Veština ubeđivanja

Vreme predizborne kampanje stvorilo je priličnu konfuziju da se na ovim vanrednim parlamentarnim izborima odlučuje o Haškom tribunalu, optuženima za ratne zločine, o monarhiji, himni, grbu i o samom statusu Kosova i Metohije. Stiče se utisak da se malo govorilo o tome šta bi Srbija mogla da izveze na tržište Evrope. Prema oceni Instituta za tržišna istraživanja, Srbija nije bila u stanju da ostvari kvotu za izvoz goveđeg mesa, koju je pre tri godine odobrila Evropska unija.

U predizbornim obraćanjima građanima političke stranke su se utrkivale, obećavajući da će, ako dođu na vlast, otvoriti stotine hiljada radnih mesta, što za većinu ekonomista to predstavlja samo naduvani balon koji primamljivo deluje dok je u vazduhu, a kad pukne – ne ostane ništa.

Direktor Centra za proučavanje alternativa Milan Nikolić smatra da u predizbornoj kampanji ima puno predizbornih obećanja, ničim utemeljenih. Previše olako datih obećanja, posebno onih manjih stranaka koje znaju da neće ući u parlament, doprinosi većoj konfuziji birača, od kojih mnogi ne mogu da razaberu šta je šta u stranačkim programima. Nikolić kaže da u svakoj predizbornoj kampanji postoji izvesna doza manipulacije, zapravo pokušaj da se neke stvari prikažu lepšim nego što jesu, ili manje lošim nego što jesu.

Ovaj analitičar upozorava da ulazimo u jedan teži period kada je reč o studiji izvodljivosti, stabilizaciji i harmonizaciji za priključenje Evropskoj uniji, ali, prema istraživanjima CPA, i u ozbiljnu ekonomsku recesiju, budući da se 60 odsto stanovništva nalazi ispod linije siromaštva. "Situacija je veoma ozbiljna i traži ozbiljne odgovore. Desnica nema mnogo originalnih rešenja za to", kaže Nikolić.

Permanentno "sluđivanje"

Sociolog Ratko Božović smatra da je, na žalost, u našoj političkoj zajednici čak i zdravorazumsko javno mnjenje ozbiljno ugroženo konfuznom i proizvoljnom političkom javnošću. "U njoj nisu ostvareni ni osnovni preduslovi za političko samoodređenje građanina, već dolazi do njegovog permanentnog 'sluđivanja'. U svakoj predizbornoj kampanji politički ekstremizam ispoljava se drastičnije nego u okolnostima posle izborne svakodnevice. Možda je to tako i zbog toga što gubitak izbora za najveći deo političke elite znači mnogo više od opstanka na vlasti", tumači Božović.

Objašnjavajući da građani i ovog puta u znatnoj meri u izborno kolo ulaze sa velikom apatijom, realnim strahom, pa čak i izgubljenom nadom, Božović ističe da je, u atmosferi izrazitih političkih tenzija i agresivne političke propagande, nedovoljno obaveštenim i neupućenim biračima teško da umaknu uticajima i nagovoru.

"Veština ubeđivanja postaje pretpostavka uspeha u pridobijanju birača. Ima se utisak da bi pojedinim stranačkim prvacima odgovaralo da birači i nemaju glavu ili da je imaju stranački 'obrađenu'. Većina velegradskih bilborda pojavila se bez kreativnog i inventivnog podsticaja. Iza njih najčešće stoje uzaludne ambicije i uludo utrošen novac", analizira Ratko Božović.

Prema njegovoj oceni, čitava predizborna atmosfera nema dramatičan intenzitet kao u vreme oktobarskog rušenja autokratskog režima. Tada se uveliko vodio "rat plakatima". Sve je to bio deo scenarija – kako dobiti po svaku cenu izbore.

Svojevremeno je rečeno da se najviše laže posle lova i pre izbora. To se sada i ovde događa. "Što je najgore, institucije javnog mnjenja nisu ukazale da je politički skandalozno da se haški zatočenici, kao u najcrnjoj negativnoj utopiji, pojavljuju i kao kreatori, i kao arbitri, i kao učesnici političkog nadmetanja. Apsurd je potpun – oni se nalaze istovremeno na dva mesta. Tamo im se sudi, a ovde i dalje presuđuju", komentariše Božović.

Govoreći o tome da su oni već uspeli da se narugaju parlamentarizmu, građanima Srbije i međunarodnoj zajednici, on ocenjuje da su tome doprineli katastrofalni "učinci" javnog mnjenja. "Nije na vreme signalizirana opasna radikalizacija političke zajednice. Izostala je stabilizirajuća funkcija javnosti", stav je Ratka Božovića.

Kultivisani i senzibilni

Slika svakodnevice obelodanjuje – siromaštvo na ivici bede polovine ukupnog stanovništva, preko šezdeset odsto funkcionalno nepismenih, sa osnovnom i bez osnovne škole, četrdeset odsto građana koji do sada nisu izlazili na izbore.

"Da li je tu došlo do prekida sa političkom zajednicom – teško je reći. Među apstinentima često su veoma kultivisane i senzibilne ličnosti, ali zgađene našom političkom scenom na kojoj se već odavno igraju samo prljave drame. U odnosu na takav zapušten politički život nedovoljna je kritička i prevratnička snaga kulture. Prestrašeni građani i dalje deluju kao lutke sudbine, a njihove težnje iskazuju se kao bespomoćni vapaj", ocena je sociologa Božovića.