Kažiprst, Nebojša Čović

Gost: Nebojsa Čović, kandidat za gradonačelnika Beograda
Novinar: Aleksandar Timofejev

B92: Moj i vaš gost je Nebojša Čović, kandidat Demokratske alternative i Socijaldemokratske partije za gradonačelnika Beograda. Gospodine Čoviću, kratko smo pogledali novine zajedno. U suštini, svega ima, ali danas na naslovnim stranama nema toga da vas je Legija pominjao u sudu, kao što su neke novine pisale juče. Moj izveštač kaže da vas je Legija tek posredno pominjao. Pominjao je neke druge ljude koji su bili u vezi sa vama.

Čović: "Da, pomenuo me je prekjuče. Dobro, ništa novo. Ja to nisam krio, za razliku od mnogih drugih, koje vidim da sada pominje. Za mene to i nije bila neka vest, a možda su neki to probali, zbog tiraža, da stave i na naslovne strane. To ne možete da im zabranite."

B92: U svakom slučaju, stigao je popriličan broj pitanja upravo vezanih za tu temu, ali o tome nešto kasnije. Da se pozabavimo malo pitanjima Beograda i onoga što će biti, ako postanete gradonačelnik. Da li vi mislite da ćete postati gradonačelnik ili je u pitanju kontinuitet bavljenja politikom?

Čović: "Ja ne bih učestvovao u nečemu ako ne mislim da mogu da ostvarim dobar rezultat. Isto onoliko mislim da ću postati gradonačelnik kao i verovatno sve moje kolege koje učestvuju na ovim lokalnim izborima."

B92: Neke od njih ste nazvali 'veseli optimisti' ili 'neznalice', koji smatraju da je Beograd igračka.

Čović: "Naravno. Kada analizirate sve ono što se izgovara i kakvi se predlozi daju, po sistemu 'voda treba da curi u Beogradu' – naravno da treba – onda vidite koliki je to stepen nepoznavanja određenih problema. Evo, ovu priliku koristim da sve pozovem da zajedno sednemo i da se sretnemo, naravno i medije koji to treba da organizuju, jer je Beograd veoma važan grad."

B92: Pa i mesto gradonačelnika Beograda je, kažu, treće u državi.

Čović: "Naravno, ali ja gledam prvo Beograd. Gradonačelnik je samo jedna ličnost. Ali, Beograd i sve ono što treba da uradimo u Beogradu – da sednemo i da se predstavimo građanima, da nas građani vide, da vidimo ko šta zna, kakve su to priče, da li su one realne, da li imamo strategiju za rešavanje tekućih problema u Beogradu, onda strategiju ekonomskog i kulturnog razvoja Beograda, a naravno, pre svega toga, da vidimo šta je to status glavnog grada i u Ustavu Srbije, a i u Zakonu o glavnom gradu. Sve ovo ostalo, uz sva uvažavanja, mislim da se reprodukuje i pokazuje izuzetno veliko neznanje, uz medijsku blokadu, koju moram da pomenem i kod vas u emisiji, koja je vrlo prisutna. Ali dobro, nikome ne možete da naredite bilo šta da radi. Na kraju krajeva, sve će to platiti građani Beograda."

B92: Kad smo kod toga šta treba gradonačelnik da radi, ja ću pomenuti jedno istraživanje. Dakle, čak 70 posto građana Beograda misli da gradonačelnik Beograda treba da rešava komunalne probleme, 37,8 posto misli da treba da obezbedi finansije za grad, 28,7 misli da treba da se bavi politikom, a 20,5 misli da treba da uspostavi kontakte sa svetskim gradovima, kaže istraživanje agencije Faktor plus. Dakle, komunalni problemi?

