Opstaju li Tadići Svilanović?

Ishod parlamentarnih izbora u Srbiji i novi raspored snaga u republičkom parlamentu preslikaće se, ne samo na skupštinu državne zajednice, nego i na Savet ministara. U nekom budućem “bacanju karata”, trojica ministara iz Srbije - Goran Svilanović, Boris Tadić i Rasim LJajić - mogli bi da ostanu bez ministarskih pozicija.

Ako se “u pogon” stave prognoze domaćih analitičara, Demokratskoj stranci (na čijoj su listi, pored ostalih i lider GSS i aktuelni šef diplomatije Goran Svilanović) biće vrlo teško da obezbedi toliko poslaničkih mandata u republičkom parlamentu, da bi u Skupštini SCG mogla da dobije dovoljno glasova za “očuvanje” čak i dva ministarska mesta. Pogotovo dva najvažnija - diplomatije i odbrane. Zato se i očekuje da će krajem januara, kada bude konstituisan srpski parlament, a odmah zatim delegirani i novi poslanici u parlament državne zajednice - na red doći i promene u Savetu ministara.

A, na tu računicu nezvanično, računa i Podgorica. Navodno, Crna Gora je vrlo zainteresovana da, kada se već bude menjao sastav Saveta ministara - to bude u skladu sa Ustavnom poveljom, koja je decidna - da ministri odbrane i spoljnih poslova ne mogu biti iz iste države članice. To što je taj član, već izborom ovog, aktuelnog ministarskog sastava bio prekršen - bila je stvar međurepubličkog dogovora. Ali, ne mora se to i ponoviti. Nezvanična razmišljanja pozivaju se i na tezu da Koštuničin DSS i on sam (sa mnogo jačim pozicijama u Skupštini SCG) neće dozvoliti gaženje odredbi Ustavne povelje.
Zato bi se, po istim kalkulacijama mogla obaviti rotacija, koja je i onako predviđena Ustavnom poveljom. I to, na čelu Ministarstva spoljnih poslova gde bi za šefa diplomatije došao mlađani Igor Lukšić, aktuelni Svilanovićev zamenik. NJegovo ime, poslednjih dana, pominjalo se i u kontekstu mogućeg kandidata za ambasadora pri misiji UN u NJujorku, ali nezvanično se nagoveštava da je takva varijanta na prilično klimavim nogama...

Pitanje je zašto bi Podgorica bila zainteresovana baš za diplomatiju, a ne za Ministarstvo odbrane, kada je i ovde predviđeno rotiranje. Odgovor je stigao u stilu - “rado Srbin ide u vojnike”... Navodno, Srbija je uvek bila više zainteresovana za odbranu... Ali, ono što celoj priči daje ton “ne mnogo verovatne” jeste da bi, u toj konstelaciji snaga - Srbija imala samo dva, a Crna Gora četiri ministarska mesta, uključujući i mesto predsednika SCG. Za ambasadora SCG u Rim ide Branko Lukovac, a na njegovo mesto ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom, naslednik, koliko se zna, još nije “izabran”. Možda će on biti iz Srbije?