kaže da je član DSS-a od '92. godine.

Drakulić: "Nije tačno. Ja uopšte ne tražim podršku van... odnosno, u delu sigurno. Zašto da ne dobijem podršku van stranke, ali svoje stranke se ne odričem. U krajnjem slučaju, ona je mene i kandidovala. Ja se svoje stranke ne stidim. Znači, na svim bilbordima, za razliku od nekih drugih kandidata, stoji da sam ja kandidat DSS-a. Imate kandidate danas koji pretenduju da budu gradonačelnici a koji nisu ni stavili oznake svoje partije. Znači, ja se toga ne stidim. Ja ću biti član DSS-a. I to uopšte nije tačna konstatacija. Drugo, moj susret sa Cecom Ražnatović bio je sasvim slučajan. To nema veze. A drugo, Boris Tadić..."

B92: A s Borisom Tadićem je susret nameran ili slučajan?

Drakulić: "Boris Tadić uopšte nije... Mi smo se viđali i pre ovoga. Ja ne znam ko je to iskoristio i u koje svrhe. U svakom slučaju, meni je veoma važno da ostanem u dobrim odnosima sa gospodinom Tadićem..."

B92: Šta vam donosi veći predizborni poen – susret sa Svetlanom Ražnatović ili sa Borisom Tadićem?

Drakulić: "Ne bih ja sad to merio ni na koji način. Mislim da je najvažnije ono što ja pričam i moj program, a sve drugo je manje važno."

B92: Ponovo jedno pitanje pristiglo za vas elektronskom poštom: "Da li imate osećaj da neko iz vrhova DSS-a minira vašu kampanju? Drugačije ne mogu da objasnim onaj opskurni potez ministarke Čolić. Rečju – uveren sam  da je ministarka uradila gospodinu Drakuliću isto ono što je svojevremeno Mihajlov uradio Maršićaninu."

Imate li vi taj osećaj?

Drakulić: "Ne, ja nemam taj osećaj. Prvo, građani Beograda treba da gledaju – još jednom ponavljam – program kandidata, a ne to da li je ministarka za prosvetu uradila nešto što nema, u krajnjem slučaju, nikakve veze sa onim što će se dešavati u Beogradu naredne četiri godine. Veoma je važno da građani pogledaju program, da vide šta će iz programa pojedinih kandidata dobiti u naredne četiri godine, i da na bazi toga glasaju, a ne da gledaju da li neko pripada ovoj ili onoj partiji. Jer, ukoliko gledaju partije, onda treba da glasaju za listu kandidata..."

B92: Ali, vi ste ipak ušli u partiju.

Drakulić: "Jesam, da."

B92: Jedan slušalac pita: "Zar vam se ne čini da ste zalutali u DSS?"

Drakulić: "Uopšte nisam zalutao. Mislim da je to partija koja zaslužuje svoje dobro mesto na političkoj sceni Srbije. I ne vidim razloga da neko smatra da sam tamo zalutao."

B92: Još jedno pitanje: "Da li biste se prihvatili projekta sređivanja stanja u DSS-u ako bi vam to ponudio predsednik stranke, jer je", konstatuje ovaj slušalac, "u DSS-u kadrovska struktura katastrofalna, lobi grupe beskrupulozne, a gospodin Koštunica je potpuno izgubio kontrolu nad događajima u DSS-u." Slažete li se sa ovim?

Drakulić: "Ja se ne bih u potpunosti složio sa time. Drugo, normalno, onoga trenutka kada uđem u strukturu stranke, ja ću se truditi da pomognem stranci, i – zavisno od toga za šta me ljudi u stranci budu izabrali – tako ću se i ponašati ubuduće. Zavisno od funkcije koju dobijem, odradiću poslove koji su potrebni."

B92: Šta bi mogla da bude funkcija – potpredsednik stranke ili nešto drugo? Ima mnogo stranačkih funkcija.

Drakulić: "Pretpostavljam da... Verovatno će me predložiti... ja ne znam, pravo da vam kažem, u ovom trenutku. I ne bih hteo o tome da spekulišem."

B92: Kad je stranka u pitanju, dosta ima konstatacija – da je Sizifov posao to što ste se upustili...

Drakulić: "Samo bih jednu paralelu napravio. Da li mislite da u drugim partijama nema problema kakvih ima u DSS-u? Ja mislim da ima u svim partijama. Skoro smo videli i slične probleme i u DS-u, i pogotovo partije kojima je pala popularnost... Prema tome, problemi su svuda isti. Problem je i sa finansiranjem stranaka – relativno mala sredstva... Tih problema će biti i ubuduće. Svuda gde ima više ljudi i različitih mišljenja, uvek ima sukoba. Ali, to je normalan demokratski proces. Stranke treba da se modernizuju. Ja sam za modernizaciju i DSS-a. Ja mislim da DSS ima veliku šansu da se u ovom trenutku modernizuje, jer su dobili poruku birača na predsedničkim izborima. I taj proces ide, sigurno. Vidite da ima promena već sada."

B92: Slušaoci su najskeptičniji kad je u pitanju menjanje imidža stranke. Pitaju: "Da li vi možete uopšte da zamislite nasmejane neke od vodećih ljudi DSS-a?"

Drakulić: "Kako da ne. Svi će da se smeju, kad budu dobri rezultati."

B92: Još jedno pitanje: "Da li u DSS-u bilo ko oseća odgovornost za Maršićaninova lažna predizborna obećanja oko zrenjaninske fabrike Jugoremedija?" Posle njegove izjave pokrenuta je lavina koja, kao što znamo, traje i danas.