Čović: "Naravno, zato što su to svakodnevni životni problemi građana. Pogledajte kakav je Beograd u proseku. Videćete da imate ogromne razlike od centralnog dela Beograda do obodnih naselja, baš u smislu komunalne infrastrukture i rešavanja elementarnih životnih problema – saobraćaj, ulice, vodovod, kanalizacija, gradska čistoća, zelenilo, grejanje... Pogledajte kako izgledaju fasade u Beogradu... To je ono što građani imaju, na neki način, prvo na umu, jer to prvo vide, sa tim se prvo susreću. I na kraju krajeva, to im otežava život. Ali, iz te ankete se vidi da gradonačelnik Beograda mora da bude, po sklopu, čovek koji zna probleme Beograda i zna da ih rešava. On mora da bude u jednom delu lider, u drugom delu političar – pošto mora i da donosi političke odluke, i u trećem delu treba da bude menadžer – jer ono što se odluči, što se dogovori, treba i praktično da se sprovede. Slušam neke od kandidata koji pričaju da će oni dovesti multinacionalne kompanije u Beograd. Nema gradonačelnik šta da dovodi. On treba da se potrudi da napravimo ambijent u Beogradu da te multinacionalne kompanije prepoznaju svoj interes u Beogradu, da dođu sa svojim kapitalom, da ulože ovde i, naravno, da kroz to ulaganje otvore nove firme, a time i nova radna mesta."

B92: Vi se kandidujete za gradonačelnika, pojednostavljeno rečeno, u varijanti – ja znam, ja sam to pokazao i dokazao, između ostalog, i kao nekadašnji gradonačelnik Beograda, od '94. do '97. godine. Sećamo se tih dana. Čovek obično pamti lepe stvari iz svoje prošlosti, novinari podsećaju na one ružne. Ja ću podsetiti na ružne, a vi se podsetite lepih. Dakle, kao poslednji gradonačelnik ili predsednik Skupštine grada iz SPS-a... šta se dogodilo u vaše vreme? Bio je uveden porez od tri... tzv. Čovićev porez, gde su se lomila koplja – da li je to negativno ili pozitivno. I bilo je, verovatno, pozitivno za grad, a negativno za građane. Oduzimanje Studija B od deoničara, tuče štrajkača u GSP-u. Da budemo pošteni, pamti se i da ste se umesto za Kinesku četvrt, koja je tad bila veoma aktuelna, zalagali za Evropolis i da ste dali ostavku nespremni da podržite krađu lokalnih izbora, na onim izborima i demonstracijama koje su trajale od '96. do '97. godine. Kako ocenjujete taj period? Mislite li da će vam to biti plus ili minus na ovim izborima?

Čović: "Sve što je urađeno u tom periodu biće onoliko plus koliko građani procene i onoliko minus. Naravno, sve zavisi od vas u medijima, koliko ste vi u tom delu profesionalni i koliko ste dobronamerni."

B92: Dobronamerni ili zlonamerni, faktografija je takva.

Čović: "Naravno, to vam je posao, da budete dobronamerni i zlonamerni, to vam je profesija, kao i meni verovatno. Ali, ajmo redom. Taksa od tri posto se pokazala vrlo opravdanom. I mi smo u Beogradu u ono vreme uradili više nego u neka bolja vremena. Ja sam vodio Beograd '93. godine na primer, sa budžetom koji je bio između 30 i 50 miliona nemačkih maraka."

B92: Tada ste bili predsednik Izvršnog odbora grada?

