U Evropu idemo olovnim nogama

Pobedili smo Miloševića tek kada smo se ujedinili; vreme ujedinjavanja brzo je prošlo i počeo je da se cepa demokratski blok, što je otvaralo prostor drugima. S druge strane stranke bivšeg režima, radikali i socijalisti raznih boja, SSJ su se ujedinili i potražili svoju šansu. Predsednički izbori su imali ovakav epilog zato što smo imali, s jedne strane, ujedinjeni front disciplinovanih birača, a na drugoj razjedinjeni demokratski front u kojem su dve od tri velike grupacije pozvale građane na bojkot, da ostanu kod svojih kuća i gledaju kako lišće pada - po receptu ako mi nismo uspeli, što bi iko ikada pobedio na predsedničkim izborima. Taj suženi način razumevanja politike kao partijskog interesa doveo je do toga da se svet uzbudi i pita da li Srbija ide ponovo udesno, protiv evropskih integracija - kaže u intervjuu Danasu Dragoljub Mićunović, predsednik Demokratskog centra, učesnik parlamentarnih izbora na listi Demokratske stranke.

On ocenjuje da je "problem za demokratski front kako da se obezbedi većina koja bi mogla da formira vladu".
- Zabrinjavajuće je da još ima ljudi koji ne vide iznad horizonta vlastite partije i žele da ta partija, ako bi moglo, sama vlada i to sa programom koji ne nudi ništa. To je zabrinjavajuće, pogotovo nakon izjava da oni ne bi sa jednom od partija ni na koji način išli u koaliciju. To je loša poruka Evropi i svima koji su u ovoj zemlji demokraski orijentisani.
Naravno 900 hiljada glasova koje sam dobio na predsedničkim izborima sada mnogim strankama deluju kao idealna brojka koje bi mogli da se domognu. Kada se uzme u obzir pasivnost koju su pokazale demokratske stranke raznih boja, demobilizacija demokratskih birača, bila je pogrešna. Videćemo kako će se raspodeliti taj fond glasova između pretendenata DS, DSS, G17, raznih koalicija.

 Da li nazirete mogući rezultat liste na kojoj ste?
- Od tih 900 hiljada glasova verovatno je sto hiljada bilo manjinskih i ti birači će verovatno glasati za stranke nacionalnih manjina. Moguće je i da je sto hiljada glasova došlo od građana koji će glasati za druge stranke. Trebalo bi da preostalih 700 hiljada glasova, Demokratskog centra i Demokratske stranke ostane. U tom slučaju, treba očekivati da lista Demokratske stranke dobije 700 hiljada glasova. Ali, konkurencija je žestoka, može da bude i manje i više, govorim na osnovu rezultata iz prethodnih izbora.
Otkud ja na listi Demokratske stranke? Ja sam i ranije govorio o potrebi ukrupnjavanja demokratskih stranaka, tako da mi je ponuda Demokratske stranke da se na listi nađemo GSS, DC, personalno Žarko Korać i još jedan član SDU i dvoje Bošnjaka bila obećavajuća lista. Normalno je da je DS, imajući u vidu glasove dobijene na predsedničkim izborima i na osnovu poverenja koje Demokratski centar uživa u biračkom telu, smatrala da je dobro da se nađemo na listi. Dogovorili smo smo se i o tome da posle izbora razgovaramo o daljim oblicima saradnje, eventualnim integracijama.

 Da li Demokratski centar postaje deo Demokratske stranke?
- Ukoliko Demokratska stranka bude pokazala interes za integraciju sa Demokratskim centrom, razmotrićemo to na stranačkim organima i mislim da će u našoj stranci biti raspoloženja za jednu takvu integraciju. Onda bi o tome odlučile stranačke skupštine.
 Postoje dva antipoda u Demokratskoj stranci, liberalna i socijaldemokratska struja?
- To je problem naših političkih stranaka u kojima se ne raspravlja teorijski i ideološki, nego pragmatično. Onda se ljudi nađu, bez obzira na različita uverenja, u jednom korpusu. Očekujem da će stranke, pod uticajem Evrope, morati na drugi način da se razvrstavaju. Oni koji su u socijaldemokratskoj grupaciji moraće da imaju takav program. I Demokratska stranka ima takav program, članica je Socijalističke internacionale. To što neki pojedinci imaju liberalne stavove mogu da budu njihovi lični stavovi.
Naravno koncept privatizacije stvaran je da tranzicija bude brža, to je kraći put, ali mnogo strmiji i mnogo teži. Njega su diktirali i Međunarodni monetarni fond i Svetska banka koji su zahtevali da se ide na monetarnu restrikciju, kontrolisanje kursa dinara, smanjenje investicija i oštriju poresku politiku. Samim tim i kresanje troškova za javne službe.
 Gde sebe vidite posle izbora?
- Zavisiće od rezultata. Doklegod budem potreban demokratskom frontu i državi, poslove na koje budem raspoređivan obavljaću kao i do sada, punim kapacitetom. Dok i sam procenjujem da mogu i da je to korisno.