Drakulić: "Dobro, ja sam imao svoje komentare na određene poteze kada su u pitanju komenatari o prethodnoj privatizaciji. Ja ne bih hteo sad to da ponavljam. Mislim da će se te stvari ubuduće popraviti. Videli ste da je bilo i loših kadrovskih rešenja vezanih i za Agenciju za privatizaciju. To se promenilo i proces ide dalje. Uvek ima grešaka u izborima ljudi. Ali, dobro je da se to promenilo i da idemo dalje."

B92: Niste odgovorili da li je neko pozvao gospodina Maršićanina na odgovornost.

Drakulić: "Ja ne znam, pravo da vam kažem. Ja još nisam toliko aktivan u stranci da bih o tome mogao da komentarišem. Moja aktivnost će biti veća u stranci nakon 19. septembra."

B92: I za kraj, u skladu sa promenom imidža, spremate i rok koncert.

Drakulić: "Da. Vidite, to je prava stvar. Okupljamo mlade ljude u četvrtak, pred izborno ćutanje. Pozvaćemo sve mlade iz Beograda da dođu na taj koncert, da vide da se imidž menja. Može i DSS da organizuje dobar rok koncert. I šta je još isto veoma važno? Važno je da mladi izađu na glasanje, jer su upravo oni u velikom problemu, oni danas ne rade. Ako anketirate mlade ljude – 80 posto njih verovatno želi da ode u inostranstvo. To je strašno. Ja hoću da vratim mlade. Ja sam mnoge mlade zadržao u Londonu posle 5. oktobra, koji su želeli da se vrate odmah u Beograd. Danas su mi zahvalni. Međutim, tvrdim – ako ja budem gradonačelnik, vratiću gro tih mladih, zadržaću ove mlade u Beogradu, dobiće posao. Samo jedan primer..."

B92: A vratićete one kojima niste dali 5. oktobra da dođu?

Drakulić: "Vratiću ih, da."

B92: A šta se to tako značajno promenilo od 5. oktobra do danas?

Drakulić: "Ja verujem da će se stvari ovde promeniti. Ako ja ne verujem... mislim, ja sam uložio novac ovde..."

B92: A 2000. godine niste verovali?

Drakulić: "Ne, ne. 2000. godine sam rekao da samo sačekaju malo, da vide kako će se stvari razvijati, jer sam imao osećaj da taj proces neće baš tako lako ići. Mislim, taj entuzijazam... Ja sam rekao: 'Sačekajte da prođe malo to, da vidimo kako će se stvari dalje razvijati!' I bio sam u pravu. Sad vam tvrdim da će proces da krene. Nema šanse da mi ostanemo na začelju na Balkanu i u Evropi. Preskočićemo i Bugarsku, preskočićemo i Rumuniju, sve one koji su ispred nas. Ja u to verujem, i ja sam sposoban da to pokrenem. Prema tome, želja mi je da mladi izađu na izbore, da glasaju za svoju budućnost. Ovo nije samo izbor za gradonačelnika. Ovo je izbor za njihovu budućnost. Tvrdim da sam najbolji, imam najveće iskustvo, jedini mogu da uradim ono što obećavam. I neka sami odaberu – da li će i dalje ostati u Srbiji, sa željom da odu u inostranstvo, ili će za dve-tri godine ovde raditi za 500 ili hiljadu evra."

B92: Neobavešten čovek bi rekao da se kandidujete, najmanje, za predsednika države, a ne za gradonačelnika Beograda.

Drakulić: "Nema to veze s predsednikom države. Predsednik države obavlja jednu sasvim drugu funkciju, ali..."

B92: Pa zato sam i rekla – najmanje, pošto ne možete da se kandidujete, na primer, za predsednika vlade...

Drakulić: "Ovo je menadžerska ponuda..."

B92: Kažem – ipak su prejaka obećanja u odnosu na funkciju za koju se kandidujete.

Drakulić: "Ja uopšte ne mislim da su prejaka obećanja. Ljudi neka procene – da li su zadovoljni ovime što danas imaju ili treba da veruju u bolje. Ako ne veruju u nešto bolje, da li treba da budu zadovoljni onime u čemu danas žive? Ja bih uvek glasao makar za obećanja. I ja garantujem da danas... Evo, pred vama isto kažem – ukoliko ne uradim i ne bude taj trend o kome pričam, ja za godinu dana dajem ostavku. Ja nemam potrebu da nekome nešto obećavam. Ja imam svoj posao. Ja imam svoju budućnost, imam dovoljno para. Prema tome, nisam lud da ulažem u nešto i da obećavam bez razloga. Ja verujem u ovo šta obećavam i tvrdim da to može da bude."

B92: Sviđa li vam se život  političara?

Drakulić: "Ne, ne sviđa mi se. Ja želim da budem vrhunski privrednik, a privrednici su upravo potrebni danas Srbiji."

B92: Da, ali ušli ste u politiku. Do sada ste bili samo privrednik, sad ste i političar.

Drakulić: "Politika je deo onoga za šta se ja kandidujem. Meni treba onoliko politike koliko mi treba da bih obavljao ovu funkciju o kojoj pričam ili nekakvu drugu privrednu funkciju..."

B92: Dobro, možda će vam jednom porasti ambicije, pa će biti i nekih drugih funkcija...

Drakulić: "Dobro, kad bude, ali ona u svakom slučaju uvek mora da bude vezana za ono što ja znam da radim. Ja se neću nikada kandidovati za nešto što ne znam da radim."