Čović: "Predsednik Izvršnog odbora, jeste. A nikada nismo imali veći budžet od 150 miliona evra. Sada je budžet 700 miliona evra. Taksa od tri posto je pokazala svoju namenu i u smislu čistoće i fasada i svega. Postoji sve ono što je urađeno. Mi smo tada u Beogradu spustili cenu i nafte za tri posto, pa smo je nivelisali za celu Srbiju, i cenu struje, pa smo je nivelisali za celu Srbiju. Bilo je pokušaja, čuvenih izjava Slobodana Radulovića – to će da digne inflaciju – koji je bio tada, čuj, potpredsednik Vlade Srbije, koja je i tada reprodukovala veliki stepen nesposobnosti i neznanja, neznanja u rešavanju problema. Porez od tri posto potvrdio se tek kad sam ja otišao, jer oni koji su došli posle mene, a to je bio Zoran Đinđić, Vuk Drašković i Vesna Pešić, prvo su je ukinuli, a onda su je odmah vratili. Znači, to je potvrđeno. Što se tiče Studija B... Znate šta? Ja sam mogao da biram – da li da Mira Marković uđe u Studio B tada ili da uđe Skupština grada. Ja sam procenio da je mnogo bolje da uđe Skupština grada, upravo zbog toga što sam danas tamo ja, sutra vi, prekosutra ne znam ko. I opet, ulazak u Studio B se tada potvrdio kao opravdan. Ja mislim je to bila greška, ali nisam video da su je Zoran Đinđić, Vuk Drašković, pa evo i sadašnja vlast, ispravili. Zašto Studio B nisu uzeli od Skupštine grada, vratili ga akcionarima? Ja obećavam akcionarima – ako postanem gradonačelnik, to ću odmah uraditi. Vi znate da ja nisam čovek koji je obećavao nešto što ne može da uradi i nisam se nikad služio ni lažima, ni manipulacijama, i ne funkcionišem na taj način. I mislim da Srbija putuje u dobrom pravcu, da se foliranti u svim oblastima i u svim poslovima polako kristališu i odlaze. Štrajkači i GSP – nisam ih ja tukao. Znate šta je problem?"

B92: Tukla ih je policija.

Čović: "Tukla ih je policija. Ja mislim da su oni sami sebe tukli, u onoj bedi i jadu, kidanje, čupanje itd. No, mi smo to završili sa ljudima. Ja znam da za to stalno treba da me podsećate. Evo, ja znam da je to bio jedan od problema Beograda. Ali, mislim da se protiv svakog ko uništava Beograd moraju primeniti određene mere i da se oni moraju sprečiti da uništavaju grad. A ponosim se što nisam dozvolio '96. i '97. godine da se Beograd obruka, što sam smogao snage – i to sam jedini od političara uspeo – da ne sazovem Skupštinu sa pokradenim mandatima odbornika i da spasem Beograd od krvoprolića '96, '97. godine."

B92: I to sam pomenuo...

Čović: "To ste onako ovlaš pročitali..."

B92: A preskočio sam kontramiting. To vam isto prebacuju. Kažu: "To što je na Terazijama stajao iza Mire Marković i Slobodana Miloševića na mitingu 24. decembra..."

Čović: "Kontramiting je moja najveća greška. Ali, da vam još nešto kažem. Ja se ne stidim toga što sam bio u SPS-u, jer nisam prevrtač. A video sam i mnoge druge koji su bili u Savezu komunista i na raznoraznim kongresima, koji to ne pišu sada u biografijama, porodičnim slikama... Ja se svoje biografije ne stidim, jer sve u svojoj biografiji stekao sam radom. A čim radite, onda i grešite. Znate, ovde se uvodi zanimanje – poštenje. To je smešno. To je žvalava, da ne kažem kilava priča. Meni moje znanje i moju sposobnost ne može niko da uzme. A doći će vreme ljudi koji znaju, koji su sposobni, koji konkretno mogu da rešavaju probleme i koji su se u tome dokazali, a ne foliranti po sistemu – '90. godine se nakradu, a sada dolaze da nam drže nekakve političke priče."

B92: Ko?

Čović: "Svi oni koji su otišli '90. i sad se vratili..."

B92: Hoćete da pomenete neko ime?