 Govorili ste i o objedinjavanju snaga iz prve Demokratske stranke, s početka višestranačja. Da li u ovom trenutku to izgleda realistično?
- U ovom trenutku ne. Demokratska stranka Srbije želi da bude sama i, ako može, dominantna u tom demokratskom frontu. Mislim da to nije moguće i da ona to ne zaslužuje svojim kapacitetima, a pogotovu ne politikom koja bi mogla da objedini ceo demokratski front. Otuda ne mogu da razumem politiku isključivanja saradnje i verujem da je ona samo predizborna i nadam se da će drukčije razmišljati kada se izbori završe. Ali, da postoji državnička odgovornost kod svih faktora, bilo bi savršeno jasno da treba objediniti sve demokratske snage koje su uglavnom bile u Demokratskoj stranci. Dakle, imaju isti koren, mada neki neće toga da se sećaju i govore da su nastali iz nekih drugih korena.

Ali, to je svet koji je želeo demokratiju, bio u sali Doma omladine, u dupke punim hodnicima Sava centra, onda kada je demokratija bila daleki san.
To sada deluje romantično i sentimentalno. Ja ne želim da skrivam sentimentalnost prema tim velikim trenucima građanskog buđenja, jer to su bili ljudi koji su živeli u jednopartijskom, totalitarnom sistemu i predstavljali su izuzetak. Smatrali su da postoji drugačiji izbor i da su oni kao građni sposobni da se udružuju u skladu sa svojim odnosom prema nekim vrednostima. Vrednosti više nisu ta pokretačka snaga; danas je moguće da budete monarhista, klerikalac, a da opet gajite neke druge vrednosti, recimo proevropske.
 Rezultati predstojećih izbora znatno će uticati na raspored političke moći, a ipak nije došlo do ujedinjenja demokratskih snaga levice i centra?
- Rezultat ujedinjene desnice na predsedničkim izborima duva vetar u leđa tim snagama, tako da one sada predstavljaju nešto mnogo značajnije u svesti mnogih građana, nego što to zaista jesu. To su snage koje ne mogu doći na vlast i ne mogu dobiti međunarodnu podršku. Imati na listama ljude koji su u Hagu, na prvim mestima za ulazak u parlament, je na neki način iritirajuće.
Dakle nema opasnosti od toga da će oni vladati, ali rezultat njihovog trenutnog uspeha biće posledice po imidž Srbije i usporavanje reformskih procesa. Videćemo na izborima, ali mislim da će se vraćati neki glasovi koji su išli prema radikalima.
Loše je to što Srbija, u trenutku kad treba da trči, ima olovne noge. Ne verujem da iko može da skrene put ka evropskim integracijama. Nemamo kud nego u Evropu, samo sa ovakvim olovnim nogama ćemo verovatno biti poslednji.
 U tom kontekstu, da li državna zajednica Srbije i Crne Gore ima budućnost?
- Nažalost, to zavisi od političke volje. Nismo imali obrazložene referendume, realne ocene i izlaganja prednosti te zajednice (obično su bili glasniji bukači oni koji su govorili "nećemo s njima, nerviraju me"). Niko nije hteo da sabere pluseve i munuse te zajednice.
Jer, zajednice ne postoje samo za jednu političku garnituru, za dva dana, nego za decenije i vekove.
Srbija bez Crne Gore nema izlaz na more. Onda su džabe bila sva ulaganja u Luku Bar i našu vezu sa Mediteranom. Nemamo mogućnosti za brzo povezivanje sa svetom i ostajemo zatvorena kontinentalna država. Crna Gora bez Srbije nema ekonomsko zaleđe, sada pripada jednoj relativno velikoj državi za ove balkanske uslove i sigurno ima prednosti koje imaju velike države. Država može da bude mala i neintegrisana samo pod uslovom da se odluči na potpunu izolaciju, a onda je to afrički model koji podrazumeva bedan život.Za takav izbor nijedna ozbiljna država ne može da se odluči.
Dobili smo projekat koji je građen na principima suprotnim principima Evropske unije. Evropska unija je pošla od principa Evropske integracije i došla do jedinstvene valute, a nama su ostavili dve valute. Imamo dve centralne banke, a oni jednu, dve carinske stope, a oni jednu. Dakle, sve što su prevazišli, nama su ostavili.
Zbog nesposobnosti da se pregovara i reše problemi da bismo se integrisali u Evropu, odvajanjem dveju država vraćamo se nazad, idemo uz nos evropskoj zajednici, došli bismo u konflikt sa Evropskom unijom, a istorijski gledano, napravili bismo neoprostivu grešku. Da narod jednog roda, jezika, kultura, koje naravno imaju specifičnosti, rascepimo nekim mitologijama koji ih udaljavaju. Potpuno je pogrešna svaka politika koja vodi razbijanju državne zajednice, umesto da načinimo napore da ona počne da funkcioniše.