Čović: "Ima među učesnicima takvih. Gospodin Drakulić neka nam objasni neke stvari. Možemo i u biznisu. Zato je veoma važno, znate... i vi kao renomirana kuća, izuzetno uvažena, da organizujete jedan takav skup. Sedne devet kandidata za gradonačelnika. Ne bira se gradonačelnik Beograda svaki dan. Drugo, ovo su veoma važni izbori. Mi sednemo kao kolege i otvorimo raspravu – kako ste vi radili ovo... šta ste vi radili ovo... kako ste vi radili ovo... kako ste vi, gospodine Čoviću, tukli štrajkače... kako ste vi radili sa žitom... kako ste vi radili sa vodovodom... kakve vizije imamo? Sve normalno i sve sasvim korektno. Kako ovi mladi momci predlažu neke stvari koje nisu realne, nisu moguće?"

B92: Kad pominjete poštenje, kako ste rekli...

Čović: "Kao zanimanje?"

B92: Poštenje kao zanimanje i poštenje generalno. Kako ćete, ukoliko budete izabrani za gradonačelnika, sarađivati sa premijerom Koštunicom, ako se on zadrži na tom mestu, kad ste ga optužili – sad citiram iz novina – "da vas je prevario u svemu što ste radili"?

Čović: "Jedno je saradnja sa spektrom državne funkcije. Nema tu ljubavi, niti mi treba da se volimo. Mi moramo da sarađujemo, ako smo na određenim funkcijama. Mislite da se vole ovi sad što..."

B92: Pravo da vam kažem, ne pogađa me ni da se vole, ni da se ne vole.

Čović: "Evo, pošto mene pitate..."

B92: Ne pričam o ljubavi nego o prevarama.

Čović: "E vidite, onda smo shvatili. Znači, radićemo maksimalno, ali više neće moći da se vara. Srbija je prošla nekoliko iluzija i nekoliko prevara, tako da..."

B92: Vi ste, čini mi se, sad najveći kritičar aktuelne vlade, kao pojedinac.

Čović: „Nisam, ima mnogo većih kritičara od mene. Znate ko je najveći kritičar? Narod i život. Izađete na ulicu, odete među narod i vidite – preko 60 posto ljudi ne može da živi. Ne radi ništa, nisu uposleni kapaciteti. Oni kritikuju sve nas."

B92: Šta ćemo s halom Limes iliti Beogradskom arenom, kako god je zvali? Znamo o čemu se radi, sad kad nam je košarka ušla u, čini mi se bar, prilično ozbiljnu krizu?

Čović: "Hala Limes mora da se završi. Da li je košarka ušla ili nije ušla u krizu, ima i drugih sportova osim košarke. S tim što mislim da u košarci možemo da izađemo iz krize, ako pravi ljudi dođu na prava mesta, ako se reorganizujemo i pokrenemo ceo mehanizam velike košarkaške porodice. Svi u košarci su potrebni. Mislim da možemo vrlo brzo da je vratimo na one stare staze, već iduće godine na prvenstvu koje je u Beogradu u hali Limes, koja će biti, nadam se, završena potpuno, do kraja. Važnije pitanje je – šta ćemo sa halom Limes kada sve to prođe – jer ona valja da živi od nečega. Ne možete je puniti samo košarkom, moraju programi da se osmisle. To će verovatno biti posebno preduzeće. Već sada treba razmišljati kako da sačuvamo i održavamo tako dragocen i važan objekat za Beograd."

B92: Jeste li rešili problem sa onim potpisima, kad ste ih prikupljali... Dačić i Svilanović su konstatovali da su na vašem spisku potpisa, iako vam nisu potpisali podršku za kandidaturu.

Čović: "Ja sam taj problem rešio prosto. Postoji Izborna komisija koja vam prihvati ili ne prihvati potpise. Ja znam da je mnoge uplašilo to što sam se ja kandidovao za gradonačelnika. Znam da su pokušavali da potpišu, ubace itd. Potpuno je imbecilno da neko ko želi nešto da ukrade da na taj spisak stavi Dačića, pa stavi još Svilanovića. Priznaćete... Mi jesmo možda amateri, ali toliko baš glupi nismo."

B92: Neću da optužim vas, ali koliko shvatam, kad se krade, kradu se cele strane spiskova sa matičnim brojevima građana.

Čović: "Ne znam kako se krade, jer – moram da vam kažem – mi ništa nismo krali, nego smo imali skoro hiljadu odbornika i svaki odbornik je morao da donese između 50 i 100 potpisa. Zato su naše liste za opštinu i za grad predate posle gradonačelničke kandidature. Ljudi nisu mogli da budu na listama ako ne donesu potpise."

B92: Znači, nekog od odbornika da pitamo otkud tamo ovi...

Čović: "Oni su donosili... A nije veliki problem da vam se neko lažno potpiše i upiše na tu listu. Pogledajte i druge kandidate. Jedino je to bilo značajno objaviti kod Čovića."

B92: Nije, nego su se pojavila ta imena. Problema je bilo kod svih kojima su kandidature vraćene na ispravku...

Čović: "Bilo je i kod drugih tih imena. Kod nas je bila specijalna kontrola i neko je... Ali, mi nismo koristili baze podataka zdravstvenih službi, nismo pretplatničke baze, nismo... Možemo o tome da pričamo koliko god hoćete. Mi smo naš posao završili. Komisija je trebalo da kaže – niste zadovoljili."

B92: Dobro. Imamo veoma mnogo pitanja čitalaca našeg sajta. Ići ćemo brzo. Jedno pitanje glasi: "Zanima me kakva je trenutna situacija u vezi s toplovodom koji prolazi kroz novobeogradske blokove 45, 44, 70 i 70a, s obzirom na to da je gospodin Čović krenuo sa izgradnjom ovog projekta, a posle jedne decenije i dalje stoji nezavršen?" Postavio ga je Aleksandar Milić sa Novog Beograda.

Čović: "To je, nažalost, jedan od mnogih projekata koji su započeti i zaustavljeni. Zaustavljeni su posle '97, neki i posle 2000. godine. Znači, toplodalekovod, Prokop, obilaznica oko Beograda i niz drugih kapitalnih projekata... Makiš–Mladenovac, takođe, vodovod. Što se mene tiče, toplodalekovod treba da se završi. Most kod Obrenovca i ta veza Obrenovac–Srem, donji Srem, odnosno veza Loznica–Šabac–Valjevo sa donjim Sremom, takođe treba da bude završena. To je alternativna veza i veoma važna za Beograd. A toplifikacija je takođe važna za Beograd. Povezivanje termoelektrana u Obrenovcu sa termoelektranama u Lazarevcu. Spuštanje još jednog kraka toplifikacije od termoelektrane u Lazarevcu ka Beogradu i ka Lazarevcu i pravljenje neke vrste energetskog prstena oko Beograda. Tako toplifikovan Beograd imao bi znatno jeftinije a bolje grejanje. Znam, ući ćemo u polemiku – da li je rentabilno ili nije. Naročito nije ako krenu da o tome pričaju lobiji koji se bave mazutom, jer se kao alternativa pominje 300 do 350 hiljada tona konzu mazuta ili gasa godišnje."

B92: Evo, imajući u vidu pomenute baze podataka, Petar pita: "Da li ste vi koristili bazu Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, koji je direktno povezan s MUP-om?" Nećemo da idemo u detalje. Rekli ste da niste koristili nikakve baze.

Čović: "Baza Koordinacionog centra ne postoji, niti postoji bilo kakva veza sa MUP-om Srbije u tom smislu. To su maštanja. Žao mi je što ne mogu vašoj mašti da udovoljim. Ali, to je laž. Pitajte radikale koju su bazu oni koristili. Pitajte druge koje su baze koristili."

B92: "Vaš novi koalicioni partner je poznat kao verolomna stranka. Prvo su izdali predsednika svog Vuka Obradovića, pa zatim mentora i finansijera Bogoljuba Karića, da bi zatim," kaže Danijela, koja se potpisala kao član Demokratske alternative sa Čukarice, i dodaje, "da bi zatim prodali DOS i prešli na stranu G17, a sad ponovo napuštaju vladinu koaliciju. Kako je moguće sa njima?"

Čović: "Evo, vidite da je moguće. I Danijela, kao ugledan član Demokratske alternative, ne treba da bude zabrinuta. I ako su bili neki problemi, eventualno prevare – ja ne mislim da je gospodin Orlić takav – svemu dođe kraj. Sada toga, verujem, neće biti."

B92: Jedno pitanje vezano za Kosovo, mada smo na početku rekli da je ova emisija posvećena izborima u Beogradu i da nećemo pričati o Kosovu. Dušan iz Kosovske Mitrovice pita: "Da li ćemo braniti Kosovo oružanim putem, u slučaju šiptarskog", kako kaže, "proglašenja nezavisnog Kosova i masovnog napada Šiptara na preostale Srbe i srpske manastire?"

Čović: "Ja ne mislim da je moguće da se Kosovo brani oružanim putem, jer ti koji najviše pričaju o oružju i ti koji se busaju u grudi srbovanjem, prvi pobegnu od oružja. Onda ispadne da oni odande dođu ovamo, a ova deca odavde treba da idu dole. Tako da, Kosovo i Metohija i čitav taj problem mora da se rešava političkim i diplomatskim sredstvima, glavom, a ne emocijama i ne sredstvima kojima se već to probalo i gde smo doživeli veliki neuspeh."

B92: "Kako objašnjavate – kao direktor društvene firme uspeo da postane vlasnik fabrike FMP, košarkaškog kluba, vlasnik košarkaške gimnazije, kuće na Čukarici, nekoliko automobila, džipova... Da li i nama koji radimo u preduzećima za 200 evra, može da pomogne da se i mi obogatimo?", pita slušalac koji se nije potpisao.

Čović: "Mogu da vam pomognem da radite 20 sati dnevno i da pri tome ne vodite abrove, jer to što je tu napisano – a vidim da vi baš birate takva pitanja – nije tačno..."

B92: Ne, ja biram najatraktivnija pitanja. I biram pitanja kojih je bilo po nekoliko. Sledeće pitanje: "Fabrika, košarkaški klub, gimnazija, kako, bre?"

Čović: "Je l’ mogu da vam odgovorim? Nažalost, nisam vlasnik fabrike. Nisam vlasnik ni košarkaškog kluba. A nisam vlasnik ni gimnazije. Prema tome, ja sam unutra sa određenim procentima, kao akcionar. A da vam kažem, kada pogledam Drakulića, gospodina Karića i ostale, prosto me je sramota što nisam vlasnik ne toga, nego još i mnogo više, jer sam veoma puno radio ovih godina. A nisam, nažalost, nisam vlasnik i nažalost, nemam kuću na Banovom brdu. Na Dedinju je ne bih imao iz principa. Ali, nažalost, nemam kuću. Imam stan gde živim. Znate, to je priča o poštenju i poštenima, a nesposobnima. A ovde oko svakog sposobnog i uspešnog hoćete da napravite priču nepoštenog. I to su naručena pitanja..."

B92: Od koga?

Čović: "Ma, oni se ubacuju. Niste vi tu krivi."

B92: Evo, jedno lepo pitanje za vas, koje će vam možda prijati. "Svi su gradonačelnici unapred obećavali da će građani moći doći do njih ako im je zaista potrebna pomoć. Nisam videla na koji način je to do sada bilo izvođeno. Obećavate li i vi isto?", pita Ivanka.

Čović: "Ja slušam sinoć jednog od protivkandidata koji kaže: 'Evo, ja obećavam da ću vas primiti kad god imate problem.' To se podrazumeva. Ne samo da primite građane kad imaju problem, nego da odete na lice mesta, da rešite problem i da im direktno pomognete u rešavanju tih problema. Ali, ono što se evidentno dešava, to je puno praznih obećanja i praznih priča, nerealnih priča i neistinitih priča, koje sami građani treba da prepoznaju. Naravno, koliko ih budu prepoznali, tako će živeti i tako će se odvijati određene stvari."

B92: Vesna pita: "Kad ću ja moći da kupim stan po normalnoj ceni, a na normalnoj lokaciji?"

Čović: "Po normalnoj ceni... Ja ne mislim da će normalna cena biti 350 evra po kvadratu, što neki od kandidata obećavaju."

B92: 350? Ko je to obećao?

Čović: "Vučić je to obećao. To nije realna cena. Ona može da bude takva, ali neko to mora da dotira do cene koja je stvarna. Znači, nije tu samo cena. Ja ću se založiti da se cene smanje, ali realno... i da se obezbede povoljni uslovi kreditiranja ljudima za kupovinu stanova i rešavanje velikog broja stambenih pitanja na teritoriji Beograda."

B92: Jedno bizarno pitanje, ali bizarna je i tema: "Čuli ste sigurno juče da je ministarka prosvete zabranila da učenici uče Darvinovu teoriju. Istina, nije baš zabranila, ali bila je priča da je skinula to iz programa za osme razrede. Vi ste sada sa SDP-om koja je deo vlade. Da li ovu", kako kaže čitalac, "sumanutu odluku podržavate?"

Čović: "Ma kakvi, taman posla. To su smešne odluke i žalosne, naravno."

B92: Sledeće pitanje: "Zar je u ovom trenutku bitniji izgled Beograda od stanja na Kosovu i Metohiji?"

Čović: "Bitan je i izgled Beograda i bitni su i problemi Beograda, kao što je bitno i stanje na Kosovu i Metohiji. To je možda pitanje i za druge političare. Ja sam od 2000. godine imao prilike da se bavim najtežim problemima u Srbiji – Preševo, Bujanovac, Medveđa, oružani sukob koji je rešen i pretvoren u mirno rešavanje krize. Tamo su ljudi ginuli. Ja sam direktno proveo devet meseci dole, dok su moje kolege šetkale ovde po salonima i po kafićima. Nakon toga sam radio Kosovo i Metohiju, problem nad problemima, naravno. Ja bih voleo da se svako od političara toliko angažuje i toliko uloži sebe u ovakve probleme, sa kakvima se susreće Srbija, pri tome da ništa ne izgubite nego da vratite. Vraćena je kopnena zona bezbednosti. Vraćena je vazdušna zona bezbednosti. To su sve evidentni rezultati. Zašto je Beograd važan? Beograd je veoma važan, jer je on motor, on je mašina i on je pokretač cele Srbije. Ako rešimo probleme u Beogradu, mislim da ćemo rešiti veliki broj problema i u celoj Srbiji. Od stabilnosti Beograda zavisi i način rešavanja problema, verujte mi, i na Kosovu i Metohiji. Kod ljudi kojima manipulišu političari – hoće da izađu na izbore,  neće da izađu na izbore, hoće da donesu ovakvu odluku, neće da donesu ovakvu odluku... Bez obzira kakva odluka bila Vlade, mi nećemo smetati. Ali, ogromna greška će biti napravljena, nepopravljiva, gotovo nepopravljiva greška, ukoliko Srbi budu izašli na predstojeće izbore na Kosovu i Metohiji."

B92: "Kako komentarišete činjenicu da je vaša stranka u Leskovcu u koaliciji sa SPS-om i radikalima? Da li je to doslednost? Kako da znamo da u Beogradu nećete ući u koaliciju sa 'crvenima' i 'crnima'?", pita Milica.

Čović: "Mi nikada nećemo ući u koaliciju. A to komentarišem tako što su i druge stranke toliko bile principijalne da se više ne zna ko je s kim i kako sarađivao i šta je sve radio. Za našu principijelnost se ne brinite. Pogledajte koliko je principijelno postojanje kombinovane vlade. Pogledajte koliko su principijelne vlasti u mnogim lokalnim sredinama. Pogledajte koliko su bili principijalni razgovori 2002. sa određenim ljudima iz SPS-a. Naravno, ništa loše ne mislim. Ali, to su sve radile demokratske snage, je l’?"

B92: Dobro. "Ako pobedite, da li ćete otvoriti 'Pandorinu kutiju' svih malverzacija rukovodećih ljudi grada Beograda?", pita Branko Đušin.

Čović: "Ako ih ima, ne samo rukovodećih ljudi Beograda, nego bilo kojih rukovodećih ljudi, bez oklevanja. Ako toga ima."

B92: Mnogo pitanja je stiglo na istu temu. "U kojoj meri ste još uvek u biznisu?" Bilo je raznih optužbi da ste u biznisu solidno prošli, vezano za Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju. "Hoćete li izaći iz biznisa ako postanete gradonačelnik?"

Čović: "Ja u biznisu nisam od 2001. godine. Od kada sam izabran na mesto potpredsednika Vlade, nisam se bavio nikakvim poslom, osim poslovima vezanim za Vladu i za Koordinacioni centar. Niti sam radio šećer, niti sam radio žito, niti sam radio kukuruz, niti sam radio naftu, niti sam radio drogu, niti sam radio lekove, niti sam radio bilo koji drugi proizvod. Prema tome, ni u kakvom biznisu nisam. Vidite, to su sve posledice zamagljivanja i manipulacije građanima, u smislu postavljanja zanimanja pošten – ali nesposoban. To je ta zamena teza zbog koje Srbija ne može da ide napred. Sustina je biti pošten i uspešan. Moraće druge kandidate to da pitaju. Ja nisam radio te poslove. A spreman sam, kao što sam već i uradio, da sve svoje i imovinsko i svako drugo stanje stavim, a stavio sam ga više puta, na uvid. Ali, izgleda da se to zaboravlja. Prosto je neverovatno, znate, da tako nešto postoji."

B92: Nije loše podsećati stalno. Poslednje pitanje za danas – Dragan Milanović: "Koliko je zanimljivo vraćati se na istu funkciju?"

Čović: "Ovo nije ista funkcija. Ja sam bio predsednik Skupštine grada. To je bilo nešto drugo..."

B92: Tad su vas svi zvali gradonačelnikom, od milja, sad su ingerencije mnogo veće...

Čović: "Da, kao što su predsednika Izvršnog odbora zvali – predsednik gradske vlade. Možda su isti problemi ostali, ali sad imate veće mogućnosti, imate veća ovlašćenja, a samim tim i veću odgovornost za rešavanje tih problema."

B92: Dobro. Dragi slušaoci, vi sami procenite da li je tačan članak koji sam pročitao u jednim novinama: "Nebojša Čović spada u grupu srpskih političara koji vešto primenjuju pravilo bivšeg američkog državnog sekretara Roberta Meknamare. A to pravilo glasi – nikad ne odgovaraj na postavljeno pitanje."

Čović: "A šta vi mislite?"

B92: Neka to ostane moja mala tajna.

Čović: "Odgovorite vi meni. Ja imam samo jedno pitanje za vas, a vi meni sto..."

B92: Kad se ja budem kandidovao za bilo šta, a vi budete sedeli na mom mestu, pitajte me slobodno...

Čović: "Šta vi mislite, stvarno? Jeste li vi zadovoljni?"

B92: Ja sam zadovoljan.

Čović: "E, meni je to bio i cilj, da vas zadovoljim."

B92: E, ako je to bio jedini cilj...

Čović: "I slušaoce, naravno."

B92: Hvala vam lepo.